Samostalnost tužilaštva u najtešnjoj je vezi sa demokratizacijom društva, jer samo kad svi, bez obzira na političku, društvenu poziciju i lično bogatstvo budu sigurni da će biti izloženi krivičnom progonu, tek tada može da se očekuje drugačije društvo, izjavio je danas predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Goran Ilić.
On je, na konferenciji „Ustavni položaj i uloga Državnog veća tužilaca“, rekao da bi svako bez izuzetka i bez obzira gde se nalazi na društvenoj lestvici trebalo da bude izložen krivičnom progonu.
„Položaj tužilaštva je kontradiktoran i stiče se utisak da je praktično naš Ustav ograničio domašaj Javnog tužilaštva u pogledu krivičnog progona. To mora da se promeni i nadam se da ćemo uskoro svi mi biti svedoci toga“, rekao je Ilić.
Pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović rekao je da građani od pravosuđa očekuju nepristrasnost i efikasnost i istakao da je „čuvena nezavisnost“ samo jedan elemenata nepristrasnosti.
„Ultimativni vrh koji građani očekuju je nepristrasnost, a da bi se ona postigla, samo jedan od elemenata koji će doprineti jeste nezavisnost. Drugi element je odgovornost nosilaca pravosudnih i tužilačkih funkcija, a predvidljivost, kao osnovni element demokratije i prava je treći element, koji bi trebalo da omogući nepristrasnost“, istakao je Backović.
Smatra da građani sa velikim stepenom sigurnosti moraju da znaju šta ih čeka i da moraju sa dovoljnom i visokom dozom predvideti šta su posledice činjenja ili nečinjenja.
Član Državnog veća tužilaca Branko Stamenković temu skupa nazvao je bitnom i rekao da je to tema s kojom je sadašnji sastav Državnog veća tužilaca bio suočen i u okviru koje je postupao proteklih pet godina.
„Državno veće tužilaca bilo je suočeno sa izazovima zadacima koji nekada apsolutno nisu bili laki, a narednom sastavu već ostavlja dobru startnu poziciju, imajući u vidu da je to veće usvojilo, donelo, pripremilo, celokupan podzakonski akt, koji je bio i jeste zadatak Državnog veća tužilaca da ga sastavi i primenjuje“, istakao je Stamenković.
Ambasador Norveške u Srbiji Arne Sanes Bjornstad istakao je da pravda mora da bude nepristrasna, da bi uopšte bila pravda i mora se percipirati se kao nepristrasna, inače kaže da niko u nju neće verovati.
Smatra da je jako bitno imati tužioce koji su dovoljno nezavisni da imaju integritet da kažu da istraga nije dovoljno dobra, da vlada nije dobro protumačila zakon i da te optužnice pošalju nazad.
„Da bi pravda funkcionisala, mora da postoji poverenje u pravni sistem i mora da postoji nezavisno telo u kome su tužioci i sudije, ako ga nema, onda nema ni kredibiliteta sistema“, naglasio je norveški ambasador, čija je ambasada institucionalno podržala tu konferenciju.
Ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman veruje da broj učesnika konferencije pokazuje važnost pitanja i ističe da vladavina prava predstavlja jedan od kamena temeljaca moderne demokratske države.
„U procesu pristupanja EU to predstavlja jedno od najvažnijih pitanja, i njega pokriva poglavlje 23 i to poglavlje želimo da otvorimo na samom početku pregovora, a ono se zatvara na samom kraju pristupnog procesa, što pokazuje važnost samog pitanja“, rekao je Ditman.
Dodao je da je uloga tužioca veoma važna i za ekonomski razvoj, jer vladavina prava od suštinske je važnosti za investicije i razvoj privrede i podvlači da je stoga neophodno da tužioci svoju dužnost obavljaju bez političkog mešanja, te da je jedan od zadataka reformi obezbeđivanje autonomije tužilaca.
Na konferenciji govorili su i predsednik Evropskog udruženja sudija i tužilaca Galtiero Mikelini, generalni savetnik Međunarodnog udruženja tužilaca Rasmus Vandal, zamenik šefa Misije oEBS u Srbiji Majkl Ujehara, kao i šef političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Luka Bjankoni.
Izvor: novostidana.rs
