Ministarstvo pravde je 15. oktobra objavilo četvrtu verziju Nacrta amandmana na Ustav Republike Srbije. Iako Ministarstvo tvrdi da su amandmani unapređeni komentarima stručne javnosti, smatramo da nije došlo do suštinskih poboljšanja prethodnog teksta i da se predloženim amandmanima politički uticaj na pravosuđe ojačava. Podsećamo da je depolitizacija pravosuđa bila glavni motiv za pristupanje izmenama Ustava.
Nacrt amandmana dovodi u pitanje i izvršenje obaveza Republike Srbije preuzetih u sklopu evropskih integracija, odnosno Akcionim planom za Poglavlje 23, koji insistira na otklanjanju političkog uticaja na pravosudne organe.
Pomaci u odnosu na prethodnu verziju ustavnih amandmana su skromni. Donekle su ispravljene logičke i tehničke greške, ali je zadržan pristup premeštanja političkog uticaja na izbor sudija i tužilaca sa Narodne skupštine na pravosudne savete. Umesto da Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca samostalno odlučuju o izboru sudija i tužilaca, sastavom ovih tela se održava uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na postupak izbora. Predloženom verzijom amandmana se, kao i prethodnom, smanjuje broj sudija i tužilaca u pravosudnim savetima u odnosu na postojeće ustavno rešenje, a povećava broj članova ovih saveta izabranih od političke većine.
Razlog za zabrinutost izazivaju i odredbe o prestanku mandata članova saveta, koje su bile izričito kritikovane od strane Venecijanske komisije. Ponovo je izražena nespremnost da se tužilaštvo definiše kao nezavisan organ, što je preporučila Venecijanska komisija i Konsultativno veća evropskih tužilaca. Insistira se na sudskoj praksi kao izvoru prava, suprotno sugestiji Venecijanske komisije i Konsultativnog veća evropskih sudija.
Novim nacrtom amandmana sudijama je omogućeno da se žale na odluku Visokog saveta sudstva o premeštaju, što predstavlja poboljšanje, ali sudije i dalje nemaju pravo žalbe na druge odluke Visokog saveta kojima se odlučuje o sudijskom statusu, naročito o odlukama o upućivanju u drugi sud, na šta je u komentarima stručne i međunarodne javnosti već više puta ukazivano.
Nacrtom amandmana su sudijski i tužilački pomoćnici ponovo stavljeni u neravnopravan položaj prilikom izbora. Zabrinjava i činjenica da Nacrt amandmana tužilačke pomoćnike stavlja u dodatno nepovoljan položaj, pa ostaje nejasno kakav će biti njihov statusni i materijalni položaj u pravosuđu.
Podrška nacrtu amandmana od strane strukovnih i profesionalnih organizacija nastalih u toku ustavnih promena ne može da promeni činjenicu da nacrt nije usklađen sa mišljenjem Venecijanske komisije i ostalih relevantnih tela Saveta Evrope i da predstavlja korak nazad u odnosu na dostignuti nivo depolitizacije pravosuđa.
Smatramo da četvrta verzija Nacrta ustavnih amandmana predstavlja još jedan korak u postupku iscrpljivanja domaće javnosti ustavnim promenama. Ponovo podsećamo da u formalnom smislu postupak izmene najvišeg pravnog akta nije ni počeo, odnosno da o njemu i dalje nije odlučivala Narodna skupština.
Imajući u vidu navedeno, poslednja verzija ustavnih amandmana bi trebalo da bude predmet ponovne ocene međunarodnih tela, pre svega Venecijanske komisije. Organizacije potpisnice ovog saopštenja će obrazloženo mišljenje o svakom od amandmana dostaviti Ministarstvu pravde.
Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije
Društvo sudija Srbije
Komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM)
Centar za pravosudna istraživanja
Beogradski centar za ljudska prava
