Povodom objavljene radne verzije Nacrta Zakona o Pravosudnoj akademiji na sajtu Ministarstva pravde, obaveštavamo javnost da je Udruženje tužilaca Srbije imalo svog predstavnika u radnoj grupi koja je sačinila navedeni nacrt.
Učešće predstavnika UTS u radnoj grupi zasnivalo se na istim principima kao i rad na izradi nacrta Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o Visokom savetu tužilaštva, a to je borba za punu implementaciju evropskih pravosudnih standarda u cilju jačanja samostalnosti tužilaca, unapređenje kvaliteta rada na dobrobit građana, jačanje transparentnosti i odgovornosti u radu.
Poštujući ove principe uložili smo izuzetan napor radi unapređenja početnog teksta koji je radnoj grupi bio dostavljen od strane Ministarstva pravde. Kao rezultat rada našeg predstavnika u radnoj grupi, značajno su unapređena brojna normativna rešenja.
Izdvojićemo dva za koja smatramo da su najznačajnija za profesionalnu i širu javnost.
Prvi se tiče pitanja statusa Pravosudne akademije i uvođenja nadzora nad njenim radom. Shodno ovom rešenju Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva nadgledaju rad Akademije i vrše stručni nadzor. Uvođenje nadzora nad radom Pravosudne akademije vraća ovu značajnu pravosudnu ustanovu pod okrilje pravosudnih saveta kao ustavnih garanta nezavinosti sudija i samostalnosti tužilaca.
Drugi se tiče pitanja ulaska u pravosudne profesije sudija i tužilaca. Početni tekst je predviđao jedan kolosek ulaska tako što je kao uslov za izbor bila propisana prethodna obuka na Pravosudnoj akademiji. Ovom predlogu smo se usprotivili i zalagali smo se za očuvanje postojećeg rešenja koji podrazumeva i drugi kolosek ulaska polaganjem testa pred pravosudnim savetima. Postojalo je par razloga za ovaj stav. Prvi leži u našem uverenju da sudijski i tužilački pomoćnici, koji su do sada mahom birani nakon polaganja ispita pred pravosudnim savetima, predstavljaju izuzetno značajan izvor ljudskih resursa u pravosuđu i da pravosuđe nije u poziciji da se tog resursa može odreći. Drugi razlog leži u činjenici da su pravosudne profesije sve manje popularne među mladim pravnicima i da unapređenje ljudskih resursa u pravosuđu zahteva politiku više koloseka, odnosno fleksibilnije forme ulaska u pravosudne profesije. Treći razlog je pitanje tradicije srpskog pravosuđa za koju smatramo da je vredna očuvanja. Kao rezultat našeg zalaganja, u radnu verziju Zakona unet je član 56. kojim se zadržava postojeći model izbora za sudije i tužioce. Istini za volju, Ministarstvo pravde je izradilo i alternativnu radnu verziju koja predviđa brisanje člana 56 čime bi se vratili na rešenje iz početnog teksta.
Udruženje tužilaca Srbije će koristiti svaku priliku da brani rešenje iz člana 56. radne verzije, pred domaćim i međunarodnim akterima. Ukoliko navedeno rešenje opstane, UTS u načelu podržava radnu verziju nacrta Zakona.
Udruženje tužilaca Srbije
