Sindikat pravosuđa Srbije pruža punu podršku Goranu Iliću a pre svega istini koju je izgovorio. Istina je, kažu, najbolje opravdanje a priznanje se tretira kao olakšavajuća okolnost. Sindikat pravosuđa Srbije bio je na meti tabloida kada je glasno kritikovao reformu pravosuđa koju je sprovela prethodna vlast. Nema boljeg leka od istine, kao ni bolje reklame od izlaska u tabloidima, i zato je Sindikat pravosuđa Srbije spreman da stane u odbranu istine i pravde.
Građani bi morali da znaju da je potpuno svejedno koja partija je na vlasti, kao i ko je ministar pravde. Trebalo bi da se zapitaju kako je moguće da su predstavnici vlasti, kao i ministar pravde, uspešni bez obzira na to što je pravosuđe neuspešno i bez poverenja. I sadašnji, i prethodni, i prethodnici prethodnih, svi su menjali pravosuđe, kroz različita pakovanja reformi, navodno da bi bilo bolje. Međutim, ono je postajalo još siromašnije i kadrovski, i finansijski, i moralno. U Srbiji slučajnost ne stanuje. Političari, sadašnji i bivši, članovi pozicije i opozicije, namerno su merama koje su preduzimali od pravosuđa napravili pljuvaonicu za građane. Jer, menjali su se i vlasti i ministri koje smo, bez obzira na učinjeno ili neučinjeno, sposobnost ili nesposobnost, dobro finansijski tapacirali. Ali ih nismo kažnjavali. Svi su bili jednako dosledni u uticaju na pravosuđe kako bi nam funkcioneri i oni bliski njima bili najpošteniji građani Srbije. Da se podsetimo – Ustav Srbije mora da se menja jer je uočen politički uticaj na pravosuđe!
Sindikat pravosuđa Srbije daje podršku Goranu Iliću jer dobro zna kako pravosuđe funkcioniše iznutra i zbog toga što i naša prijava protiv bivšeg upravnika zatvora “šeta” dve godine od jednog do drugog tužilaštva koja se uzaludno dopisuju sa policijom, bez obzira na priložene dokaze. Cilj ovog odugovlačenja jeste da nastupi zastarelost krivičnog gonjenja i da se prijava odbaci. Krivične prijave podnete protiv funkcionera odbacuju se ali ne zbog nedostatka dokaza već zbog zastarelosti gonjenja i zaštite funkcionera. A zastarelost krivičnog gonjenja ne zavisi od Boga nego od volje pojedinaca.
Zakone najviše krše rukovodeći kadar i funkcioneri. U prilog tome govore činjenice. Državna revizorska institucija objavila je informaciju da je u 2017. godini “značajno nepravilnom primenom zakona” (pravilno rečeno – nezakonito), potrošeno 217 milijardi. Da li su Vlada Srbije ili ministar finansija dali objašnjenje ove pojave građanima, a što su dužni jer ih plaćamo da domaćinski upravljaju našim novcem? Naravno, nisu! Pored toga, Fiskalni savet je objavio činjenicu da je država u naše ime trošak za penale, kazne i naknade štete sa 11 milijardi u 2017. godini povećan na 20 milijardi dinara u 2018. godini. Istovremeno, dok se sindikati bore za mrvice, i dok su smanjivane zarade i penzije, i dok je zabrana zapošljavanja na snazi, narodne pare se rasipaju a najodgovorniji za to su oni koji imaju javna ovlašćenja i upravljaju novcem poreskih obveznika. Da li su kažnjeni? Da li su smenjeni? Nisu. Probudite se tužioci!
Sindikat pravosuđa Srbije
