Stručne analize Zakonika i kritike koje su bile usmerene na koncept Zakonika i pojedina zakonska rešenja trebalo je da posluže kao alarm pre stupanja na snagu Zakonika. Iskustva javnih tužilaca i stručne javnosti u periodu od godinu dana primene Zakonika sasvim su dovoljna da se alarm ponovo oglasi, ovog puta sa jasnim dokazima.
U proteklih godinu dana javno tužilaštvo suočilo se sa dva problema. Prvi problem je što je znatan broj odredbi Zakonika nedovoljno jasan, nelogičan i međusobno protivurečan.
To je za posledicu imalo da su u sudovima i javnim tužilaštvima zauzimani različiti stavovi u tumačenju i primeni Zakonika, što je dovodilo u pitanje jedan od osnovnih temelja pravne države – pravnu sigurnost građana.
Takođe, nesporno je da novi Zakonik nije rešio osnovni problem srpskog pravosuđa – dužinu trajanja postupka. Iako je Zakonik predvideo više instituta koji za cilj imaju skraćenje dužine trajanja postupka, do kraćeg trajanja postupka u praksi nije došlo. Povrh svega, novi Zakonik je krivični postupak učinio znatno skupljim i sve to na štetu građana i budžeta države.
Drugi problem tiče se broja nosilaca javnotužilačke funkcije i broja zaposlenih u javnim tužilaštvima, kao i odnosa između policije i tužilaštva. Iako je sa početkom primene Zakonika obim posla nosilaca javnotužilačke funkcije udvostručen, povećanje broj nosilaca javnotužilačke funkcije nije sledilo povećanje obima posla.
Novim Zakonikom odnos policije i javnog tužilaštva, takođe, nije precizno određen, tako da javnotužilačka istraga u praksi postaje policijska istraga sa dominatnom ulogom policije, što u dobroj meri obesmišljava postupanje javnog tužioca.
Sprovođenje novog zakonika odvija se u atmosferi u kojoj su tužioci i zamenici rastrgnuti između brojnih uloga, kako onih koje su imali ranije, tako i onih koje su im dodeljene novim Zakonikom. U toj ”trci” i borbi između kvantiteta i kvaliteta, na žalost, često se kvalitet žrtvuje kvantitetu.
U Beogradu, 2. 10. 2014.
Udruženje tužilaca Srbije