Nosioci političke moći imaju uverenje da raspolažu karijerama sudija i tužilaca, očekujemo da pretnje osudi izvršna vlast, ocenjuje Udruženje tužilaca Srbije.
Pošto je spočitao tužiocu Predragu Milovanoviću kako ga gleda, prokomentarisao da je montirao postupak protiv njega kako bi napredovao u službi, a potom dodao da se založio za Milana Jovanovića, novinara kojem je pre godinu dana zapaljena kuća, kao da mu je advokat, Dragoljub Simonović, nekadašnji prvi čovek opštine Grocka, tužiocu je rekao da posle postupka protiv njega možda više neće biti tužilac.
Da li je nekadašnji prvi čovek prigradske beogradske opštine želeo da zaplaši tužioca, izvrši pritisak na njega, omalovaži ga ili je to što je kazao samo deo taktike njegove odbrane? Da li je hteo da uruši ugled tužilačke organizacije čiji je Milovanović deo i omalovaži njen rad?
Reagujući na Simonovićevu izjavu, juče se saopštenjem oglasilo Udruženje tužilaca Srbije, upozorivši da je danas svaka direktna ili indirektna pretnja javnom tužiocu ozbiljna i uznemirujuća.
– Očekujemo da najviši predstavnici izvršne vlasti najoštrije osude izjavu bivšeg predsednika Grocke. Ova rečenica Simonovića očigledno predstavlja pritisak i na sve druge zamenike javnog tužioca koji se nađu u istoj situaciji da postupaju u predmetima u kojima su potencijalni osumnjičeni javni zvaničnici. Zato najviši predstavnici izvršne vlasti treba da osude ovakve izjave kako bi pokazali da ne dele stav i mišljenje Simonovića, te da razuvere sve zamenike javnog tužioca u Srbiji da je normalno da im zvaničnici upućuju ovakva upozorenja zato što rade svoj posao. Reči okrivljenog Simonovića da tužiocu može da se desi da uopšte više ne radi kao javni tužilac, predstavljaju veliku opasnost po vladavinu prava u Srbiji – navodi se u saopštenju UTS-a.
Iako je pravo okrivljenog da se brani na način na koji smatra najboljim, smatraju u strukovnom udruženju tužilaca, ovakav iskaz jasno predstavlja stavljanje u izgled tužiocu šta se može desiti sa njegovom karijerom ako ne postupi na način povoljan po okrivljenog.
Simonovićeva izjava svedoči o pojavi na koju UTS ukazuje godinama unazad, a to je da su reči zvaničnika, koje za cilj imaju uticaj na rad i odlučivanje javnog tužilaštva, postale uobičajena pojava u javnom diskursu, a da nosioci političke moći imaju uverenje da raspolažu karijerama sudija i tužilaca – navode predstavnici UTS-a.
Goran Ilić, poverenik za samostalnost javnog tužilaštva, kaže za „Politiku” da Simonovićeva izjava upućena zameniku javnog tužioca nije bila u funkciji ostvarivanja prava na odbranu. On dodaje da, prema dokumentu Konsultativnog veća evropskih tužilaca iz 2014. godine, javni tužioci ne bi smeli da budu izloženi uznemiravanju, zastrašivanju i pretnjama. Pored toga, javni tužioci ne smeju da budu izloženi kritici bez ikakvog ograničenja. Drugim rečima, kritičari ne bi smeli da iznose isključivo vrednosne sudove o tužiocima koje se ne zasnivaju na činjenicama.
– O granicama rada kritike pravosudnih organa govori i Evropski sud za ljudska prava. U odlukama tog suda se navodi da kritika postupaka i rada tužilaca i sudija jeste dopuštena, ali da ona mora da bude ograničena na njihovo postupanje u konkretnim situacijama, a ne usredsređena na njihove lične ili profesionalne osobine. Prema tome, smatram da u konkretnom slučaju nema sumnje da postoji bojazan da je izjava data tokom glavnog pretresa imala za svrhu pokušaj da se ostvari uticaj na rad zamenika tužioca Milovanovića, budući da nema karakter kritike rada zamenika javnog tužioca, već je prevashodno uznemiravajućeg karaktera – objašnjava Ilić.
Poverenik za samostalnost javnog tužilaštva, kako kaže za naš list, svoje mišljenje o konkretnom slučaju proslediće Državnom veću tužilaca koje bi u doglednom periodu trebalo da se izjasni o tome.
Činjenica da je poverenik najavio da će reagovati povodom konkretnog događaja, otvorila je pitanje hoće li to uraditi i republički javni tužilac Zagorka Dolovac. Tim pre, što se u jednom od dokumenata Konsultativnog veća evropskih tužilaca u ovakvim slučajevima navodi da treba da reaguje.
Jedan od Simonovićevih branilaca Viktor Gostiljac u izjavi za „Politiku” iskaz svog branjenika ocenjuje kao nesmotren i konstatuje da mu je žao što nije reagovao na samom suđenju.
– Ta rečenica ne odražava stav Simonovića, niti njegove odbrane. Svoje sumnje u nezakonite radnje tužilaštva, odnosno na nezakonito pribavljanje dokaza u postupku mi smo jasno i otvoreno saopštili na samom suđenju i insistiraćemo da se sva ta saznanja provere u dokaznom postupku. U tom kontekstu sam doživeo ovu izjavu, a ne kao pretnju sa političkih pozicija, mada razumem da je ona mogla biti i tako shvaćena. Opet, senzacionalistički pristup ovom predmetu je zabrinjavajući i insinuacije o pritisku na tužioce, koji iza sebe ima čitav državni aparat i policiju nisu opravdane u situaciji kada mesecima taj pritisak trpe upravo okrivljeni, koji su u našoj javnosti unapred osuđeni – navodi Gostiljac.
On smatra da i novinarstvo mora poneti svoj deo odgovornosti i, bez obzira na podrazumevajuću dozu solidarnosti sa oštećenim, izvrši diferencijaciju u svojim redovima kako bi podigli kredibilitet profesije.
– Kao što ima različitih advokata, sudija i tužilaca, tako ima i različitih novinara. Stanje u toj profesiji u današnjem društvu to jasno pokazuje. Zbog toga, svi učesnici ovog krivičnog postupka, pa i sami mediji, moraju biti ozbiljni i odgovorni, jer u sudnici smo na terenu dokazivanja, a ne unapred izrečenih presuda. U svakom slučaju, odbrana će do kraja ovog postupka ostati u domenu prava i zakona, a Simonović će, svakako, biti obazriviji ubuduće – zaključio je Gostiljac.
Izvor: Politika, autorka: Miroslava Derikonjić
