Udruženje tužilaca Srbije is proudly supported by StrongWeb! Creative Group. Discover more from our creative family at StrongWeb! and Kooihaus.

Srbija dobija tužioca za ratne zločine i šefove tužilaštava

Najnovije:

Podelite članak

Srbija dobija tužioca za ratne zločine i šefove tužilaštavaLista kandidata za izbor 35 šefova javnih tužilaštava u Srbiji, među kojima su i kandidati za tužioca za ratne zločine, prekjuče je kompletirana.

Državno veće tužilaca poslalo je Vladi Srbije kandidate za preostala četiri javna tužioca u tužilaštvima u Vrbasu, Somboru, Brusu i Boru, objavljeno je na sajtu Tužilaštva. Liste kandidata za 31 tužilaštvo upućene su Vladi Srbije u septembru prošle godine, ali o njima Vlada nije odlučivala jer se čekalo kompletiranje svih lista.

Vlada Srbije bi uskoro svoje predloge kandidata trebalo da uputi Narodnoj skupštini na izbor.

Zbog nekompletnih lista, kako je nedavno ukazalo Ministarstvo pravde, odlagan je i dugoočekivani izbor tužioca za ratne zločine, koje trenutno vodi rukovodilac Tužilaštva i jedan od tri kandidata Milan Petrović.

Konkurs za izbor javnih tužilaca u 88 viših i osnovnih tužilaštava raspisan je u septembru 2015. godine. Za 55 tužilaštava izbor je okončan u decembru iste godine, dok ostalima i dalje rukovode vršioci funkcija.

Inače, po raspoloživim podacima, svako peto mesto u tužilaštvima širom Srbije je upražnjeno. Zamenik republičkog javnog tužioca Goran Ilić predočio je nedavno da Srbiji trenutno nedostaje čak 114 zamenika javnih tužilaca.

– Taj broj nije povećan nakon izmena Zakonika o krivičnom postupku, koji je uveo tužilačku istragu – naglasio je Ilić na jednoj od sednica Državnog veća tužilaca. – Stvarni broj javnotužilačkih upražnjenih radnih mesta je veći s obzirom na to da su u 33 javna tužilaštva trenutno rukovodioci zamenici javnih tužilaca. Zbog toga postoji problem u normalnom i kvalitetnom funkcionisanju tužilaštava.

Srbija do sada nije imala utvrđenu metodologiju za određivanje broja nosilaca javnotužilačke funkcije. Do kraja 2009. godine u primeni je bio Pravilnik o upravi u Javnom tužilaštvu, koji je propisivao „okvirna merila za određivanje broja zamenika javnih tužilaca i zaposlenih u Javnom tužilaštvu” koja su zasnovana na broju predmeta u radu, pri čemu se u pojedinačnim tužilaštvima navedena merila nisu dosledno primenjivala prilikom određivanja broja nosilaca javnotužilačke funkcije.

Postojeća sistematizacija, koja je utvrđena pre izmene ZKP-a, do danas nije usklađena s povećanim obimom posla u javnim tužilaštvima od uvođenja tužilačke istrage. Ni takva – neodgovarajuća sistematizacija – nije popunjena, što je dovelo do gomilanja predmeta i nemogućnosti da se rešavaju zaostali predmeti iz ranijih godina.

U proteklom periodu, od uvođenja tužilačke istrage, više od polovine osnovnih i viših javnih tužilaca je uputilo pismeni zahtev Državnom veću tužilaca za popunjavanje, odnosno proširenje sistematizacije broja zamenika javnih tužilaca, u kojem se ukazuje na probleme u vezi s organizacijom rada i efikasnošću u postupanju, a sve zbog nedovoljnog broja zamenika javnog tužioca, predočavaju u Državnom veću tužilaca.

Po postojećoj sistematizaciji, koja je je utvrđena 2009. godine, a delimično izmenjena 2012, 2013. i 2015, u Republici Srbiji je predviđeno ukupno 741 mesto zamenika javnih tužilaca. Od tog broja, 442 su predviđena u 58 osnovnih javnih tužilaštava, 183 u 25 viših javnih tužilaštava, 68 u četiri apelaciona javna tužilaštva, kao i 15 mesta u Republičkom javnom tužilaštvu. Takođe je predviđeno i 25 zamenika javnog tužioca u Tužilaštvu za organizovani kriminal i osam u Tužilaštvu za ratne zločine.

DVT ističe da poseban problem predstavlja činjenica da ni postojeća sistematizacija, koja nije usklađena s potrebama novog ZKP-a, nije popunjena. Naime, u ovom trenutku po utvrđenoj sistematizaciji u javnim tužilaštvima u Republici Srbiji nedostaje 114 zamenika javnih tužilaca, od čega u osnovnim javnim tužilaštvima nije popunjeno ukupno 71 mesto, u višim devet, u apelacionim 14, u Tužilaštvu za organizovani kriminal 13, u Tužilaštvu za ratne zločine tri i u Republičkom javnom tužilaštvu četiri mesta.

Posebno zabrinjava činjenica da je najveći procenat nepopunjenih mesta upravo u osnovnim javnim tužilaštvima, koja su i najvopterećenija prilivom predmeta. Od značaja je i činjenica da je od postojećih zamenika javnog tužioca, ukupno 33 duži period upućeno na rad u druga tužilaštva, pri čemu se u tužilaštvima u kojima su izabrani na funkciju njihovo mesto ne prikazuje kao upražnjeno, iako oni u tim tužilaštvima faktički ne obavljaju funkciju, upozoravaju iz DVT-a.

Po zameniku 1.197 predmeta

Sada je prosečan broj predmeta po zameniku javnog tužioca u osnovnim javnim tužilaštvima u Srbiji 1.197, a ako bi se samo popunila postojeća sistematizacija, u proseku bi bio 860. Kada je reč o višim javnim tužilaštvima, prosečan broj predmeta po zameniku tužioca je 494, a pri popunjenoj sistematizaciji bi bio 415. U apelacionim javnim tužilaštvima prosečan broj predmeta po zameniku iznosi 312, a iznosio bi 249 ako bi se sistematizacija popunila.

Izvor: Dnevnik, autori: D. Nikolić, M. Bozokin

spot_img