Netflixova serija “Baby reindeer” o komičaru kog proganja jedna obožavateljka, postala je planetarno popularna za veoma kratko vreme i stekla je status TV senzacije. Serija je pokrenula neka pitanja o kojima se ne govori niti često, niti javno. Bez obzira na to što je proganjanje “relativno mlađe krivično delo” u Srbiji, sudska praksa je bogata, a kazne se kreću od uslovne osude do deset godina zatvora, objašnjava za N1 javni tužilac Predrag Milovanović.
„Bez obzira što se radi o ‘relativno mlađem krivičnom delu’, inkriminisano 2016. do 2017, kad je počelo da se primenjuje, sudska praksa je bogata, nažalost… Poprilično imamo stavova koji su zauzimali i Vrhovni sud, i niže-stepeni sudovi, tako da je to krivično delo zaživelo“, rekao je Milovanović u Novom danu TV N1.
Pre ovog krivičnog dela, kako navodi, imali smo krivično delo ugrožavanja sigurnosti. „Obzirom da ga nije bilo u našem pravnom životu, podvodili smo mnoštvo tih radnji – od približavanja, uhođenja, telefonskog pozivanja, preko jednog ili trećeg lica… Onda su društvene mreže uzele maha i onda je gomilu tih nekih radnji trebalo podvesti pod neku radnju izvršenja, i zakonodavac nam je posle pomogao u tome, kada je inkriminsao to krivično delo“, kazao je naš sagovornik.
Kolike kazne prete progoniteljima
Sagovornik N1 je objasnio i koje su kazne predviđene za krivično delo progonjenja.
„Za neosuđivana lica su uslovne osude. S obzirom da je osnovni oblik tog krivičnog dela zaprećena zatvorska kazna do tri godine godine, za neke teže oblike imamo kaznu do pet godina, odnosno do deset godina, ukoliko se radi o najtežem obiku, ukoliko je nastupila smrt usled tih radnji o kojim sada pričamo“, objašnjava Milovanović.
Kako on kaže, uglavnom se ostaje na nivou mera i upozorenja, i da nije do sada video pravnosnažne osude koje su efektivne kazne zatvora, ali da jeste video da se završi kućnim pritvorom.
Ukoliko se, navodi on, prekrši uslovna kazna, osuđeni se nalazi u posebnom krivičnom delu, što vodi u zadržavanje, jer se radi o osuđivanom licu. Kako javni tužilac navodi, svako ponavljanje radnje dovodi do udaljavanja iz realnog života.
„Zakonodavac to definiše kao jedno delo koje traje jedan vremenski period i on kaže ‘upornost’… Tužilac je na terenu dokazivanja prvo tih činjenica, što su faktička pitanja. Npr. može se desiti da u toku današnjeg dana na Vaš telefon od strane vašeg obožavaoca stigne prvo jedan poziv za deset minuta, pa za 20 minuta još jedan, pa za sat još jedan, pa za dva sata još jedan, pa blokirate, pa će on naći drugi način da vas kontaktira… Na taj način ćemo moći reći da je u toku današnjeg dana, vi ste proganjani, jer je to isto neko vreme i neka upornost“, navodi primer javni tužilac.
Kako da znate kada treba da prijavite progonitelja?
Na pitanje kako da znamo kada da prijavimo, on kaže onog trenutka kad se to čini ‘protivno vašoj volji’.
„Onda dolazimo do dokazivanja, vi mu morate staviti do znanja, jer svaki tužilac će vas o pitati, da li ste vi njemu stavili do znanja da vas on kontaktira protivno vašoj volji… Kao tužilac, od policajca se traži da utvrdi tu činjenicu, onda dolazimo do toga da dolaze ostećeni u policijsku stanicu i pokazuju prepiske, gde se vidi eksplicitna rečenica od strane žrtve ‘nemoj me više uznemiravati’… Bilo je varijanti blokiranja, i sad se skrinšotuje telefon, i to je nešto što koristimo kao dokaz… Od tog trenutka možemo reći – da, neko vas proganja“, kazao je naš sagovornik.
Ukoliko ne dođe do prepiske, već neko nekoga fizički prati, on kaže: „Nije to nedokazivo – postoje svedoci, postoje kamere sa neke radnje i sve više zgrada ima kamere, komšije koje to vide, nije to neutvrdivo…. Samo je mnogo lakše diskreditovati verodostojnost iskaza nekog svedoka, nego pisani trag kamere„, objašnjava Milovanović za N1.
Progonjena osoba se, objašnjava on, uglavnom prvo obraća policiji, jer to, kako navodi, građanima prvo na umu, ali se mogu obratiti i tužiocu, nakon čega počinje predistražni postupak.
Video prilog televizije N1 možete pogledati OVDE.
Izvor: N1
