O ovoj temi, za članak u dnevnom listu Blic izjave su dali Goran Ilić, zamenik predsednika Državnog veća tužilaca (DVT) i poverenik za samostalnost tužilaštva i Zoran Vidaković, disciplinski tužilac Državnog veća tužilaca (DVT).
“Disciplinski postupak ne sme biti pretnja”
Da, potrebna je disciplinska odgovornost tužilaca, ali ne i disciplinovanje tužilaca putem disciplinskih postupaka, kaže za “Blic” zamenik predsednika Državnog veća tužilaca (DVT) i poverenik za samostalnost Goran Ilić.
Kako objašnjava, disciplinski prekršaji moraju da budu precizno određeni, a disciplinska odgovornost kao vid profesionalne krivice mora da bude rezultat pravičnog postupka.
– Svako ko se ogreši o profesiju mora da bude izložen disciplinskoj odgovornosti, ali ona ne bi smela da bude način da se tužioci disciplinuju i zastrašuju. U jednoj nama susednoj zemlji disciplinska odgovornost služila je da se preko vlasti bliskih medija ugrozi profesionalni ugled tužilaca koji su vodili važne istrage o korupciji u vlasti i koji su imali kritičko mišljenje o postupcima vlasti prema tužilaštvu – kaže Ilić i dodaje da su neophodne izmene zakona da bi postupak bio efikasniji.
– Disciplinski postupak ne sme da bude pretnja, već način da se utvrdi odgovornost onih koji nestručno i neefikasno obavljaju svoj posao – zaključuje on.
Dojave dolaze od građana i kolega
“Tužioci bi morali da se dostojanstveno ponašaju, da se sa dužnim poštovanjem ophodne prema strankama, kolegama i svom pozivu. Međutim, ima i onih koji to ne čine”, priča za “Blic” disciplinski tužilac Državnog veća tužilaca (DVT) Zoran Vidaković.
Od juna 2013. svaki tužilac koji je prijavljen da se bilo na radnom mestu ili u privatnom životu ponašao na način koji nije dostojan tužilačke funkcije ili da je pak istu na bilo koji način nesavesno obavljao, bio je predmet istrage disciplinskog tužioca. Imena nekoliko stotina njih (pojedinih i po više puta) nalaze se u obimnim predmetima male kancelarije disciplinskog tužioca. Disciplinski organi postupaju po zakonu o javnom tužilaštvu, posebnom pravilniku DVT o disciplinskom postupku, ali i etičkom kodeksu koji propisuje ponašanje nosilaca javnotužilačkih funkcija.
– Etički kodeks predstavlja ponašanje koje ne ispada iz uobičajenog normalnog ponašanja. Tužiocu nije dozvoljeno da bude nepristojan, da se uvredljivo ponaša, povisi ton. Takođe, ne sme da se svađa sa kolegama, strankama… Etički kodeks propisuje pravila ponašanja tužilaca radi očuvanja poverenja javnosti u njihov rad i njime se predviđa da u svom ponašanju tužioci moraju biti pre svega nepristrasni i odgovorno obavljati svoju funkciju uz poštovanje prava i uzdržavanje od bilo kakvih aktivnosti, kako u privatnom životu tako i u radu koje bi mogle na bilo koji način izazvati sumnju u njihovu nepristrasnost – ukazuje Vidaković. Na propuste u radu i ponašanju njegovih kolega, našem sagovorniku ukazuju mahom građani. Međutim, kako kaže, ima i rukovodilaca tužilaštava koji su ti koji nakon što utvrde loše postupanje svojih zamenika, disciplinskom tužiocu šalju prijavu.
– Građani su ti koji podnose prijave jer su nezadovoljni odlukama. Međutim, disciplinski postupak ne služi tome i ne može se u njemu odlučivati o osnovanosti odluke i pravilnosti odluke javnog tužioca u bilo kom nivou odlučivanja. Rukovodioci tužilaštava podnose prijave protiv zamenika uglavnom zbog neažurnog postupanja po predmetima. Zbog toga može doći i do razrešenja, jer to spada u težak disciplinski prekršaj. Takođe, imali smo i dve prijave od ministra pravde – ukazuje on.
Izvor: Blic, autorka: Bojana Bogosav
