Četiri strukovna udruženja podnela su Ministarstvu pravde zajednički predlog za promene 11 članova Ustava, s ciljem da se tužilaštvu obezbedi puna nezavisnost i da funkcioniše kao pravosudni, a ne državni organ.
Suština predloženih rešenja je da tužilaštvo ne bude više poseban državni, već pravosudni organ, budući da tužilaštvo već sada ima brojne nadležnosti koje nalikuju sudskim, kao što je mogućnost odlaganja krivičnog gonjenja ili sporazum o priznanju krivičnog dela, rekao je za Tanjug Nenad Stefanović iz Udruženja tužilaca Srbije.
Tužilaštvo i sudstvo bi, prema predloženim rešenjima, trebalo da čine treću granu vlasti, “pravosudnu vlast”, umesto dosadašnje sudske vlasti, pored zakonodavne i izvršne vlasti.
Jedna od glavnih izmena koje predlažu Udruženje tužilaca Srbije, “Jukom”, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika i Beogradski centar za ljudska prava, jeste da umesto zamenika javnih tužilaca ubuduće postupaju javni tužioci, a da tužilaštvom rukovode “glavni” tužioci.
Javni tužioci bi sami snosili odgovornost za svoje odluke i postupanje, ali bi bili nezavisni i samostalni u njihovom donošenju.
“Tako bi se javni tužioci izjednačili po samostalnosti sa sudijama a glavni tužilac sa predsednikom suda”, rekao je Stefanović.
Takođe, kako je dodao, javni tužioci više ne bi bili ničiji zamenici i dobili bi samostalnost i nezavisnost u postupanju, a glavni tužilac bi izuzetno mogao da im izda samo obavezno pisano uputstvo, na koje mogu da ulože prigovor.
Važna izmena tiče se naziva glavnog tužilačkog organa, njegovog sastava, ali i nadležnosti.
Naime, predlog je da se Državno veće tužilaca preimenuje u Tužilački savet, u čijem sastavu bi bilo 11 članova, od kojih bi sedam bili javni tužioci, a četiri člana bi bili ugledni pravnici sa najmanje 15 godina iskustva u struci, naveo je Stefanović.
U sastavu ovog tužilačkog organa više ne bi bili predstavnici politike, odnosno izvršne i zakonodavne vlasti – ministar pravde i predstavnik skupštinskog odbora za pravosuđe.
Stefanović je napomenuo da je kao alternativna mogućnost ostavljeno da ni Republički javni tužilac više ne bude više član DVT, odnosno Tužilačkog saveta, po funkciji.
Što se tiče uglednih pravnika, među njima bi bili advokat, kojeg bi kao i do sada delegirala Advokatska komora, kao i profesor pravnog fakulteta, dok je kao novina predloženo da među članovima DVT bude i jedan sudija i jedan predstavnik organizacija civilnog društva koje se bavi zaštitom ljudskih prava.
Taj organ bi birao i glavne i javne tužioce, a ne kao do sada što je samo predlagao narodnoj skupštini kandidate za izbor, a ona ih birala.
Predlogom strukovnih udruženja ograničava se mandat glavnih tužilaca na šest godina, s tim što isti tužilac ne bi mogao da bude biran na tu funkciju dva puta uzastopno u istom tužilaštvu.
Stefanović je ukazao da bi se na taj način mandat glavnih tužilaca izjednačio sa zakonskim rešenjima koja se tiču mandata predsednika sudova.
Strukovna udruženja predlažu i da se ukine probni mandat od tri godine, već da se javni tužioci odmah biraju na stalnu funkciju, kao i da se naziv Republičkog tužioca promeni u Vrhovno tužilaštvo jer ono postupa pred Vrhovnim kasacionim sudom, kao i jer mu je aktuelni naziv relikt prošlih vremena.
Jedna od interesantnih novina je i predlog da se proširi nadležnost javnog tužilaštva na zaštitu ljudskih prava i građanskih sloboda, u slučaju kada državni organi, odnosno njihovi pripadnici, krše prava i slobode građana.
Izvor: RTS
