Stefanović je ocenio da smo dobili kostur za politički odgovorno pravosuđe, dok se Udruženje tužilaca zalaže za nezavisno pravosuđe. On je rekao da se ovim rešenjem “otišlo tri koraka nazad, vratili smo se u prošli vek”, kao i da je “Miloševićev ustav dao veće garancije” sudijama i tužiocima.
Ako će ovako da izgledaju izmene Ustava, onda je bolje da ga uopšte ne menjamo. Garancije nezavisnosti i samostalnosti pravosuđa su ovim rešenjima još više smanjene – kaže Radovan Lazić.
Predsednik Udruženja tužilaca i zamenika tužilaca Goran Ilić, kaže za naš list da je „jedno od problematičnih rešenja smanjenje broja članova budućeg Visokog saveta tužilaca iz redova same struke”. Sporan je, ocenjuje Ilić i sam naziv tela s obzirom na to da, prema radnom tekstu izmena Ustava, u njegovom sastavu dominiraju predstavnici koje bira Narodna skupština, a to su „istaknuti pravnici”.
Miloševićev ustav davao više slobode sudijama i tužiocima
Stefanović je ocenio da smo dobili kostur za politički odgovorno pravosuđe, dok se Udruženje tužilaca zalaže za nezavisno pravosuđe.
On je rekao da se ovim rešenjem “otišlo tri koraka nazad, vratili smo se u prošli vek”, kao i da je “Miloševićev ustav dao veće garancije” sudijama i tužiocima.
Prema novom rešenju, postoji forma organa koji se naziva Visoki savet tužilaca i samo u nazivu ima tužioce.
Stefanović je rekao da će Udruženje tužilaca tek doneti odluku, posle detaljne analize, da li će učestvovati u javnoj raspravi o nacrtu. Zabrinjavajuće je to što tužioci gube čak i tu samostalnost, ali u narednom periodu od javne rasprave, kaže, očekujemo da revidiran tekst sa svim primedbama struke, strukovnih udruženja, bude poslat Venecijanskoj komisiji.
“Ne vidimo nijedan evropski standard u ovom nacrtu zbog kojeg smo mi u proces promena odredbi pravosuđa. To je zabrinjavajuće. Možda je ideja Ministarstva pravosuđa da ne dobije zeleno svetlo, pa su zato ovakav tekst doneli”, kazao je.
Stefanović je istakao da društva koja imaju niži stepen vladavine prava moraju da imaju više standarde, a to znači apslolutnu nezavisnost i samostalnost pravosuđa.
Sudije i tužioci kritikuju predlog Ministarstva pravde: Nacrt Ustava korak unazad
Stručna javnost sumnja da će preloženim izmenama sudstvo i tužilaštvo biti depolitizovano. Radni tekst izmena Ustava, koji je pre dva dana Ministarstvo pravde objavilo na svom sajtu, udruženja sudija, tužilaca i pravnika ocenjuju kao korak unazad u odnosu na njegova postojeća rešenja. Osporavaju da će predloženim izmenama sudstvo i tužilaštvo biti depolitizovano, a većinu predloga ocenjuju „problematičnim”. Kažu i da bi, ukoliko predložena rešenja budu usvojena, izvršna vlast do te mere ostvarila kontrolu nad sudijama i tužiocima da bi u Srbiji bila ukinuta podela vlasti, ali i da bi za građane to značilo „kadija te tuži, kadija ti sudi”.
Predsednik Udruženja tužilaca i zamenika tužilaca Goran Ilić, kaže za naš list da je „jedno od problematičnih rešenja smanjenje broja članova budućeg Visokog saveta tužilaca iz redova same struke”. Sporan je, ocenjuje Ilić i sam naziv tela s obzirom na to da, prema radnom tekstu izmena Ustava, u njegovom sastavu dominiraju predstavnici koje bira Narodna skupština, a to su „istaknuti pravnici”.
– Radni tekst izmena Ustava predviđa odredbu po kojoj vrhovni javni tužilac (sadašnji republički javni tužilac), odnosno osoba koja je politički odgovorna jer za svoj rad odgovara skupštini, može svakog zamenika tužioca da premesti i uputi u bilo koje tužilaštvo i to protiv njegove volje. To znači da svako ko nije po volji vrhovnom tužiocu, može da bude premešten i u najudaljenije tužilaštvo i to u tužilaštvo nižeg ranga. Ovom odredbom se, na neki način, ukida sistem napredovanja i derogira čitav sistem izbora – navodi Ilić.
– Drugi razlog za izmenu Ustava je taj što se duže vreme traži da iz odlučivanja o izboru sudija i tužilaca „izađu” Narodna skupština i njeni predstavnici. Da li će predloženim izmenama biti očuvana nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva pokazaće praksa i kada se posle promene Ustava izvrše promene u zakonodavstvu koje reguliše ovu materiju. Ne bih da prejudiciram stvari. Težimo ka punoj nezavisnosti i samostalnosti u pravosuđu – rekao je Petrović.
U Udruženju tužilaca spornim ocenjuju i rešenje da zamenik javnog tužioca mora da postupi po svakom uputstvu javnog tužioca, čak i kada je ono nerazumljivo ili nezakonito. Objašnjavaju da čak i vojsci koja ima najstrožu hijerarhiju, potčinjeni pod određenim uslovima mogu da odbiju naređenje pretpostavljenog. Štaviše, navode u Udruženju, međunarodni standardi prepoznaju prigovor savesti, a mi ne poznajemo nijednu vrstu prigovora.
U obrazloženju pojedinačnih predloženih rešenja izmena Ustava koje je juče Ministarstvo pravde objavilo na sajtu, navodi se da četiri zamenika javnih tužilaca biraju javni tužioci i zamenici javnih tužilaca, pet „istaknutih pravnika” bira Narodna skupština, a u članstvu su i vrhovni javni tužilac Srbije i ministar pravde, dok je predstavnik skupštine, koji je sada član Državnog veća tužilaca, izostao iz predloženog sastava. U obrazloženju ovog rešenja navodi se da tužilački savet kao članove treba da ima tužioce iz tužilaštava svih nivoa, ali i druge aktere poput advokata ili predstavnika akademske zajednice.
I Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, mnoga predložena rešenja smatra problematičnim tim pre što nekih koja su bila dobra u sadašnjem Ustavu – više nema.
– Recimo, nema odredbe sadašnjeg Ustava koja kaže da je svaki uticaj na sudiju u obavljanju sudijske funkcije zabranjen. Takođe, nema odredbe da su sudske odluke obavezne za sve i da ne mogu da budu predmet vansudske kontrole, kao ni odredbe da sudija ima pravo da vrši sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran i da samo uz svoju saglasnost može da bude premešten. Problematično je ovlašćenje ministra pravde, kao predstavnika izvršne vlasti, da direktno pokreće postupak za disciplinsku odgovornost i razrešenje sudije – navodi predsednica strukovnog udruženja sudija.
Ona kao problem vidi i rešenje što će se izbor za prvostepene sudove obavljati preko Pravosudne akademije koja nema nikakve garancije nezavisnosti. Vlast, prema njenom mišljenju, i sada na akademiju ima formalan i neformalan uticaj.
– Predloženim izmenama, Visokom savetu sudstva je osakaćena nadležnost i članstvo je izmenjeno u tolikoj meri da to nema nikakve veze sa svrhom zbog koje to telo postoji. Savet treba da štiti nezavisnost sudija i sudova i predstavlja sudije, a ne sudove kako je navedeno u predloženim izmenama. Dostignuti nivo nezavisnosti ovog tela je smanjen tako što je sa sadašnjih šest članova iz redova sudija u ovom telu koje ima ukupno 11 članova, broj sudija smanjen na pet. Podseća da je ranije predsednik VSS bio i predsednik Vrhovnog kasacionog suda. Sada, predsednik VSS neće biti čak ni sudija, a njega će birati članovi Saveta koji nisu sudije, već onih pet članova koje je izabrala Narodna skupština. On će sada imati i takoreći zlatan glas. To znači da, kada je reč o najspornijim pitanjima, i kada bi bili podeljeni glasovi na pet-pet, on bi imao dva glasa – upozorava Boljević.
U obrazloženju rešenja koji predviđa novi sastav VSS, kako je objavljeno na sajtu Ministarstva pravde, navodi se da Venecijanska komisija smatra da će balans između broja sudija i nesudijskih članova, kao i sastav Saveta čiji se predsednik bira iz redova nesudijskih članova, osigurati bolju ravnotežu između autonomije i nezavisnosti pravosuđa, sa jedne strane i odgovornosti pravosuđa sa druge strane.
Petrović: Težimo ka punoj nezavisnosti sudstva
Petar Petrović, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, kaže za „Politiku” da smatra da će predložene izmene biti usvojene najpre u skupštini, a potom i na referendumu. On dodaje da je Ustav morao da se menja s obzirom na to da je Srbija kandidat za ulazak u EU i da njeno zakonodavstvo mora da bude usklađeno sa onim u uniji.
Sudije i tužioci nezadovoljni predloženim izmenama Ustava: Stavljanje pravosuđa pod političku kontrolu
Na prvo čitanje, predložene izmene Ustava u delu koje se tiču pravosuđa, koje je pre dva dana objavilo Ministarstvo pravde, deluju kao korak u smeru uspostavljanja veće nezavisnosti sudova i tužilaštava.
Vlada je izbačena iz procesa izbora nosilaca pravosudnih funkcija, a i uloga skupštine je drastično umanjena. Međutim, pravosudni stručnjaci sa kojima je Danas razgovarao kažu da su takav utisak mogli da steknu samo neupućeni.
– Ako će ovako da izgledaju izmene Ustava, onda je bolje da ga uopšte ne menjamo. Garancije nezavisnosti i samostalnosti pravosuđa su ovim rešenjima još više smanjene – kaže Radovan Lazić, predsednik UO Udruženja tužilaca Srbije i član Državnog veća tužilaca.
I iako su nadležnosti skupštine i vlade zaista smanjene kada je izbor sudija i tužioca u pitanju, to nikako ne znači da predstavnici drugih grana vlasti neće imati nikakvog uticaja. Predložene izmene Ustava izbor sudija i tužilaca poverava Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaca, što je novo ime za Državno veće tužilaca. Međutim, uticaj politike se najbolje ogleda kada se vidi predloženi sastav ovih tela. U Visokom savetu tužilaca sedeće 11 članova od čega će tužioci iz svojih redova birati samo četiri člana. Većinu od šest glasova, koliko će biti neophodno da se donose odluke, činiće ministar pravde i pet “istaknutih pravnika” koje će birati upravo skupština. Drugim rečima, u telu koje će imati odlučujući uticaj na samostalnost tužilaštva, tužioci će biti u manjini.
– Državno veće tužilaca je ovim ustavnim rešenjima pretvoreno u radno telo skupštine. Obaveza Srbije je bila da ustavnim izmenama depolitizuje izbor nosilaca pravosudnih funkcija, a ovim predlogom politizacija je samo relocirana – ističe Lazić.
Gotovo identično rešenje prepisano je i kod izbora sudija. Visoki savet sudstva će ubuduće imati deset članova. Pet će biti iz redova sudija, a drugih pet “ugledni pravnici” koje bira skupština. Međutim, predsednik VSS-a ne može da bude sudija, već “ugledni pravnik” koji će, u slučaju da rezultat glasanja bude izjednačen, faktički odlučivati o ishodu.
Prema rečima Miodraga Majića, sudije Apelacionog suda u Beogradu i predsednika UO Centra za pravosudna istraživanja, strukovna udruženja su i upozoravala da bi ovako mogao da izgleda nacrt ustavnih izmena.
– Država je izašla u susret Evropskoj uniji kada je izbacila skupštinu iz direktnog procesa izbora sudija, ali je oduzimajući većinu sudijama u VSS-u pronašla još opasniji kanal uticaja. Svima je jasno da je definicija “ugledni pravnik” samo zavodljiva odrednica, koja prikriva da je uticaj politike u pravosuđu još i veći nego u važećem Ustavu – ističe Majić.
On upozorava i na još jednu novinu u ustavnim promenama, koju prepoznaje kao dodatnu polugu političke kontrole. Nacrt izmena predviđa da će ubuduće jedan od uslova za izbor na poziciju sudije ili tužioca biti i završena Pravosudna akademija.
– Ovo je posebno opasno rešenje, pošto će se preselekcija kadrova vršiti u instituciji koja nema apsolutno nikakve garancije nezavisnosti – navodi Majić.
Nakon predstavljanja nacrta ustavnih izmena, plan Ministarstva pravde je da se održe četiri okrugla sa zainteresovanom javnošću. Nakon toga, tekst izmena bi trebalo da se pošalje Venecijanskoj komisiji, ekspertskom telu Saveta Evrope na odobrenje.
– Siguran sam da će ove izmene “upaliti lampice” u Venecijanskoj komisiji, ali ostaje otvoreno pitanje da li će, zarad nekih drugih ustupaka, oni Srbiji da progledaju kroz prste. Jedina nada nam je da to neće učiniti – zaključuju Majić.
Petar Petrović, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, smatra da su predložene izmene Ustava u skladu sa zahtevima EU i da idu u pravcu veće samostalnosti pravosuđa. Međutim, upitan da prokomentariše kritike da je uticaj politike predloženim rešenjima samo relociran, Petrović je rekao da se radi samo o predlozima. “Dug je proces usvajanja ustavnih izmena. Ovo je samo početak. U svakom slučaju, kako većina odluči, tako će i biti”, kaže Petrović.
Goran Ilić na RTV govorio o predlogu promena Ustava Ministarstva pravde RS
O juče objavljenom predlogu promena Ustava Republike Srbije u emisiji Pravi ugao na Radio televiziji Vojvodine govorili su Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca Srbije i Omer Hadžiomerović iz Društva sudija Srbije.
Izvor: N1, Politika, Danas, RTV
