“Konačna verzija izmena Ustava u oblasti pravosuđa, koju je Ministarstvo pravde poslalo Venecijanskoj komisiji, “sprint unazad” s ciljem ostvarivanja potpune kontrole tužilaštva”, kaže za “Blic” Nenad Stefanović, član Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije.
Prema njegovim rečima, konačna verzija Nacrta izmena Ustava, koju je Ministarstvo pravde prosledilo prošlog petka Venecijanskoj komisiji ne donosi suštinske razlike u odnosu na incijalni tekst na koji je struka ranije upozoravala.
– Velika većina primedbi struke koje se odnose na tužilaštvo nije prihvaćena. Predloženi amandmani dovode do sprinta unazad sa ciljem ostvarivanja potpune kontrole tužilaštva – ocenio je Stefanović.
Kako objašnjava, ključan problem je taj što je smanjen broj tužilaca koje bira struka u tužilačkom savetu na četiri od ukupno 11 članova. On je rekao da pet članova koji su istaknuti pravnici, bira parlament a da još dva člana ministar pravde i Vrhovni javni tužilac.
– Počinjena je relokacija političkog izbora sa skupštine na Visoki savet tužilaca, koje postaje “radno telo parlamenta”. Nije nam jasno koja je onda funkcija takvog Saveta koji će većinom glasova onih koji nisu tužioci odlučivati o izboru šefova tužilaštva i njihovih zamenika, kao i o disciplinskoj odgovornosti. Na ovaj način stvara se sistem potpune kontrole rada tužilaštva od političke elite – navodi on Stefanović.
– Čudno je da je prošla vlada u svom akcionom planu navodila da u sastavu Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca mora da bude bar polovina sudija i tužilaca, dok je ova vlada zaključkom usvojila predloženi nacrt Ustava u kojem su sudije i tužioci u ovim telima u manjini. Kada govorimo o sastavu tužilačkog saveta u regionu odnosno Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini većinu čine tužioci, jedino će u Srbiji oni biti u manjini – naglašava Stefanović.
On dodaje da je to u suprotnosti sa Strategijom za reformu pravosuđa i pratećim Akcionim planom i odlukom Evropskog suda za ljudska prava koji je ocenio da o disciplinskim postupcima nosioca pravosudnih funkcija treba da odlučuju nosioci tih funkcija.
– Nelogično je i to što se Ustavnim zakonom predviđa neka vrsta “skraćivanja mandata” za Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca i Republičkog javnog tužioca. Naime, ukoliko se svim drugim organima ne skraćuje mandat i jednostavno dopušta da obavljaju funkciju do isteka mandata, što je jedino ispravan pristup, zbog čega se ipak takav izuzetak pravi za pojedine organe. Možda objašnjenje za “poseban tretman” VSS i DVT leži u činjenici da su ova dva tela tokom debate imala veoma kritički stav o Radnom tekstu amandmana – kaže on.
Podsećanja radi, Ministarstvo pravde Srbije prosledilo je prošlog petka Venecijanskoj komisiji Nacrt izmene Ustava Srbije u oblasti pravosuđa i tom prilikom saopštilo da bez pozitivne ocene komisije na radni tekst ustavnih amandmana, neće ići u dalju proceduru usvajanja.
Izvor: Blic
