Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije i Radovan Lazić iz Udruženja tužilaca izjavili su u Danu uživo TV N1 da su primedbe Venecijanske komisije na predloženi nacrt ustavnih amandmana, u potpunosti saglasne sa mišljenjem domaće i međunarodne struke.
Boljević je podsetila da je Venecijanska komisija – savetodavno delo Saveta Evrope koje se ustavnim pitanjima, izbornim pitanjima i uopšte delovanjem demokratskih ustanova – na nacrt 29 amandmana koji se odnose na izmene Ustava u oblasti pravosuđa, iznela čak 44 preporukekoje pokazuju da amandmane treba dobro razmotriti i formulisati onako kako je struka govorila još u februaru.
Lazić je istakao da Venecijanska komisija u svojim preporukama ide čak i korak dalje u odnosu na zahteve struke, pa tako sugeriše nezavisnost tužilaštva za šta se smatralo da je u ovom trenutku preveliki korak.
Gosti Dana uživo, ipak, nisu optimisti da će preporuke Venecijanske komisije biti i uvažene. Boljević kaže da stiče utisak da je Ministarstvo prave zadovoljno zbog toga što je našlo određene “prozorčiće” u tim mišljenjima i zaključilo da kroz njih može da se provuče i dodatno plitizuje pravosuđe.
Lazić se, s druge strane, pita čime to Ministarstvo može biti zadovoljno kada su na 29 amandmana dobili čak 44 preporuke, osim diplomatskim rečnikom Komisije koja navodi da “uvažava napore Republike Srbije da reformiše pravosudni sistem”.
I Lazić i Boljević očekuju da će konačni tekst amandmana zavisiti od toga kako će predlagači ustavnih promena iz izvršne vlasti protumačiti mišljenje Venecijanske komisije.
Boljević je podsetila da je joj pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović upravo u Danu uživo TV N1, u februaru ove godine, obećao da će se ponovo suočiti kada stigne mišljenje Venecijanske komisije na koje se stalno pozivao, a da je sada odbio poziv da gostuje u današnjoj emisiji.
“Ne dolazi da pričamo. Ministarka kaže da neće biti više nikakve raprave. Insistiraćemo na tome da se rasprava ipak održi. Oni koji su dobili 44 preporuke ne moga da rade taj posao, treba im pomoć”, rekla je Boljević ističući da je poreebna jedna istinska rasprava kako bi se, kroz izmene Ustava, došlo do najboljeg dogovora koji će dugoročno da upravlja srpskim društvom.
Lazić je podsetio da je upravo Venecijanska komisija, osim preporuka koji se tiču same sadržine amandmana, iznela ozbiljne primedbe zbog rasprave i atmosfere u kojoj se javna debata odvijala, koju je opisala kao atmosferu “zajedljivosti i ogorčenosti”.
“Niko ne zna autore teksta (amandmana), pokazali su da nisu dorasli tom poslu, da taj posao ne znaju”, ocenio je Lazić ističući da treba formirati novi tim koji će u obzir uzeti i mišljenje Venecijanske komisije, i Akcioni plan za poglavlje 23, i Nacionalnu strategiju za reformu pravosuđa, i mišljenja međunarodnih tela, kako bi se došlo do kvalitetnog teksta.
“Drugi moguć metod, i verovatniji, je da isti ljudi urade neke izmene i kažu ‘Postupili smo po preporukama Venecijanske komisije’, što niko neće proveravati osim stručne javnosti”, upozorava Lazić.
Gosti Dana uživo podvukli su da nezavisnost prvosuđa nije samo po sebi cilj, već da je ona sredstvo da građani ostvaruju svoja prava. Nacrt ustavnih amandmana, kako kažu, upravo ugrožava nezavisnsot pravosuđa.
Lazić tako navodi primer institucije poverenika za nezavisnost tužilaštva koja po nacrtu ustavnih amandmana više neće biti moguća, dok Boljević ukazuje na zahtev za ujednačenom primenom prava koja, kako kaže, nije sporna, ali njom treba da se bave sudovi, a ne da zakonodavna vlast donosi zakone, pa još određuje kako će sudije da ga primene i kakvu će odluku da donesu.
Argument izvršne i zakonodavne vlasti da su ljudi za njih glasali i da zbog toga mogu da rade šta hoću, suštinski je jedan nedemokratski i populistički poredak koji počiva na samovolji, upozorava Dragana Boljević.
Gosti Dana uživo osvrnuli su se i na Pravosudnu akademiju. Ističu da za Venecijanski komisiju nije sporno da ta ustanova bude ustavna kategorija, ali da insistiraju da ona mora da bude nezavisna – odnosno da Ministarstvo pravde ne bi smelo da ima bilo kakav uticaj na nju, već da bi Akademija trebalo više da bude neka vrsta pomoćnog organa Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, i nikog drugog.
Boljević upozorava da pri tom nije definisano da li je Pravosudna akademija nezavisna, državna, privatna, koliko košta, da li će biti svima dostupna… Sva ova pitanja treba da se regulišu zakonom, a ne da se time bavi Ustav, zaključuje Boljević.
Izvor: N1
