U pismu povodom okončanja debate o ustavnim reformama u oblasti pravosuđa navodi se i da je postupak promene Ustava od početka sproveden nepoštujući procedure.
„Član 203. Ustava predviđa da postupak promene Ustava počinje podošenjem predloga za promenu, koji Skupština usvaja dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika. Tek nakon te odluke Skupštine može se pristupiti izradi novih ustavnih rešenja. Ukazujemo da Skupština do danas nije donela odluku o pristupanju promeni Ustava. Dosadašnji postupak promene Ustava je neformalan i vodi ga Ministarstvo pravde koje ne može biti predlagač izmena Ustava“ , navodi se u pismu.
U svom pismu, udruženja dalje, zbog, kako navode, brojnih i bitnih nedostataka koji se ne mogu otkloniti „popravkama“ ponuđenog teksta, traže od Skupštine i Vlade da povuku Radni tekst.
„Strukovna udruženja sudija, tužilaca i pomoćnika, kao i udruženja koja se bave ljudskim pravima saglasna su sa stavom pravosudnih institucija – predloženi Radni tekst amandmana treba povući i pristupiti izradi sasvim novog teksta, uz poštovanje ustavne procedure i principa moderne konstitucionalne demokratske države“, navodi se u pismu.
Strukovna udruženja i organizacije za ljudska prava kao spornu stvar vide i to što nije ponuđeno obrazloženje za svaku od izmena Ustava u delu koje se tiču pravosuđa, odnosno nisu navedeni razlozi donošenja amandmana.
„Radni tekst 24 ustavna amandmana ili ne sadrži uopšte, ili ne sadrži adekvatno obrazloženje. Ponuđena obrazloženja nisu u skladu sa Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa koji zahteva da svaki predloženi propis sadrži razloge za njegovo donošenje. Obrazloženje ne sadrži ni analizu efekata propisa – na koga će i kako će najverovatnije uticati ponuđena rešenja. Ova manjkavost nije samo formalne prirode, već onemogućava stvarnu raspravu o adekvatnosti ponuđenih ustavnih rešenja“ , dodaje se u otvorenom pismu.
Na kraju pisma podseća se na to da Narodna Skupština i Vlada Srbije raspolažu institucionalnim mehanizmima za pristupanje postupku povlačenja teksta.
„Smatramo da je ove mehanizme potrebno iskoristiti ne samo zbog sadržinskih manjkavosti Radnog teksta Ustavnih amandmana, već i formalnih nedostataka čije bi zanemarivanje moglo uticati na tešku povredu ugleda Srbije na međunarodnom planu. Ovo se posebno odnosi na postupak pred Venecijanskom komisijom koja se pominje kao prva sledeća instanca kojoj će Ministarstvo pravde uputiti Radni tekst ustavnih amandmana“ , dodaje se u otvorenom pismu.
Na sledećem linku možete pogledati celo pismo koje su Vladi, Skupštini i Ministarstvu pravde danas uputili Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, Centar za pravosudna istraživanja, Komitet pravnika za ljudska prava Yucom i Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika.
Podsetimo, Ministarstvo pravde objavilo je krajem januara Radni tekst izmena Ustava o pravosuđu.
Ovaj radni tekst, udruženje sudije i tužioci, iz dana u dan kritikuju navodeći su da su amandmani neprihvatljivi tražeći da se oni povuku. To je tražio Apelacioni sud, Visoki savet sudstva, Vrhovni kasacioni sud, a povljačenje amandmana zatražio i Nacionalni konvent za EU.
Kroz predložene amandmane, kako je pokazala analiza Insajdera, krije se zapravo stavljanje pravosuđa pod daleko veću kontrolu izvršne vlasti.
Uprkos zahtevima struke ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je u ponedeljak, tokom poslednjeg okruglog stola, da neće biti povlačenja Nacrta izmena Ustava Srbije koji se odnosi na pravosuđe.
“Sasvim je bilo dovoljno vremena, do toga, sada kažem, neće doći i to je stav Ministarstva pravde”, rekla je Kuburović.
Sporne izmene Ustava
Predloženim ustavnim amandmanima se smanjuju garancije za nezavisnost sudske vlasti, ocenio je danas Omer Hadžiomerović iz Društva sudija Srbije i objasnio da važeći Ustav sadrži odredbu koja zabranjuje politički uticaj na sudije, a iz nepoznatog razloga ta odredba je isključena iz ustavnih izmena.
Omerović je na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da je predloženim ustavnim izmenama Visoki savet sudstva „oslabljen i pretvoren u instrument vladajuće parlamentarne većine“.
On je napomenuo da bi u slučaju usvajanja ustavnih amandmana sudije postale manjina u Visokom savetu sudstva, jer će „većinu imati oni koji nisu sudije“, a koje bira parlament po nejasnim kriterijumima.
„Umanjena je i garancija za nepremestivost sudija“, dodao je Omerović i naveo da se to može obavljati pod obrazloženjem da se sprovodi reorganizacija.
I Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava smatra da predloženi amandmani za izmenu Ustava Srbije ne obezbeđuju nezavisnost sudstva.
„Radni tekst 24 ustavna amandmana nema adekvatna obrazloženja o razlozima za donošenje, analizu sadašnjeg stanja i probleme koje treba rešiti“, ocenio je Milan Antonijević.
Antonijević smatra da građani Srbije nisu dovoljno informisani o predloženim izmenama Ustava Srbije i kako će to uticati na njihov život.
„Simptomatično je da u nekim amandmanima postoji obrazloženje do određenog dela, a onda kada dođete do suštinske izmene, poput mogućnosti ministra pravde da pokreće disciplinske postupke, taj deo nije uopšte objašnjen“, ukazao je Antonijević.
On je predočio da se ustavni amandmani pozivaju na pojedina mišljenja Venecijanske komisije, ali da je to učinjeno na polovičan način i da su ta mišljenja „istrgnuta iz konteksta“.
Lidija Komlen-Nikolić iz Udruženja tužilaca Srbije ukazala je da predloženi amandmani ne obezbeđuju samostalnost u radu zamenika tužilaca. Ona smatra da Ministarstvo pravde treba da obrazloži predložena rešenja za izmenu Ustava i da mora da odgovori na pritužbe strukovnih organizacija.
Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, Centar za pravosudna istraživanja, Komitet pravnika za ljudska prava i Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika uputili su danas otvoreno pismo Ministarstvu pravde, ukazujući da ustavni amandmani nisu obrazloženi i da se ne poštuje procedura za izmenu Ustava.
Izvor: Insajder, EWB