GONGO udruženja, posebno u pravosuđu, i protekle godine aktivno pružala podršku državi, prema nalazima istraživanja Građanskih inicijativa.
GONGO udruženja, takozvane vladine nevladine organizacije, sve su uticajniji fenomen kako u svetu, tako i u domaćem javnom životu, a tokom 2019. godine te organizacije nastavile su još intenzivnije da pružaju podršku državi, stvarajući privid javne debate, dijaloga između države i društva, kao i privid učešća civilnog sektora u odlučivanju.
Posebno je aktivno bilo Udruženje sudija i tužilaca, osnovano sa namerom da parira legitimnim strukovnim udruženjima i da pruža podršku vlastima u pokušaju smanjenja sudske nezavisnosti, nalaz je godišnjeg monitoringa Građanskih inicijativa „Udruženja građana: Sužavanje prostora za delovanje“.
Izveštaj naglašava opasnost koja civilnom društvu preti zbog stvaranja paralelnog sektora, u situaciji kada država civilno društvo doživljava kao političkog neprijatelja. Svrha osnivanja tih „vladinih nevladinih organizacija“ je prvenstveno izvlačenje novca iz republičkog i lokalnih budžeta kroz konkurse za sufinansiranje projekata, ali i diskreditacija relevantnih nevladinih organizacija.
U izveštaju Građanskih inicijativa, kao najopasniji primer prakse delovanja GONGO udruženja navodi se poslednji slučaj kampanje protiv zamenika republičkog tužioca Gorana Ilića, protiv koga je republička tužiteljka Zagorka Dolovac pokrenula disciplinski postupak, samo na osnovu optužbi od strane jednog takvog udruženja, objavljenih u tabloidu „Srpski telegraf“.
„U toku 2019. godine ovo GONGO udruženje vodilo je konstantnu kampanju protiv tužilaca – članova Državnog veća tužilaca, koji nisu pod kontrolom vlasti. Republička javna tužiteljka, Zagorka Dolovac, pružila je praktičnu pomoć UST-u pokrenuvši disciplinski postupak protiv svojih kolega na osnovu hajke GONGO-a i provladinih tabloida“, stoji u analizi izveštaja.
Ključnu ulogu u zastupanju interesa i ciljeva države, GONGO udruženja ostvaruju zahvaljujući upravo pristupu tabloidima, a njihova „sveprisutnost“ u prorežimskim televizijama i štampanim medijima i stalni napadi na tužioce i sudije koji nisu pod političkim uticajem, dovoljan je dokaz da im je osnivač država, smatra Lidija Komlen Nikolić, predsednica Udruženja javnih tužilaca (UTS).
Za samo godinu dana postojanja, zaključno sa septembrom prošle godine, Udruženje sudija i tužilaca (UST) se 180 puta pojavilo u sredstvima informisanja, a u 92 pojavljivanja su kritikovali što naše udruženje i naše projekte, što naše članove, poput Dragane Boljević, Gorana Ilića, Miše Majića, pokazali su naši podaci.
Ovakva udruženja nanose štetu narušavajući poverenje u pravosuđe, jer način na koji se oni izjašnjavaju u javnosti u pogledu nekih profesionalnih pitanja šteti integritetu pravosudnog sistema. Medije koriste kako bi nekoga držali konstantno u fokusu napada, kaže Komlen Nikolić.
Ona dodaje da je njeno udruženje izradilo godišnju analizu pojavljivanja članova UST u prilozima televizija i u štampanim i onlajn medijima, kao i evidenciju tema i napada na nezavisne sudije, tužioce i njihova udruženja, te da je takvih bilo mnogo.
Kako objašnjava, Udruženje sudija i tužilaca (UST) pojavilo se u momentu vrhunca javne debate oko ustavnih amandmana.
– Taj momenat je bitan jer su po prvi put strukovna udruženja ali i ostale organizacije civilnog društva koje se bave ljudskim pravima bili potpuno ujedinjeni u stavu prema tekstu amandmana. Svi su bili jednoglasni da takav tekst i način na koji se predviđa uređenje pravosuđa apsolutno ne isključuje uticaj politike na pravosuđe. Jednostavno je morao da se osmisli mehanizam da se pojavi organizacija koja će dati pozitivno mišljenje o tekstu i amandmanima, kako bi država mogla da predstavi javnosti i Evropskoj komisiji, da ima sve segmente društva, pa i civilnog, koji podržavaju predložene izmene, dodaje Komlen Nikolić.
Od davanja legitimiteta određenim vladinim zakonskim rešenjima, kreće dalji razvoj GONGO udruženja, pa kako navodi naša sagovornica, UST od samog osnivanja postaje deo stručne javnosti, ulazi u radne grupe za izradu određenih zakona, otvoreno podržava Ministarstvo pravde.
A samo nedelju dana nakon osnivanja, na razgovor ih prima republički javni tužilac, od koga, kaže Komlen Nikolić, na brojna obraćanja i saopštenja eminentna udruženja ne dobijaju odgovore.
– Vrlo brzo su uključeni u radnu grupu za izmenu Krivičnog zakonika, zbog čega dobijaju ogroman medijski prostor, dok udruženja sa višegodišnjom tradicijom, UTS ili Društvo sudija, nisu pozvana da u tome učestvuju. U takvim okolnostima, možda je i bolje, jer nećemo da dajemo legitimitet lošim zakonskim rešenjima, jasna je Komlen Nikolić. Ona dodaje da se članovi UTS otvoreno u javnosti izjašnjavaju o predmetima, te da traže i da se Državno veće opredeli o Zakonu o utvrđivanju porekla imovine, što je prema njenom mišljenju profesionalno i etički nedopustivo.
– Postoji izričita zabrana mešanja u politiku i davanja izjava kojima dajete bilo kakvu političku podršku. MI treba da se bavimo pitanjima vezanim za vladavinu prava i položaj tužioca i kako ga poboljšati, kao i organizaciju, da bi pre svega građanima bilo bolje, zaključuje Komlen Nikolić.
Sudija Miodrag Majić, koji je takođe često bio meta tabloidnih napada, smatra da GONGO udruženja nanose sudstvu višestruku štetu, te da o tome treba govoriti, ali da im ne treba pridavati preveliku pažnju jer se lako prepoznaju i identifikuju.
– Mi koji poznajemo stanje u pravosuđu preterano im ne pridajemo značaja jer nam je potpuno jasno da je njihov osnovni cilj da se uvlačimo u tabloidnu debatu i da se kroz nju oni koji nešto znače i govore, što više provlače kroz tabloidno blato, kaže Majić za naš list.
Kako navodi, GONGO su „listopadne pojave“, za koje je siguran da će nestati zajedno sa namerama zbog kojih su osnovani, ali dodaje da to ne znači da nisu opasni.
– Ideja GONGO udruženja je najpre da unesu zabunu, sličnim nazivima, pa kod dela javnosti koji nije upućen, njihova saopštenja mogu delovati kao reč autentičnih predstavnika struke. Međutim, njihovo delovanje i izjave jasno pokazuju da su gotovo isključivo usmerena ka pojedincima u pravosuđu koji su odranije označeni od strane izvršne i zakonodavne vlasti kao „problematični“, ili pak ka autentičnim udruženjima koja su takođe na određeni način problem za državu, kaže Majić.
U pravosuđu, koje nije mali segment, oni su vrlo brzo raskrinkani, i nemaju ozbiljniji uticaj, nastavlja Majić.
– Njihova ideja je da u početku brzo privuku veliki broj tužilaca, kao način brzog napredovanja u službi, a sve kroz političku moć iz senke koja stoji iza njih. Njima, kao beznačajnim udruženjima, odmah su otvoreni svi resursi, od medija do novca za iznajmljivanje sedišta, pravljenje proslava na koje dolazi kompletan državni i pravosudni vrh, što je nezamislivo za autentična udruženja, a i jasno pokazuje da iza toga stoji projekat, konstatuje Majić.
Nenad Stefanović, predsednik Udruženja sudija i tužilaca, negira da je organizacija koju predstavlja GONGO, a pitanja Danasa vidi kao „maliciozna i neprimerena kada se naša država nalazi u vanrednom stanju, kada sudovi i tužilastva rade u ovakvim uslovima“, napominjući da trenutno „dežura u Višem javnom tužilaštvu“.
– UST broji 615 članova, finansira se od članarina i nema prostorije u zakupu u takozvanom „krugu dvojke“, već sastanke održava isključivo u sudnicama i prostorijama tužilaštva. Ako bi neko mogao da ima naznake GONGO finansiranja, onda je to poverenik DVT Goran Ilić, jer ima prihode od tri ministarstva. Kao predsednik UST nemam dodatnih prihoda kao na primer višegodišnji predsednik Udruženja tužilaca Srbije Goran Ilić, prema podacima dostupnim na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, decidan je Stefanović.
On dodaje da je „problem udruženja Gorana Ilića taj što njihovi funkcioneri nemaju nijedan predmet u radu“.
Postavljam pitanje u kom to predmetu su funkcioneri UTS postupali, gde su doneli naredbu o sprovođenju istrage, gde dežuraju, navodi Stefanović u pisanom odgovoru našem listu.
Na pitanja kako to da su u gotovo polovini pojavljivanja u medijima tema članovima njegovog udruženja bili kritika i napadi na Udruženje javnih tužilaca, dok sa druge strane nikada nije kritikovan neki Vladin predlog ili rad bilo kog državnog organa, Stefanović ipak nije odgovorio.
Na sve prisutniji trend rasta broja GONGO udruženja i rizik za stvaranje iskrivljene slike o pravosuđu i društvu u Srbiji koju svojim delovanjem proizvode, ukazalo je i Evropsko udruženje sudija i tužilaca za demokratiju i slobodu MEDEL, koje okuplja struku iz 17 zemalja. U deklaraciji MEDEL-a se navodi da je delovanje tih organizacija „prvenstveno usmereno na potvrđivanje i ranije iznetih vizija i mišljenja vladinih zvaničnika“. MEDEL ukazuje na rizik da takve organizacije ne doprinose javnom diskursu u demokratskom društvu u pogledu položaja pravosuđa, statusa sudija i tužilaca i zaštite ljudskih prava.
Prijava protiv tužioca Ilića odbačena
– Druge organizacije praktično su medijski blokirane i reč struke ne može da se čuje, osim u situaciji kada odgovarate na određene napade. Međutim, ni tada previše ne dolazite do javnosti, jer je šteta već načinjena, ističe još jedan problem Komlen Nikolić. Iako je slučaj pokrenutog disciplinskog postupka protiv tužioca Ilića dobio epilog, a pritužba kao neosnovana odbačena od disciplinskog tužioca DVT, nakon tabloidne buke napada, za ishod će teško ko i čuti. U vezi s tim, Nenad Stefanović navodi da nije udruženje podnelo prijavu protiv Ilića, te da nema ni informacije o ishodu, iako se obraćalo DVT zahtevom za pristup tom podatku.
„Postupak je, po našim informacijama, iniciran i pokrenut od strane RJT i Etičkog odbora. Sumnju koju imamo jeste da je po toj prijavi postupao predsednik NO UTS kao disciplinski tužilac DVT (Miroslav Krkelić), jer onda postoji sumnja da se našao u sukobu interesa jer se postupak vodio protiv funkcionera UTS pa nas takav ishod i ne čudi“, završava Stefanović.
GONGO u drugim sferama
„Podatak da je 2015. bilo 12.000 registrovanih različitih udruženja, dok je taj broj u ovom momentu veći od 30.000 ukazuje na jedan nenormalan rast i multiplikovanje“, kaže Komlen Nikolić. U izveštaju Građanskih inicijativa piše da je prošle godine i u drugim oblastima nastavljeno njihovo delovanje, a navedeno je više od 20 organizacija identifikovanihb kao GONGO. „Oni su podržavali postupke vlasti, ali i napadali organizacije civilnog društva, snimajući spotove, vodeći kampanje na društvenim mrežama i široko koristeći medijski prostor koji im stoji na raspolaganju u svim provladinim medijima“, navedeno je u analizi izveštaja.
Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
Izvor: Danas, autor: Ivana Nikoletić
