Partner na projektu: Institut Alternativa, Podgorica
Podrška projektu: Kriminalističko-policijska akademija iz Beograda
Donator projekta: Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu
Mesto sprovođenja aktivnosti projekta: Srbija i Crna Gora
Trajanje: 24 meseca, početak novembar 2015.
Glavni cilj projekta jeste da se pruži podrška efikasnom i delotvornom upravljanju pravosuđem u Srbiji i Crnoj Gori i to kroz razmenu iskustava i kroz uspešnu implementaciju tužilačke istrage koja je uvedena novim krivičnim procesnim zakonodavstvom Srbije i Crne Gore.
Efikasna saradnja tužilaštva i policije jedan je od glavnih izazova za sprovođenje novog Zakonika o krivičnom postupku, kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori. Novi Zakonik o krivičnom postupku uspostavlja dominantnu ulogu tužioca. U Srbiji je primenjuje od oktobra 2013, a u Crnoj Gori od 2011. godine.
Projekat će biti usmeren na utvrđivanje problema i izazova koji su nastali stupanjem na snagu novih Zakonika o krivičnom postupku i na unapređenje saradnje tužilaštva i policije.
Kako bi se utvrdili konkretni izazovi u saradnji, jedna od aktivnosti na projektu je anketiranje nosilaca javnotuzilacke funkcije usvim osnovnim i višim javnim tužilaštava kao i anketiranje zaposlenih u 26 policijskih uprava širom Srbije, zasnovano na upitniku koji je sačinio CeSID u saradnji sa Udruženjem javnim tuzilaca i Kriminalističko-policijskom akademijom. Rezultati ankete pokazaće koji su to ključni problemi u saradnji policije i tužilaštva. Institut Alternativa iz Podgorice već je sproveo 2013. godine kvalitativnu analizu saradnje policije i tužilaštva u tri opštine u Crnoj Gori pa će sarađivati sve vreme sa Udruženjem tužilaca prilikom ovog istraživanja. Sastavljeni upitnik biće testiran na dve fokus grupe koje će se organizovati za predstavnike tužilaštva i policije kako bi se dobila povratna informacija i mišljenje predstavnika policije i javnog tuzilastva o pitanjima iz upitnika. Fokus grupe biće organizovane u Nišu 31. maja i u Valjevu 3. juna.
Nakon što se pripremi konačna verzija upitnika, sprovešće se interjvui sa predstavnicima policije i tužilaštva u Srbiji. Na osnovu rezultata istraživanja, radna grupa koju će činiti predstavnici Udruženja i Kriminalističko-policijske akademije, pripremiće analizu i preporuke za unapređenje saradnje. Preporuke će biti usmerene kako na izmenu propisa, tako i na unapređenje prakse.
Pored anketiranja zaposlenih u javnim tuzilaštvima i policiji, kojim ce se dobiti podaci o percepciji, Udruzenje tužilaca je planiralo da pripremi i analizu krivičnih predmeta u Srbiji koja će iz spisa predmeta pokazati koji su nedostaci u saradnji policije i tužilaštva. Istraživanje će se sprovesti u 10 tužilaštava u Srbiji i to na osnovu upitnika koje ce pripremiti Udruženje tužilaca. Cilj upitnika je da pokaže koji nivo saradnje postoji između tužilastva i policije tokom vođenja krivičnog postupka kao i na nivo aktivnosti tužioca prilikom vođenja istrage.
Institut alternativa će sprovesti istraživanje u 3 opštine Crne Gore sa predstavnicima policije, tužilaštva, sudova i advokata, kao i sa predstavnicima Tužilačkog saveta, specijalnog državnog tužilaštva, predstavnicima krivične policije. Intervjuisaće se i predstavnici Ministarstva pravde i Ministarstva unutrašnjih poslova. Analiziraće se i članci iz medija o aktuelnim slučajevima. Nakon utvrđivanja postojećih problema i specifičnosti crnogorske prakse biće formulisane preporuke. U preporukama će takođe biti predstavljena dobra praksa saradnje i komunikacije policije i tužilaštva u Srbiji.
Tokom projekta planirana su i dva događaja na kojima će se razmenjivati praksa izmedju kolega iz Srbije i Crne Gore. Jedan događa biće organizovan u Srbiji, a drugi u Crnoj Gori.
Fokus grupe u Nišu i Valjevu
U Nišu i Valjevu održane su dve fokus grupe u cilju testiranja upitnika koji je sastavio CeSID u saradnji sa Udruženjem tužilaca Srbije i Kriminalističko-policijskom akademijom.
Upitnik je sastavljen kako bi pokazao koji su to glavni problemi koji postoje u saradnji policije i tužilaštva, a fokus grupe su bile prilika da se dobije mišljenje i povratna informacija predstavnika policije i tužilaštva o sadržini upitnika.
Nosioci tužilačke funkcije su 31. maja u Nišu imali prilike da pogledaju sva pitanja iz upitnika kao i da daju svoje predloge i sugestije, a isto to su i predstavnici policije učinili u Valjevu 3. juna. U Nišu je fokus grupi prisustvovalo 22 učesnika, nosilaca tužilačke funkcije kao i predstavnika CeSID-a. U Valjevu je fokus grupi prisustvovalo 24 predstavnika policije, profesora sa Kriminalističko-policijske akademije kao i predstavnika CeSID-a.
Nakon što su predstavnici policije i tužilaštva dali svoje sugestije, odlučeno je da će upitnik biti prilagođen njihovim predlozima i da će konačna verzija upitnika biti završena do kraja meseca.
U nastavku se nalaze upitnici za policiju i tužilaštvo:
Upitnik – tužilačka istraga – POLICIJA 258.05KB
Upitnik – tužilačka istraga – TUŽIOCI255.63 KB
Istraživanje CeSID-a u okviru projekta „Tužilačka istraga na zapadnom Balkanu – kako da postanemo efikasniji“:
Istraživanje CeSID-a za UTS900.67 KB
Okrugli stolovi u Vranju, Subotici i Čačku
Na osnovu upitnika koji je usklađen predlozima predstavnika tužilaštva i policije Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) je sproveo anketiranje u 50 gradova gde su smeštene tužilačke jedinice i na osnovu toga sačinjen je izveštaj.
U martu su održana tri okrugla stola gde su predstavnici tužilaštva i policije imali priliku da se upoznaju sa rezultatima istraživanja gde je posebna pažnja posvećena pitanjima u kojima su suočeni stavovi tužilava i policije, a koja se odnose na pitanja tužilačke istrage, njene primene, prednosti i mana u odnosu na sudijsku istragu u Srbiji.
Okruglom stolu koji je održan 07. marta 2017. godine u Vranju, prisustvovalo je 32 predstavnika tužilaštva i policije iz Vranja, Kuršumlije, Lebana, Niša i Leskovaca.
U Subotici, 14. marta 2017. godine, prisustvovalo je 20 predstavnika tužilaštva i policije sa područja Subotice, Sombora, Novog Sada i Rume.
U Čačku, 17. marta 2017. godine, prisustvovalo je 22 predstavnika tužilaštva i policije sa područja Čačka, Kraljeva, Požege i Užica.
Izveštaj su predstavili Ivo Čolović, programski direktor CeSID-a i Svetlana Nenadić, izborni član Državnog veća tužilaca i član Upravnog odbora UTS.
Cilj okruglih stolova je bio da se obave konsultacije o rezultatima istraživanja u svetlu novih nadležnosti koje javno tužilaštvo prema Zakoniku o krivičnom postupku. Uvođenjem tužilačke istrage suštinski se promenio odnos javnog tužilaštva i policije. Naime, iako je i prethodnim zakonskim rešenjima javno tužilaštvo rukovodilo pretktivičnim postupkom, uvođenjem novog koncepta tužilačke istrage zahtevi za kvalitetom i efikasnošću postupanja tužilaštva u odnosu na policiju su značajano izmenjeni i podignuti na viši nivo.
Stavovi i očekivanja tužilaca i policije stavljeni su u fokus istraživanja. Osnovno je pitanje da li su zahtevi koje postavlja novi ZKP pravilno shvaćeni i da li su javni tužioci i policija i dalje opterećeni bremenom prethodnih trdicionalno zasnovanih stavova. Okrugli stolovi koji su organizovani radi predstavljanja rezultata istraživanja bili su dobar pokazatelj verodostojnosti istraživanja. U diskusiji koja je usledila prezentaciji tužioci i policajci su davali argumente kojima potvrđuju tvrdnje koje su u istraživanjima iznete, potkrepljujući ih primerima iz svakodnevnog rada.
Interesantno je da javni tužioci u najvećem broju iskazuju stav razočarenja u reforme koje su sprovođene u prethodnom periodu, kako pravosudno organizacione, tako i procesne reforme. Na okruglim stolovima su te tvrdnje čule glasnije i stavovi izraženi u raspravi su bili ekstremniji u odnosu na one iznete u istraživanju. U odnosu na ZKP i tužioci i policija imaju pretežno kritički stav. Saglasnost stavova policije i tužilaca u odnosu na ZKP je bila prilično iznenađujuća, tim pre što su uloge ovih organa značajno izmenjene novim konceptom tužilačke istrage i što se u praksi neretko dešava da jedni druge okrivljuju za neuspeh o određenom slučaju. Činjenica da predstavnici oba organa pokazuju razočaranost u novi ZKP i tu razočaranost argumentuju brojnim primerima iz prakse, upravo govori o tome da je u stručnoj javnosti novi ZKP doživeo neuspeh. Ipak, u raspravi među tužiocima i policajcima, i pored nekih pitanja po kojima su stavovi dijametralno suprotni, može se zaključiti da postoji visok nivo solidarnosti i osećaja za probleme drugog organa. Tako, iz rasprave se može zaključiti da tužioci pokazuju visok stepen razumevanja za položaj policije i probleme koje nosi unutrašnja hijerarhija, a sa druge strane policajci u celosti razumeju novu ulogu i novu odgovornost javnog tužilaštva. Interesantno je da su u raspravi tužioci i policajci bili nepodeljeni u mišljenju da je idealno rešenje za obaveze koje nosi novi ZKP zapravo stavljanje kriminalističke policije pod nadležnost javnog tužilaštva. Ovakvo rešenje postoji u uporednoj praksi evropskih država, tako da je neophodno dalje razmisliti o modalitetima i načinima na koji bi se ovo rešenje prihvatilo i u Srbiji.
Takođe, na okruglim stolovima policajci su iznosili niz pravnih dilema o tome kako treba da postupaju u određenim slučajevima, čitav niz primera iz prakse o tome kako nema konzistentnosti u postupanju izražavajući zabrinutost za pravnu sigurnost i izvesnost, sa navedenim su se složili i tužioci i opšti je zaključak da je potrebno, nakon što su se stekla neka iskustva o načinu primene ZKPa, obnoviti obuke, s tim što bi one sada bile pretežno fokusirane na neka sporna pitanja gde postoji visok nivo neizvesnosti po pitanju ispravnosti postupanja, naročito u sferi odnosa tužilaštva i policije. Takođe, policajci su smatrali da je potrebno da od javnih tužilaštava dobiju jasne stavove i smernice navodeći da postojeće smernice nisu ujednačene ili nisu dovoljno jasne. Sa druge strane, tužioci su smatrali da ne postoji ujednačena tužilačka praksa, da su stavovi apelacionih tužilaštava, RJTa, pa čak i VKSa nedovoljno jasni i da postoje dijametralno suprotvni stavovi koji paralelno egzistiraju i primenjuju se.
Ipak, u raspravi je najspornije bilo pitanje saradnje tužilaštva i policije. Nakon što su predstavljeni stavovi jednih i drugih, koji su u dobroj meri slični, ali ipak pokazuju nešto niži nivo poverenja tužioca u policajce i nešto viši nivo poverenja policajaca u tužioce, stekao se dojam da su policajci razočarani rezultatom istraživanja i da im nije jasno iz kog razloga je nivo poverenja u njihov rad niži od očekivanog i zbog čega tužioci misle da se policija nije prilagodila novom ZKPa. U raspravi su se iskristalisali stavovi da se suštinski radi o dva problema koja uzrokuju nešto niži nivo poverenja tužilaca u policajce, a to su: loša organizaciona struktura u polciji i nedovoljni kapaciteti za rad (ljudski i materijalni), a sa druge strane unutrašnji lanac komandovanja u policiji koji ne dozvoljava efikasno upravljanje predistražnim postupkom. Nakon rasprave koja je obilovala primerima iz prakse, stekao se utisak da je po oba ova pitanja postignut visok nivo saglasnosti.
Tokom rasprava izdvojilo se par zaključaka. Prvenstveno, tužioci i sudije nisu zadovoljni novim ZKPom i njihovim postojećim odnosom. Obe strane pokazuju visok stepen razumevanja za probleme druge strane i može se uočiti visok stepen konsenzusa o tome da je jedino ispravno rešenje stavljanje kriminalističke policije „pod kapu“ tužilaštva. Takođe, svi su nedvosmisleno iskazali potrebu za novim obukama i potrebema izmene ZKPa u cilju efikasnijeg i kvalitetnijeg postupanja.
—————————
Publikacija “Šest godina tužilačke istrage” dostupna je na webstranici Instituta alternativa:
http://institut-alternativa.org/sest-godina-tuzilacke-istrage-u-crnoj-gori/
Zaključci navedeni u publikaciji oblikovani su kroz diskusiju sa relevantim učesnicima. Radni tekst izveštaja pripremljen je na osnovu 40 razgovora sa državnim tužiocima i postupajućim policijskim službenicima, kao i sa 26 učesnika okruglog stola, koji je organizovan 27. jula 2016. godine u hotellu Podgorica.
http://institut-alternativa.org/multimedija/kako-do-efikasnijih-tuzilackih-istraga/
Kako bi se obezbedila promocija nalaza istraživanja u medijima, Izveštaj je predstavljen na konferenciji za medije, održanoj 3. oktobra 2016. godine.
Izveštaj sa konferencije za štampu dostupan je na
http://institut-alternativa.org/tuzilacka-istraga-efikasnija-od-sudske/
U cilju boljeg vizuelnog predstavljanja rezultata pripremljen je infografik sa 7 ključnih činjenica o tužilačkoj istrazi, koji je dostupan na:
http://institut-alternativa.org/sest-godina-tuzilacke-istrage-brojke-i-cinjenice/
Dina Bajramspahić je predstavila istraživanje u jutarnjem programu “Boje jutra” na TV Vijesti:
http://institut-alternativa.org/otvoreno-pitanje-odgovornosti-za-neuspjehe-u-tuzilackoj-istrazi/
Nakon rezultata nacionalnih istraživanja i diskusija organizovaće se razmena regionalnih iskustava, kako bi se uporedio progres i načini prevazilaženja prepreka u primeni tužilačke istrage.
Saradnja policije i tužilaštva ključni izazov u postizanju boljih rezultata u Poglavlju 23 i 24
Državni tužioci i policijski službenici Crne Gore i Srbije prepoznali su institut tužilačke istrage kao efikasniji i delotvorniji način sprovođenja istrage, međutim, saradnja dva organa od koje zavise rezultati istrage i dalje predstavlja izazov, zaključeno je na konferenciji posvećenoj unapređenju zajedničkog rada tužilaštva i policije.
Dvodnevnu konferenciju “Tužilačke istrage na Zapadnom Balkanu – izazovi i rješenja” organizovali su Institut alternativa (IA) i Udruženje javnih tužilaca i zamenika tužilaca Srbije, u sklopu projekta podržanog od strane Ambasade Kraljevine Holandije.
U sklopu reforme pravosuđa, tužilačka istraga je uvedena novim krivično procesnim zakonodavstvom koje se u Crnoj Gori primenjuje od 2011., a u Srbiji od 2013. godine. Polazeći od zajedničkih izazova u sprovođenju novog koncepta, državni tužioci i policijski službenici iz Srbije i Crne Gore su na konferenciji razmenili svoja iskustva, razmotrili rezultate uvođenja tužilačke istrage, kao i pravce za dalje unapređenje njihovog zajedničkog rada.
Stevo Muk, predsednik Upravnog odbora IA je, otvarajući konferenciju, posebno istakao da „dobra saradnja” policije i tužilaštva nije odsustvo konflikta i različitih mišljenja, već aktivan zajednički rad koji daje rezultate. Akcenat je na rasvetljavanju slučajeva, rešavanju predmeta i uspešnom procesuiranju počinilica učinilaca krivičnih djela, što je odgovornost koju dele ova dva organa.
Dr Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca Srbije, naglasio je značaj saradnje dva organa kako bi se dostigli željeni dometi reforme pravosuđa: “Bez neke vrste organizacionog jedinstva između jedinica policije i tužilaštva nećemo imati prave efekte tužilačke istrage, posebno u visoko profilisanim predmetima”.
Profesor Vojislav Đurđić ukazao je da je u Srbiji “Zakonska regulativa takva da se prepliću mnoga ovlašćenja tužilaštva i policije iz čega proističe nejasna podela uloga”, posebno naglašajavući problem dvojstva u položaju tokom sprovođenja dokaznih radnji. Stoga, profesor smatra da je na procesnom nivou potrebno ukinuti formalnost i umesto predistrage i istrage uvesti samo jednu neformalnu fazu čime bi odnosi policije sa tužiocima koji rukovode istragom bili jasniji.
Učesnicima su predstavljeni i nalazi istraživanja sprovedenih u okviru projekta “Kako do efikasnijih tužilačkih istraga na Zapadnom Balkanu?” .
Rezultate istraživanja u Crnoj Gori, kojim su na osnovu intervjua sa predstavnicima policije i tužilaštva identifikovani problemi u saradnji, predstavila je Dina Bajramspahić, istraživačica javnih politika u Institutu alternativa. Ona je navela da je zabeležen pozitivan stav većine tužilaca i policijskih službenika prema ovoj vrsti istrage, što nije bio slučaj u prethodnom periodu, ali da su i dalje prisutne razlike u tumačenjima i prebacivanje odgovornosti za nedostatak rezultata.
Sandra Kulezić, članica Državnog veća tužilaca Srbije, predstavila je nalaze istraživanja sprovedenog anketiranjem tužilaca i pripadnika policije u Srbiji. Kao i u Crnoj Gori, istraživanje je pokazalo da predstavnici policije kao i tužioci smatraju da je tužilačka istraga dobar koncept. Međutim, ispitanici su saglasni da uvođenje ovog instituta nije propraćeno obezbeđivanjem materijalnih i ostalih pratećih uslova neophodnih za njegovo sprovođenje.
Dejan Knežević, rukovodilac Odseka za borbu protiv droge i krijumčarenja u Upravi policiije Crne Gore, ocenio je dobrim primenu novog instituta u Crnoj Gori kao i saradnju policije sa tužilaštvima, posebno višim i specijalnim. On je naglasio iskustvo i profesionalnost kao ključne uslove za uspešno sprovođenje tužilačke istrage, navodeći da u trenutku prelaska na ovaj vid istrage svi učesnici nisu bili pripremljeni, već su se obučavali kroz njenu primenu.
Takođe, razmatrani su izazovi u pogledu rukovodeće uloge tužilaca, bilo da se radi o nedostatku proaktivnosti tužilaca ili kontrole nad predstavnicima policije. Tako je Ana Borović, predstavnica Višeg državnog tužilaštva u Beogradu, naglasila prisustvo nepostupanja policajaca po nalozima tužilaštava, kada se isti razlikuju od naloga načelnika policije.
U cilju upoznavanja sa uporednom praksom, Gerhard Jaroš, predsednik Međunarodnog udruženja tužilaca i Udruženja tužilaca Austrije, Roel Dona, potpredsednik Holandskog pravosudnog udruženja i Hoze Albukerki, predstavnik Udruženja magistrata javnog tužilaštva Portugala, podelili su iskustva iz svojih zemalja sa predstavnicima tužilaštva i policije Srbije i Crne Gore.
Na konferenciji je učestvovalo 45 tužilaca i policijskih službenika iz Srbije i Crne Gore i sa njom se završava dvogodišnji projekat koji je realizovan uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije, a krajnji rezultati će biti predstavljeni publikacijom koja će biti objavljena krajem ove godine.
Konferencija za medije
Završna konferencija za medije projekta “Tužilačka istraga na Zapadnom Balkanu-kako da postanemo efikasniji” održana je 20.decembra 2017.godine u Medija centru u Beogradu. Tom prilikom su predstavljeni dobijeni rezultati istraživanja tokom dvogodišnjeg trajanja projekta kao i publikacija “Javno tužilaštvo i policija- Izazovi tužilačke istrage”.
Predstavljen projekat “Tužilačka istraga na zapadnom Balkanu”
Čak 96 odsto ispitanih tužilaca, i 87 odsto ispitanih policajaca smatraju da bi kriminalistička policija trebalo da bude pod kontrolom tužilaštva – zaključak je sa današnjeg predstavljanja projekta “Tužilačka istraga na zapadnom Balkanu – Kako da postanemo efikasniji”.
Ovaj projektat, sproveden je u direktnoj kooperaciji Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije i istraživačke agencije CeSID, a planiran u prvoj polovini 2016. godina, dok je terenski rad trajao u periodu između 20. jula i 10. avgusta 2016. godine i sproveden je na uzorku od 260 tužilaca raspoređenih u 50 gradova/opština iz cele Srbije i 52 pripadnika policije iz 14 od 26 postojećih policijskih uprava.
Kako je naveo Nenad Stefanović iz Udruženja tužilaca, osnovni cilj projekta je bio pružanje podrške efikasnom i delotvornom upravljanju pravosuđem u Srbiji i to kroz razmenu iskustava i uspešnu implementaciju tužilačke istrage koja je uvedena novim krivičnim procesnim zakonodavstvom Srbije.
– U želji da istraživački instrument koji je korišćen prilikom sprovođenja ovog istraživanja bude što kvalitetniji, na njemu su pored Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, radili CeSID i predstavnici Kriminalističko – policijske akademije, a upitnik je testiran na dve foksu grupe: prva je organizovana u Nišu sa predsavnicima tužilaštva, a druga u Valjevu sa predstavnicima policije – naveo je Stefanović.
Prema njegovim rečima više od 80 odsto ispitanih tužilaca, najveću prepreku za kvalitetno obavljanje tužilačke istrage predstavljaju nedovoljan broj tužilaca, tužilackih pomoćnika, osoblja i neadekvatni prostorni i tehnički uslovi.
– Kada je reč o samom međusobnom odnosu tužilaštva i policije u sprovođenju tužilacke istrage, tužioci osnovni problem vide u postojećem zakonodavnom okviru i činjenici da rukovodeća uloga tužioca u predistražnom i istražnom postupuku nije potkrepljena efektivnim mehanizmima koji bi omogućili da se ta uloga i faktički ostvari – dodao je on.
Kako je naveo Stefanović, istovremeno, i policija i tužilaštvo pokazuju visok stepen razumevanja za problem druge strane pokazuju veoma visok stepen saglasnosti da je jedino ispravno rešenje stavljanje kriminalisticke policije” pod kapu tužilaštva”.
– Takođe, svi su nedvosmisleno iskazali potrebu za novim zajedničkim obukama u cilju efikasnijeg i kvalitetnijeg postupanja – dodao je on.
20. 12. 2017. Izvor: Blic
Uticaj politike i zakoni – uzrok problema u radu tužilaca
To ne zavisi od tužilaštva, ni od struke, ni profesure, već politike. Za sada nismo imali političku elitu koja je mogla da odoli iskušenju da kontroliše izbor sudija i tužilaca i postupke, ali naše je da ukazujemo na propuste”, rekao je Nenad Stefanović, iz Udruženja tužilaca Srbije.
Sa kakvim problemima se u svojoj praksi suočavaju tužioci? Spisak je dug, a prema istraživanju Udruženja tužilaca Srbije, uzrok su loša zakonska regulativa i preveliki uticaj politike.
Loša saradnja i koordinacija policije i tužilaštva, manjak ljudi, ali i znanja, nedostatak zakonskih odredbi, uticaj politike na obe instuitucije, samo su neki od problema koje su tužioci i policajci prepoznali u zajedničkom radu. Udruženje tužilaca sprovelo je anketu iz koje prozilazi da su i jedni i drugi zadovoljni zajedničkim radom, ali je analiza njihovih stavova pokazala potpuno drugačiju situaciju.
Tužioci su nezadovoljni tužilačkom istragom: 66 odsto njih misli da policija ne izvršava njihove naloge u potpunosti, 63 odsto da policija nije skroz osposobljena za posao koji obavlja, a 71 odsto je navelo da su nakon policijske obrade dobijali neupotrebljive dokaze.
Rezultati ne čude ako se uzme u obzir da propisi nisu usaglašeni, da nema dovoljno razmene znanja i iskustava između policajaca i tužilaca, kao ni kvalitetne obuke, ali ključnim smatraju zavisnost od izvršne vlasti i veću moć koju ima policija. Tužioci zahtevaju promene.
“To ne zavisi od tužilaštva, ni od struke, ni profesure, već politike. Za sada nismo imali političku elitu koja je mogla da odoli iskušenju da kontroliše izbor sudija i tužilaca i postupke, ali naše je da ukazujemo na propuste”, rekao je Nenad Stefanović, iz Udruženja tužilaca Srbije.
U Udruženju tužilaca predlažu i dodatna poboljšanja – izmene zakona i Ustava koji bi doprineli većoj samostalnost tužilaca prilikom sprovođenja istraga i veće ingerencije nad policijom, izlazak predstavnika izvršne vlasti iz Državnog veća tužilaca i ulazak predstavnika civilnog društva u to telo, kao i prelazak Kriminalističke policije pod nadležnost tužilaštva.
Video prilog televizije N1 možete pogledati OVDE.
20. 12. 2017. Izvor: N1, autor: Nikola Radišić
