“Setite se Savamale, mesecima je tužilaštvo čekalo da policija odgovori na neka najprostija pitanja, poput onih iz kog razoga se niko nije javljao na broj 192”, kaže tužiteljka Lidija Komlen-Nikolić. Takav scenario bi bio izbegnut da se uvede tužilačka policija, smatraju sagovornici N1.
U Srbiji su brojni primeri gde policija nije postupila prema zahtevima javnih tužilaca, a to se često dešavalo u predmetima za koje je javnost bila posebno zainteresovana.
Poslednji takav slučaj bio je kada policija nije privela sve one koje je tužilac za organizovani kriminal tražio zbog falsifikovanja dokumenta kojim se ukida zaštita za zgradu Generalštab. Policija nije blagovremeno postupala po nalogu Tužilaštva u slučaju rušenja i kidnapovanja ljudi u Savamali. MUP se isto poneo i kada je glavni urednik Srpskog telegrafa Milan Lađević na javnom mestu, usred dana, pesnicom udario novinara Vuk Cvijića.
Uvođenje tužilačke policije, navode pravnici, dovelo bi do toga da se izbegne takav scenario, ali i slični poput curenja podataka iz istrage u javnost. Time bi se unapredio rad sudstva, pravna sigurnost građana i pravo na pravdu, smatraju stručnjaci.
Kako za portal N1 navodi predsednica Udruženja javnih tužilaca Lidija Komlen-Nikolić više od dve decenije se zagovara ova ideja od strane Udruženja tužilaca Srbije.
Navodi da policija za svoj rad odgovara svom starešini u MUP, dok tužilaštvo odgovara građanima ishodom postupka, a da katkad svoja ovlašćenja ne mogu sprovedu u punom kapacitetu.
“Teža povreda radne obaveze policajca je ako ne posluša svog starešinu. Ukoliko se nalog tužioca razlikuje od naloga starešine, onda je dužan da posluša starešinu. Videli smo brojne primere gde policija nije postupila prema zahtevima javnih tužilaca. To se prvenstveno odrazilo u predmetima za koji je javnost bila zainteresovana”, kaže Komlen-Nikolić.
Srbija je treća zemlja u Evropi po Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2023. godinu. Od 193 države u svetu, Srbija je na 40. mestu u svetu i na 3. mestu u Evropi iza Rusije i Ukrajine koje su u ratu.
Tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Bojana Savović za N1 navodi da osim u slučajevima primene mehanizama sile i prinude, kada je na primer potrebno proveriti navode neke krivične prijave (pribavljanje dokumentacije, razgovori itd) tužilac to može tražiti od policije – ali ako ona to odbije da uradi, on nema efikasne mehanizme da ih na to natera.
“Tužilac se samo može obratiti njegovom starešini, od kog najčešće i dolaze naredbe da se neki predmet radi ili da se ne radi, a može obavestiti i ministra policije, Vladu RS ili radno telo Narodne Skupštine. U praksi, upravo od izvršne i zakonodavne vlasti dolaze ti nedozvoljeni pritisci”, kaže Savović.
Ona navodi da Zakonik kaže da tužilac može zatražiti i pokretanje disciplinskog postupka, što može i svaki građanin, ali i da su i u tom slučaju tužiocu potrebni podaci iz policije.
“Poput onog koji policajac je zadužen sa tim predmetom, od kada, zašto ne postupa – npr. da li je na bolovanju a predmet nije dat drugom u rad, da li je prekomerno opterećen i drugim predmetima ili ne postoje objektivni razlozi”, objašnjava Savović.
Curenje informacija
Ona kaže da Zakon o policiji obavezuje policijskog službenika da sva saznanja do kojih je došao dostavlja svom pretpostavljenom, što značajno povećava mogućnost “curenja” informacija iz predistrage i istrage.
“Policijac je takođe je dužan i da izvrši svako naređenje nadređenog policijskog službenika, osim u slučaju ako bi to predstavljalo krivično delo, pa je, kako smatra logično da će policijski službenik kada odlučuje da li će poslušati javnog tužioca ili svog nadređenog”, navodi Savović.
Podseća da nadređeni utiče na to, što može da ima uticaj i na njegovo napredovanje u policiji, samim tim i na platu, pa i na korišćenje službenog vozila, telefona, odlazak na seminare…
“U takvoj situaciji uvek će odabrati da posluša svog nadređenog starešinu u policiji”, kaže Savović.
Lidija Komlen-Nikolić navodi da se u krajnjem slučaju tužilac može obratiti javnosti.
“Zašto u slučajevima kada imamo očiglednu opstrukciju policije ne bi obavestili javnost. Mesecima se čekalo na snimak nadzornih kamera u slučaju napada na novinara Vuka Cvijića. Setite se Savamale, gde je mesecima tužilaštvo čekalo da policija odgovori na neka najprostija pitanja, poput onoga zašto se niko nije javljao na broj 192. Kolega Goran Ilić je tim povodom odavno rekao da je “tužilaštvo, državni organ bez ruku i nogu”, a to je zbog policije”, pita se Komlen-Nikolić.
Tačka prekida komunikacije sa policijom
Ona kaže da prekid komunikacije nastaje kada policija ponese krivičnu prijavu, a kvalitet podnetih krivičnih te prijave je u dobrom delu slučajeva diskutabilan, sa aspekta prikupljenih dokaza.
“Policija dalje nisu zainteresovana za ishod postupka. Po njihovoj statistici, računa se broj podnetih krivičnih prijava. Podnošenjem istih za njih je završen posao. Oni su svoj statistički izveštaj popunili. Međutim, kod nas se izveštaji prate po broju lica i po ishodu predmeta. Od kvaliteta podnete krivične prijave zavisi i dalji tok postupka i sprovođenje istrage”, smatra Komlen-Nikolić.
O slučajevima sa protesta
Tužiteljka Savović ocenjuje da bi u slučaju postojanja tužilačke policije neki slučajevi koji su se desili tokom protesta zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu i smrti 16 ljudi, išli drugačijim tokom.
“Što se tiče održavanja javnog reda i mira, ne mogu da procenim da li bi nešto tokom protesta u Srbiji išlo drugačijim tokom, ali što se tiče rada kriminalističke policije, sigurno bi više bili okrenuti ka tužiocima i ka poštovanju sile zakona, a ne zakona sile”, dodaje.
Ona podseća da je kod policije nalazi izvor informacija, a mnogo puta je, kako kaže, “isfiltrirano” ono što je dolazilo do javnog tužioca. Dešavalo se da se informacije prvo čuju u medijima, na društvenim mrežama pa da tek onda pozove policajac da kaže “desilo se to i to”, pogotovo nakon pada nadstrešnice.
Komlen Nikolić dodaje da su pokušali da reše neke od problema u Radnoj grupi za izradu nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima, ali da nema pomaka u poslednje dve godine, odnosno od masovnih ubistva u Ribnikaru, Duboni, Malom Orašju….
“Prestao je svaki rad radne grupe MUP”, kaže Komlen Nikolić.
Ona, ipak, navodi da u dobrom delu predmeta postoji dobra saradnja, a to su oni za koje javnost nije previše zainteresovana.
“Problem je što policija nema operativnu nezavisnost. Svi nalozi idu iz kabineta ministra policije koji je par ekselans politička figura. Skoro četiri godine nemamo direktora policije. Operativna nezavisnost je i jedan od zahteva iz Poglavlja 24 za pristupanje Evropskoj uniji. iz tih razloga je Zakon o unutrašnjim poslovima dva puta povučen iz procedure. Rešenja koja su nalazila u radnoj verziji su bila neprihvatljivi za struku i organizacije civilnog društva”, kaže ona.
Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na pitanja portala N1 o tome dokle se stiglo sa izradom novog Zakona o MUP, šta se dešava sa radnom grupom i kada se može očekivati nastavak rada.
U Rumuniji procesuirano 400 gradonačelnika i 100 članova parlamenta
Ovakav sistem je zaživeo u nekim zemljama poput Rumunije, Italije, Severne Makedonije. U susednoj Severnoj Makedoniji radnici policije daju saglasnost za privremeni rad u tužilačkoj organizaciji.
“Gledajte i po filmovima da postoje policajci koji rade za tužilaštvo“, kaže Komlen-Nikolić.
Najpoznatiji je primer Rumunije. Nacionalni direktorat za borbu protiv korupcije (DNA) osnovan je 2002. godine Uredbom rumunske Vlade sa ciljem da smanji nivo političke korupcije i korupcije na visokom i srednjem nivou u Rumuniji.
Ova institucija je za dve decenije rada dovela do procesuiranja više od 15.000 osoba, među njima je je bilo 60 visokih zvaničnika – premijera, ministara, državnih sekretara. Jedan od državnika je iz ministarske fotelje direktno sproveden u istražni zatvor.
Procesuirano je 400 gradonačelnika i 100 članova parlamenta. Više od 1.000 policajaca „palo“ je zbog korupcije, kao i 800 direktora javnih ustanova. Na stotine bivših sudija i tužilaca je takođe privedeno pravdi.
Ostavićemo ovo ovde pic.twitter.com/vAg1BkeR3y
— Машинци против машинерије (@masinciublokadi) March 14, 2025
Lidija Komlen-Nikolić: I tužioci bi trebalo da su aktivniji
Lidija Komlen-Nikolić kaže da bi u aktuelnoj situaciji i tužioci trebalo da budu malo aktivniji, da ne budu vezani samo za kancelariju. Oni bi, kako smatra, trebalo da izlaze na lice mesta, odu u stanicu policije da lično prisustvuju saslušanju. To sa druge strane zahteva dovoljan broj javnih tužilaca.
“Da li tužilac može da neke dokaze sam pribavi, to je pitanje za stručne diskusije. To je kompleksan odnos gde postoji i odgovornost tužilaca”, kaže Komlen-Nikolić.
Obe sagovornice N1 ističu da je za sprovođenje ideje o tužilačkoj policiji neophodna i odgovornost samih tužilaca.
Komlen-Nikolić kaže da ako se desi situacija da u određenim momentima nesavesni tužilac, bude spreman da sluša određene signale iz javnosti, onda se opet ne dobija ništa. Zato moraju da se razrade mehanizmi u smislu odgovornosti tužilaca kako i šta rade.
Ivošević: Neophodna je pravosudna policija
Sudija Ustavnog suda u penziji Zoran Ivošević je nedavno u intervjuu za portal N1 takođe naveo potrebu za pravosudnom, odnosno tužilačkom policijom.
“Vladavina prava podrazumeva sudsku, izvršnu i zakonodavnu vlast. Kod sudske vlasti imamo ozbiljan problem, ustavni. Sastavni deo sudske vlasti je i javnotužilačka vlast. Javnotužilačka vlast postoji kao deo izvršne vlasti, a ne deo sudske vlasti. To nije dobra odrednica u Ustavu. Umesto sudske vlasti treba da piše pravosudna vlast tako da sudovi i javna tužilaštva budu u istom pravnom okviru. Sada nije tako. Policija je deo izvršne vlasti, ali ako bi postojala pravosudna policija onda ne bi tako bilo. Ta policija bi izvršavala odluke sudova”, dodaje Ivošević.
“U pitanju je delikatna situacija jer je na tužiocu je teret dokazivanja. Potrebno nam je rešenje koje je primereno Srbiji i u zavisnosti od mentaliteta, prakse. Ovih meseci imamo neverovatan pritisak i na policiju i na tužilaštvo i toga moramo da budemo svesni. U ovakvim situacijama sve mane dolaze do izražaja. Kolege u unutrašnjosti nemaju probleme sa policijom, gde tužioci zaista rukovode pretkrivičnim postupkom”, dodaje Komlen-Nikolić.
Biljana Savović ističe da svi predlozi važe iz ugla savesnog i zakonitog rada javnih tužilaca, a da nažalost, u Srbiji ima puno tužilaca, naročito onih na rukovodećim pozicijama, koji svaki dan osluškuju poruke koje upućuje presednik države ili ljudi bliski režimu i shodno takvim željama ekspresno delaju.
“Davanje takvim tužiocima “u ruke” još i policije verovatno bi dovelo do koncentrisanja moći u rukama manje grupe ljudi, pa bi ti i takvi tužioci samo još lakše zloupotrebljavali svoju funkciju i enormno se bogatili”, poručuje Savović.
Izvor: N1
