Po nivou korupcije Srbija se u regionu rangira među najlošijima; a taj nezavidni rezultat direktno se odražava na život građana. Takvo stanje trebalo bi da bude indikator pravosuđu da reaguje, međutim sudskih procesa za visoku korupciju u Srbiji nema. Neefikasnost u procesuiranju korupcije proizilazi i iz odnosa među nadležnim organima – tužioci rukovode postupkom, dok im u tome pomažu policajci. Međutim, do problema tokom istrage dolazi jer ti policajci nisu odgovorni tužiocima sa kojima rade, već i dalje svojim nadređenima u MUP-u zbog čega dolazi do svojevrsnog meča ping-ponga ko je odgovoran.
Rumunska tužiteljka Laura Koveši stekla je slavu zbog niza uspešnih antikorupcijskih procesa koje je vodila u svojoj zemlji. Jedna od „tajni“ njenog uspeha je u tome da je pored tužilačkog, na raspolaganju imala i policijski tim. Više od 90 odsto srpskih javnih tužilaca, smatra da korupcija u Srbiji postoji, ali da odgovor tužilaštva nije adekvatan ili dovoljan da bi se korupcija suzbila, pokazuje istraživanje Udruženja tužilaca Srbije. Da bi borba protiv korupcije bio efikasnija ukoliko bi se promenio odnos između tužilaštva i policije veruje čak 94 odsto tužilaca.
“Ako odista želite da imate pravu borbu protiv korupcije vi morate imati tim koji vama odgovara za uspeh ili neuspeh u tom istražnom, predistražnom radu. Kada se menjao zakon o policiji, Zakon o unutrašnjim poslovima, bio sam član te radne grupe i isticali smo argument da bi trebalo razmišljati u pravcu liberalizacije odnosa tužilaštva i policije. Ja sam sa druge strane našao od pripadnika policija upravo na taj kontraargument da je policija ipak 1804. godine deo izvršne vlasti”, izjavio je za Marker tužilac Predrag Milovanović.
Trenutni odnosi policije i tužilaštva, kažu tužioci za Marker, jedan je od razloga što u Srbiji nema sudskih epiloga u istragama i procesima koje se vode protiv visokih državnih funkcionera.
“Rezultat je ping-pong, stonoteniski meč gde je jedan organ prebacuje odgovornost i pravi se jedna papazjanija u kojoj svako za svoj neuspeh okrivljuje drugu stranu. Ako bismo imali tužilačku policiju i tužioce koji imaju istražni tim, tužilac bi bio odgovoran zajedno sa svojim timom za taj rezultat”, kazao je Milovanović.
Ideja o formiranju tužilačke policije nije nova; godinama tužioci ukazuju da je važno da na raspolaganju imaju tim eksperata, finansijskih forenzičara, ljudi specijalizovanih za otkrivanje visoke korupcije… Međutim, kažu tužioci, za to ne nailaze na razumevanje zakonodavne vlasti.
“Ne bi trebalo svako ko želi da se bori protiv korupcije da ima bilo šta protiv tužilačke policije, bilo šta protiv tog civilnog građanskog oduzimanja imovine i protiv mnogih drugih instituta koji su sada uneti u ovaj zakon a ne poštuju se. Mi vidimo da su opstrukcije i dalje velike i jake. Niko ne želi jako i samostalno pravosuđe”, izjavila ja Marker tužiteljka Bojana Savović.
Bez promena koje bi na bolji način regulisale odnose policije i tužilaca, ali i bez podrške sistema i javnosti, upozoravaju tužioci, u Srbiji se ne mogu očekivati epilozi u procesima „visoke korupcije“, poput slučaja „Sanader“ u Hrvatskoj, kada je bivši premijer te zemlje osuđen na višegodišnju kaznu zatvora zbog korupcije, a Hrvatska postala član Evropske unije.
