Tužilačka istraga, kao jedna od najkrupnijih izmena domaćeg pravosuđa, nikada nije zaživela u punom kapacitetu, tvrde tužioci. Analizirajući stanje u tužilaštvu, došli su do podataka koji pokazuju da ih država zanemaruje i da im smanjuje efikasnost.
Da li su tužioci najveći problem srpskog pravosuđa? Analiza Udruženja tužilaca pokazuje drugu stranu, koju javnost retko vidi – da država za njih nema sluha.
Analiza je pokazala da su ključni problemi: ekstremna neujednačenost broja predmeta u radu svakog tužioca, njihov prevelik i neujednačeni priliv, kao i prevelik ukupan broj predmeta u radu. Kao primer navode tužilaštvo u Vršcu gde svaki zamenik javnog tužioca ima po 471 predmet u radu, dok jedan jedini tužilac u Ubu u radu ima 3.331 predmeta. U Osnovnom tužilaštu u Paraćinu tokom prošle godine priliv predmeta po zameniku bio je 13, dok je u Bečeju taj broj bio 75.
Na pitanje zbog čega tek sada počinju rad na unutrašnjoj reformi tužilaštva, sistematizaciji radnih mesta i analizi efikasnosti, posebno imajući u vidu da su sudije to uradile pre više godina, tužioci krive donatore i državu.
„Sudovi su neke od ovih analiza imali zahvaljujcui donatorskoj pomoci koji je od pocetak VSS i VKS imao od razlicitih donatora od eu do usaid. Nekako je tuzilastvo uvek bilo skrajnuto i nije posmatrano kao deo pravosudnog sistema“, kaže Marina Matić Bošković iz Programskog saveta udruženja tužilaca Srbije.
„Ko je odgovoran za takvo stanje? Pa, jasno je – država“, ističe predsednik Udruženja tužilaca Goran Ilić.
U UTS-u podsećaju da su izmenama zakona dobili šira ovlašćenja i više posla, a da su im dodatno ljudstvo i resursi uskraćeni, dok sa druge strane priznaju i da je sistem omogućio političke uticaje na njih.
„Ovo sistemsko rešenje, kakvo postoji sada, omogućava takve uticaje, da li njih ima ne znam, ja sam radila kao tužilac i na mene niko nije vršio pritisak”, kaže Svetlana Nenadić iz Državnog veća tužilaca.
U istom tonu odgovaraju na pitanje o efikasnosti pravosuđa u kontekstu noćnog rušenja u beogradskom kvartu Savamala. “Efikasnost postupanja na žalost ne zavisi samo od tužilaštva… tužilac ne otkriva učinioce krivičnog dela, tužilac vodi krivično gonjenje, a u nadležnosti tužilaca nisu prevencija i otkrivanje krivičnih dela”, ističe Nenadić.
I Prevencija i otkrivanje krivičnih dela su u domenu rada policije. A da li je problem u njima i da li je saradnja sa policijom zadovoljavajuća, u tužilaštvu nadležnom za slučaj Savamala nikada su nisu izjasnili.
Pogledajte i VIDEO PRILOG televizije N1
Izvor: N1, autor: Nikola Radišić
