Prema stavu tog strukovnog udruženja, na primer, odredbe Zakona po kojima ministri pravde i unutrašnjih poslova propisuju rokove, načine postupanja i službene komunikacije posebnih odeljenja viših tužilaštava i organizacionih jedinica policije moglo bi da ostavi prostor za mešanje izvršne vlasti u rad tužilaštva, kao posebnog državnog organa.
Ta ovlašćenja bi zato, kažu za Tanjug u Udruženju, trebalo Zakonom pripisati Republičkom javnom tužiocu.
Takođe, navode da bi bezbednosne provere, koje prema zakonskim odredbama sprovode MUP i BIA, trebalo da budu u nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije, kako bi se otklonile eventualne sumnje da može doći do političkog intervenisanja na tom planu.
Primedbu stavljaju i na to što je Državno veće tužilaca (DVT) isključeno iz postupka odabira kandidata za rad u posebnim odeljenjima tužilaštava, jer je, ističu, to telo jedino vlasno da proceni stručne kvalitete kandidata za posebna odeljenja pri tužilaštvima.
Udruženje tužilaca smatra takođe da tužioci koji će biti upućeni u posebna odeljenja treba da budu birani, na oglasu DVT-a za zamenike u višim javnim tužilaštvima, kako bi nakon isteka mandata u posebnim odeljenjima u njima nastavili svoj rad, umesto da budu vraćani u osnovna tužilaštva.
Smatraju, kako ističu, da je ovaj zakon potreban, ali i da bi ispravljanjem pomenutih odredbi, on bio u potpunosti usklađen sa evropskim standardima za borbu protiv korupcije.
Ministarstvu pravde nisu nepoznate ove zamerke i predlozi tužilaca, ali su za neke od njih, kako u Ministarstvu kažu za Tanjug, neophodne izmene Ustava.
A na tim izmenama je rad u toku, ističu u Ministarstvu.
Izvor: Blic, Tanjug