Mediji su odgovorni za objavljivanje informacija kojima se krši privatnost ili pretpostavka nevinosti, a takve informacije im često daju predstavnici državnih organa zaduženi za krivični postupak. To je zaključak ankete koju su popunjavali tužioci iz 13 osnovnih i viših tužilaštava u Srbiji.
Građani nemaju poverenja u tužioce i za to nisu oni krivi, smatraju tužioci. To proizilazi iz upitnika koji su tužioci popunjavali i čiji je cilj bio da utvrdi kako oni vide javnost u svom radu, curenje informacija u medije, poštovanje privatnosti i utvrdi mere za poboljšanje stanja.
Tako tužioci smatraju da 79 odsto građana nema ili ima malo poverenja u tužioce, a kao uzrok nepoverenja 83 odsto njih navodi tendenciozno izveštavanje, netačno predstavljanje rada tužilaštava i neznanje novinara, dok svega 13 odsto smatra da je uzrok nedovoljno dobra međusobna komunikacija.
Kod curenja informacija, čak 39 odsto tužilaca misli da je uzrok nepažnja zaposlenih, 22 odsto da se radi o lažnim informacijama, a svega 11 odsto – da je u pitanju prodaja informacija medijima.
Tužioci su kao jedan od primera naveli ubistvo Jelene Marjanović, o kome skoro svakodnevno tabloidi pišu već godinu dana.
“Kada je objavljeno da je dnevni list saznao, iz izvora bliskih istrazi, da je na donjem vešu Jelene Marjanovic pronađen DNK dve osobe. Onda smo se lepo obratili MUP-u jer su tada prevršili svaku meru. Postavili smo pitanje i saznali da ti navodi nisu tačni i ne potiču iz policije. Drugim rečima, tu krivičnog dela nije bilo. Ali, ima li sa druge strane odgovornosti medija, to nije podatak koji potiče iz krivičnog ili pretkrtivičnog postupka, to je izmisljen podatak”, kazao je Zlatko Petrović iz kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja.
Tužioci se žale i da mediji utiču na njihov rad, pa skoro 70 odsto njih tvrdi da se mešaju u istrage. Tradicionalno ih i ne vole i smatraju ih nekom vrstom neprijatelja, što je samo prvi razlog zbog čega novinari tužilaštvo smatraju najzatvorenijom institucijom. Drugi je uzrokovan položajem tužilaštva.
“Javno tužilaštvo je pod nekom vrstom političkog starateljstva izvršne vlasti, budući da ona ima bitnu ulogu u izboru javnih tužilaca, članova Državnog veća tužilaca i tako redom. Sve to na neki način stvara utisak da bi objavljivanje određenih informacija o radu javnog tužilatšva moglo da razmljuti političare i stvori probleme njima u karijeri“, rekao je Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca.
U analizi su ponuđene i preporuke – objavljivanje informacija na internet prezentacijama Tužilaštva, u informatoru o radu, publikacijama tužilaštva i objavljivanjem saopštenja u medijima.
Video prilog televizije N1 možete pogledati OVDE.
Izvor: N1, autor: Nikola Radišić
