Predstavnici pojedinih strukovnih udruženja sudija i tužilaca i nevladinih organizacija poručili su da će do kraja nedelje odlučiti da li će nastaviti da učestvuju u javnim rasprava o radnom tekstu promena Ustava i naglasili da će njihova odluka zavistiti od stava Ministarstva pravde povodom nedavno održanog okruglog stola u novom Sadu.
Javnu raspravu koja je održana 19. februara u Novom Sadu, napustila su strukovna udruženja i predstavnici nevladinih organizacija zbog uvreda koje je celom pravosuđu uputio pomoćnik ministra pravde Čedomir Backović, ali i zbog verbalnih i fizičkih pretnji koje su doživeli od drugih učesnika okruglog stola.
Razgovore su, između ostalih, napustili Udruženje tužilaca Srbije, Društvo sudija Srbije, Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika, Advokatska komora Vovodine i nevladine organizacija okupljene oko Nacionalnog konventa za pregovore sa EU.
Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević rekao je da se nada da je to bio samo “jedan incident i lični stav koji je izašao na površinu” i da bi svi trebali ponovo da sednu za pregovarački sto “kako ne bi imali činivnički, već profesionalni Ustav”.
“Mislim da civilno društvo treba ozbiljno da se shvati, da njegova ujedinjenost u kritikama predloženih amandmana na Ustav treba da bude jasan signal i da takvu šansu treba iskoristiti”, kazao je Antonijević na skupu u Beogradu u Kući ljudskih prava.
On je istakao da predložena rešenja ukoliko se usvoje ne mogu dugo opstati i da one nanose štetu pravosuđu, zbog čega bi kroz razgovor trebalo da se dođe do Ustava u koji građani imaju poverenja, a sudije i tužioci doživljavaju kao svoj tekst.
Nataša Vučković iz Centra za demokratiju kazala je da građani možda ne veruju sudijama, ali da je to posledica loših zakona i zato što vide uticaj politike i napade izvršne vlasti na pravosuđe.
“Demokratsko uređenje naše države na nezavisnom sudstvu je naša potreba”, rekla je Vučkovićeva i dodala da bi postojeći radni tekst Ustava trebalo da se povuče i da ne bi trebalo da ga zastupaju oni koji nemaju “tolerantan stav prema drugačijem mišljenju”.
Predsednica Društva sudije Srbije Dragana Boljević kazala je da na prvi pogled predložena rešenja deluju u redu, jer se po njima sudije prvi put ne bira parlament, ukida se probni mandat sudija od tri godine i u Visokom savetu sudstva više neće biti članovi ministar pravde i predsednik skupštinskog odobra za pravsuđe, ali je naglasila da je tim rešeniima i dalje ugružena nezavisnost pravosuđa jer su “dislocirani kanali političkog uticaja”.
Prema njenim rečima, Pravosudna akademija bi postala jedan od tih dislociranih kanala, jer se ona predviđa kao uslov za izbor sudija.
Kao sporna rešenja ona vidi i to što se sudska praksa uvodi kao osnov sudskih prava, čime se ugrožava sloboda sudijskog uverenja, ali ti što se “gazi” princip nepremostivosti – odnosno što je omogućeno premeštanje sudija bez njegove volje iz bilo kog suda u drugi sud.
“Po prvi put u poslednja dva veka, pa čak i od Dušanovog zakonika, u predloženim izmenama Ustava ne stoji zabrana uticaja sudija u vršenju sudijske funkcije. Zbog toga treba svi da se zabrinemo i zapitamo”, ocenila je Dragana Boljević.
Ilić: Predloženim izmenama tužioci prošlo gore od sudija
Predsednik Udruženja tužilaca Srbije Goran Ilić ocenio je da su predloženim izmenama “tužioci prošlo mnogo gore od sudija”, jer je tužilaštvo zamišljeno kao centralizovani sistem na koji bi se uticalo i kontrolisalo “pritiskom jednog dugmeta” – vrhovnog tužioca.
On je takođe kritikvao rešenje koje predviđa premeštanje zamenika javnog tužioca, čime se kako je istakao šalje poruka “evo šta vas čeka”, ali i odredbu koja navodi da je nespojiva radna i privatna funkcija, jer se njom utiče na tužioce da ne iznose javno svoje stavove.
“Ako ne promenimo predložena rešenja, tužilaštvo će ostati zarobljeno u vremenskoj kapsuli iz koje će teško biti oslobođeno”, upozorio je Ilić.
Debati u Kući ljudskih prava prisustvovao je i nemački ambasador Aksel Ditman koji je rekao da će konačni sud o predloženim promenama Ustava dati Venecijanska komisija.
“Nemačka podržava Srbiju na evropskom putu i to smo više puta potvrdili, ali nama je potpuno jasno da put ka EU zavisi od ispunjavanja jasnih kriterijuma, a jedna od fundamentalnih uslova je vladavina prava – povećanje nezavisnosti i efikasnosti su ti ključni aspekti”, rekao je Ditman.
Bivša sudija Vrhovnog kasacionog suda, a predsednica Centra za pravosudna istraživanja Vida Petrović Škero podsetila je da je prilikom cenjenja prethodnog Ustava iz 2006, Venecijanska komisija rekla da su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca – recept za politizaciju.
Ona je navela i bi sve građane trebalo da zabrine to što je na prethodnim javnim raspravama predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe Aleksandar Martinović kazao da su predložena rešenja u skladu sa evropskom praksom i preporukama Venecijanske komisije, a da nije “ni reč kazao da se ona donose zbog građana i struke”.
“Ustav se ne pravi kao simulirana ulaznica u EU, već kao naša životna potreba”, ocenila je Vida Petrović Škero.
Sledeća javna rasprava o predloženim amandmana za izmene Ustava, zakazana je za ponedeljak, 26. februar u Nišu.
Izvor: N1
