Prema rečima Nenada Stefanovića, Udruženje tužilaca u tekstu dostavljenom Venecijanskoj komisiji, objašnjava da radi pravilnog razumevanja trenutnog stanja u srpskom pravosuđu je potrebno imati u vidu i izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije iz 2018. godine u kome je na par mesta navedeno da obim političkog uticaja na pravosuđe ostaje zabrinjavajući.
Udruženje tužilaca Srbije poslalo je Vencijanskoj komisiji primedbe na nacrt Ustava u oblasti pravosuđa, kaže za “Blic” Nenad Stefanović iz ovog udruženja.
Kako kaže, u primedbama koje su dostavili Venecijanskoj komisiji kritikuje se predlog da Narodna skupština bira i razrešava Vrhovnog javnog tužioca i javne tužioce prostom većinom.
– Izbor generalnog tužioca od strane parlamenta nije nepoznato rešenje u brojnim uporednim sistemima. Ovo rešenje ima prednosti koje se ogledaju u sticanju jasnog demokratskog legitimiteta generalnog tužioca. Ono što zabrinjava jeste potencijalni politički uticaj na takav izbor, posebno ukoliko se ima u vidu da je prema nacrtu amandmana za izbor generalnog tužioca dovoljna prosta većina. Iz istog razlog zabrinjavajuće je rešenje prema kom parlament bira i ostale niže javne tužioce (šefove tužilaštava), takođe prostom većinom – kaže Stefanović.
Prema njegovim rečima, Udruženje tužilaca u tekstu dostavljenom Venecijanskoj komisiji, objašnjava da radi pravilnog razumevanja trenutnog stanja u srpskom pravosuđu je potrebno imati u vidu i izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije iz 2018. godine u kome je na par mesta navedeno da obim političkog uticaja na pravosuđe ostaje zabrinjavajući.
– Tamo stoji i da široka diskreciona ovlašćenja javnih tužilaca (šefova tužilaštava) u odnosu na rad zamenika javnih tužilaca mogu da utiču na tužilačku samostalnost. Stoga, smatramo da je za dostizanje standarda neophodnih za prijem u Evropsku uniju potrebno ulaganje značajnijeg napora u cilju depolitizacije pravosudnog sistema Republike Srbije. Rešenja predložena nacrtom amandmana ne otvaraju mogućnost za depolitizaciju pravosudnog sistema. – kaže Stefanović.
Kako dodaje, nacrt izričito propisuje da niko ne može uticati na javno tužilaštvo u pojedinačnom predmetu krivičnog gonjenja.
– Zaštita od nedozvoljenog uticaja na rad javnog tužilaštva podignuta je na ustavni nivo. Ipak, smatramo da se radi o jednoj, suštinski, praznoj normi, koja, sama po sebi, bez dodatnih garancija, ne predstavlja ništa više nego prostu proklamaciju. Takođe, kritika je upućena i na sastav tužilačkog saveta u kome je predloženo da tužioci budu u manjini (5:6) dok su svuda u regionu u većini – objašnjava on.
Izvor: Blic
