Odmaklo se sa pripremama za izmene najvišeg pravnog akta Srbije. Potrebna veća samostalnost sudstva, slažu se u radnoj grupi.
Prva “ruka” sugestija za izmenu Ustava, izašla iz pera radne grupe koju je, pre tačno godinu dana, formirala Komisija za reformu pravosuđa, bliži se kraju. Kako saznaju “Novosti”, najvažnije izmene zasad se mahom odnose na pravosuđe i vladavinu prava, a cilj radne grupe je da prvo utvrdi šta bi trebalo menjati i u kom pravcu.
Sledeća faza je pisanje konkretnog teksta izmena najvišeg pravnog akta, koji bi trebalo da bude gotov u naredne tri godine. Ili bar tako kaže Nacionalna strategija reforme pravosuđa 2013-2018.
Da Ustav mora da se menja, iz Brisela je poručivano više puta, a šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport bio je vrlo direktan pre tri dana – izmene moraju da garantuju nezavisnost sudija i tužilaca. Uticaj politike na pravosuđe mora da se svede na minimum, a to će se postići, između ostalog, ako se izmeni način izbora sudija i tužilaca.
Goran Ilić, predsednik Udruženja javnih tužilaca i njihovih zamenika, kaže da je tužilaštvo kod nas i dalje organizovano po modelu sovjetske prokurature, koji je odavno prevaziđen, i da je njegov ustavni položaj neodrživ:
– Sa uvođenjem tužilačke istrage uloga tužioca je promenjena, pa on sada, osim gonjenja počinilaca krivičnih dela, mora da vodi istragu, da odlučuje o pravima učesnika u krivičnom postupku, pa i da posredno učestvuje u utvrđivanju krivice (bilo kroz načelo oportuniteta kada nekog oslobađa odgovornosti u zamenu za humanitarnu donaciju ili kroz dogovor o sporazumnom priznanju krivice). Zato tužilac u Ustavu mora da bude definisan kao pravosudni organ.
NEZADOVOLJNI TUŽIOCI
Ustavni položaj tužilaca važan je, pre svega, zbog samih građana, koji ne treba da shvataju tužilaštvo kao predstavnika vlasti, već kao zastupnika pravde, kaže Ilić. On dodaje da, prema istraživanjima, 85 odsto njegovih kolega nije zadovoljno samostalnošću u odnosu na izvršnu, a 75 odsto na zakonodavnu vlast.
Osim toga, morala bi da se ublaži postojeća hijerarhija, jer sada jedan čovek, republički tužilac, kontroliše sve istrage. Promene će biti slične onima u regionu – da više nemamo javnog tužioca i njegove zamenike, već glavnog tužioca, koji rukovodi službom, i tužioce koji rade na konkretnim istragama.
Promene podrazumevaju i drugačiji način izbora tužilaca. Sada ih, kako napominje Ilić, bira parlament, na predlog Vlade, što znači da tužilac mora da ima političku podršku. Skupština bira i članove Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva. Ubuduće bi sudije i tužioce mogli da biraju ili daleko nezavisniji DVT i VSS, ili zajedničko telo – Visoki savet pravosuđa. Članovi tih tela bili bi sudije i tužioci, a mesto ministra pravde i predsednika zakonodavnog odbora zauzeli bi profesori i pravnici, koji nisu aktivni političari, i koje poslanici biraju dvotrećinskom većinom.
– Visoki savet sudstva, koji bi trebalo da garantuje nezavisnost sudija, i sam treba da bude nezavistan, pa predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti, prema planu radne grupe za izmenu Ustava, neće biti njegovi članovi – kaže Omer Hadžiomerović iz Društva sudija Srbije.
Ni predsednike sudova ne bi trebalo da biraju poslanici, a trebalo bi ukinuti i prvi izbor sudija na tri godine, jer za kandidate sada glasa Skupština, a VSS im tek posle daje stalnost funkcije. To znači, da bi neko uopšte postao sudija, mora prvo da ima iza sebe politički konsenzus.
Hadžiomerović dodaje da bi Ustav trebalo preciznije da reguliše i uslove za prestanak sudijske funkcije, kao i da da garancije za finansijsku nezavisnost sudstva.
(Izvor: Novosti, autor: V. Crnjanski Spasojević)
