Da li će ustavni amandmani koji se odnose na pravosuđe a našli su se u konačnom tekstu izmena Ustava, zaista biti istorijska prekretnica za srpsko pravosuđe i doneti toliko iščekivanu samostalnost i nezavisnost treće grane vlasti, neće zavisiti samo od toga da li će se ove izmene naći u tekstu novog Ustava.
Nije dovoljno da u Ustavu piše da su tužilaštvo ili sudstvo nezavisni, oni to moraju biti i u praksi. A da bi bili u praksi, potrebno je da Ustav prate dobri zakoni, da te zakone primenjuju sudije i tužioci koji su svesni nezavisnosti svoje pozicije i spremni su da je brane.
Najavljene ustavne izmene u oblasti pravosuđa veliki su korak napred ali nisu dovoljne da ustvrdimo da su tužilaštvo i sudstvo nezavisni i samostalni.
Ovo bi, ukratko, mogli biti glavni zaključci konferencije „U susret promenama Ustava“ koju je Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca (UTS) organizovalo u petak, 22. oktobra u hotelu Metropol, u okviru obeležavanja 20 godina rada. Konferenciji je prisustvovalo više od 120 gostiju, najviše, naravno iz javnotužilačke organizacije, ali i predstavnici drugih strukovnih udruženja, članovi diplomatskog kora (iz ambasada Belgije, Nemačke i Francuske), saradnici i kolege iz međunarodnih organizacije koje rade u Srbiji. Posebno zadovoljstvo predstavlja prisustvo velikog broja naših dragih kolega, bivših tužilaca koji su učestvovali na osnivačkoj skupštini tog 17.novembra 2001. godine.
Važnost teme ali i obeležavanje ovako velikog jubileja, bili su dovoljan razlog da se na ovoj konferenciji UTS okupe predstavnici najznačajnijih domaćih i međunarodnih institucija: Državnog veća tužilaca, Republičkog javnog tužilaštva, Ministarstva pravde, OEBS-a, Saveta Evrope, Delegacije EU u Srbiji, kao i ambasada Holandije i Švedske i naših kolega iz Evropskog udruženja sudija i tužilaca za slobodu i demokratiju (MEDEL).
Lidija Komlen Nikolić, predsednica Predsedništva UTS, izjavila je pozdravljajući goste da je za UTS posebno važno da je u godini u kojoj ova organizacija obeležava dve decenije postojanja na pomolu sistemska izmena u organizaciji javnog tužilaštva i ukidanje monokratskog sistema, što su glavne novine koje donose ustavni amandmani.
“Ima još mnogo prostora za unapređenje položaja tužilaca i sudija i krajnji ishod zavisiće od pravosudnih zakona koji će pratiti budući Ustav. Ipak, predlozi koji su sada ušli u tekst izmena Ustava, a koji su uglavnom potekli od naših predstavnika u Radnoj grupi, su veliki iskorak napred”.
Ona je podsetila na najznačajnije izmene u pravosuđu koje bi trebalo da donese novi Ustav: ukidanje monokratskog sistema, veća samostalnost javnih tužilaca, proširena definicija imuniteta javnih tužilaca i dodeljivanje nadležnosti rešavanja statusnih pitanja Visokom savetu tužilaštva.
Milan Tkalac, član Državnog veća tužilaca i predstavnik Republičkog javnog tužilaštva, istakao je da je promena Ustava kompleksno pitanje i da je cilj ostvariti konsenzus o ustavnim promenama kako bi one bile efikasne, pravične i dugoročne, kao izraz društva u oblasti vladavine prava.
„Predloženim izmenama Ustava biće isključeno učešće politike u izboru sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, što će omogućiti veću nezavisnost sudija i veću samostalnost tužilaca“, poručio je Vladimir Vinš, viši savetnik u Ministarstvu pravde.
„Amandmani na Ustav Srbije su potrebni da bi se tužilaštvo zaštitilo od neželjenih uticaja kao i da bi tužioci bili odgovorniji u pravosudnom procesu“, istakao je, u uvodnoj reči, Jan Bratu, šef Misije OEBS-a u Srbiji.
Radni deo konferencije, podeljen u tri tematske celine: šta donose nova rešenja u tekstu Ustava, kako će predložene izmene uticati na rad pravosuđa u praksi i koja je bila uloga civilnog sektora u stvaranju podsticajnog okruženja za donošenje ovakvih izmena.
O novim rešenjima u tekstu Ustava govorili su dr Goran Ilić, član Predsedništva UTS i zamenik Republičkog javnog tužioca, prof dr Vladan Petrov, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, dr Katarina Golubović, predsednica YUCOM-a i prof dr Bojan Milisavljević, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. Goran Ilić je ponovio ranije izrečeno mišljenje da nijedan Ustav, sam po sebi, ne može da promeni srpsko pravosuđe dok god se ne promeni svest sudija i tužilaca. Reforma pravosuđa nije samo normativna stvar, mi moramo da učimo sudije i tužioce da budu slobodni, rekao je on.
O tome kako će predložene izmene uticati na pravosuđe u praksi, razgovarali su Radovan Lazić, predsednik Upravnog odbora UTS, prof dr Slobodan Orlović, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu i Predrag Milovanović, član Državnog veća tužilaca. Naš kolega Lazić je podsetio da su kanali uticaja na javno tužilaštvo brojni te da se na tužilaštvo može uticati i kroz policiju, tokom predistražnog postupka. „Tužilaštvo nema kontrolu nad policijom pa se preko policije, kao servisa tužilaštva u predistražnom postupku, može osetiti politički uticaj“, pojasnio je Lazić, takođe više puta podsećajući na to da je za slobodno pravosuđe najvažnija svest o slobodi i autonomiji koju imaju tužioci i sudije.
Profesor Ustavnog prava u Novom Sadu, Slobodan Orlović, izjavio je da je „vrlo problematično što mislimo da Ustavom i zakonom možemo da promenimo na bolje ono što traje već decenijama“.
„Ne možete prostom normom“, kazao je profesor Orlović, „da učinite za tužilaštvo ono što može svako od vas ko je unutar ove grane, ko ima dostojanstvo, integritet, znanje“.
Koleginica Dragana Boljević, počasna predsednica Društva sudija Srbije, rekla je da su sadašnji ustavni amandmani daleko bolji od onih ih 2018. godine zato što se iz Skupštine izmešta izbor sudija i tužilaca, što je do sada bio glavni prostor političkog uticaja. Ukazala je, takođe, na još jedan detalj koji se tiče funkcionalne nezavisnosti članova Visokog saveta sudstva koje je sada podignuto na viši nivo jer ustavne izmene predviđaju da sudije i tužioci ne mogu odgovarati za mišljenje izraženo u okviru vršenja svoje funkcije.
Civilni sektor, kom UTS i sam pripada, godinama unazad predstavlja snažnu platformu podrške u borbi za reformu pravosuđa i vladavinu prava. Bez te podrške, stalnog nadzora nad aktuelnim dešavanjima kao i smelosti da se javno komentarišu pogrešne odluke ili javne politike, dvodecenijsko bitka za slobodno pravosuđe (kako to i sugeriše naš slogan povodom jubileja – „20 godina zalaganja za pravo, poverenje i pravdu“) – bila bi daleko teža i neizvesnija.
Predsednica Skupštine UTS, Branka Vučković, kratko se osvrnula na istoriju UTS, vreme osnivanja i glavne događaje tokom ovih 20 godina. Koristan materijal za taj pregled je i naša brošura „Za pravo, poverenje i pravdu“ izrađena povodom ovog jubileja, koju su u štampanoj formi dobili svi naši gosti.
Velika podrška našem radu su naši dugogodišnji partneri i prijatelji Udruženja, Cepris, Fondacija za otvoreno društvo i Beogradska otvorena škola. Miodrag Milosavljević, vršilac dužnosti izvršnog direktora Fondacije i Milorad Bjeletić, izvršni direktor BOŠ-a složili su se da je civilno društvo bilo velika podrška strukovnim udruženjima, posebno UTS, u borbi za odgovorno i efikasno pravosuđe. Profesor dr Miodrag Jovanović, predsednik Upravnog odbora Ceprisa se iz pravno filozofskog ugla osvrnuo na značenje slogana ”Za pravo, poverenje i pravdu”.
Veliko hvala svim govornicima i učesnicima panel diskusija, kao i brojnim kolegama koji su prisustvovali konferenciji i pratili izlaganja. Interesovanje visokih zvaničnika svih relevantnih institucija pokazuje da se ono za šta se zalažemo ceni i vrednuje. Ipak, pažnja i poverenje kolega, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, kao i tužilačkih pomoćnika, za nas je najveći podstrek i ohrabrenje.
Zalaganje za pravo, poverenje i pravdu je posao koji se nikada ne okončava.
