Većina javnih tužilaca, njih 90 odsto, smatra da odgovor javnog tužilaštva na korupciju nije adekvantan, niti dovoljan, dok gotovo svi – 97 odsto smatra da korupcija u društvu postoji, pokazala je anketa Udruženja javnih tužilaca.
“Neprimereni uticaji i pritisak unutar javnotužilačke organizacije najveće su prepreke za uspešnu borbu protiv korupcije. Tužioci, u velikom broju, nisu upoznati sa zakonskim rešenjima koja, s jedne strane, povećaju njihova samostalnost a, sa druge, smanjuju ovlašćenja njihovih nadređenih (glavnih tužilaca i Vrhovnog tužioca)”, navodi se u izveštaju sa današnje konferencije “Jačanje kapaciteta tužilaca u borbi protiv korupcije” u organizaciji UJT.
Predsednica Predsedništva UTS, tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu Lidija Komlen Nikolić, navela je na konferenciji da postoje brojni izazovi koji stoje na putu implementacije tužilačkih zakona, kao i da su oni “i subjektivne i objektivne prirode”.
“Subjektivni se odnose na našu pravnu kulturu i na to da tužioci najpre sami moraju da prihvate da su samostalni. A objektivni se ogledaju u otporu i opstrukciji koja dolazi iz samog vrha javnotužilačke organizacije”, rekla je Komlen Nikolić.
Ambasador Velike Britanije u Srbiji Edvard Ferguson naveo je da su rezultati istraživanja i okruglih stolova otkrili “zabrinjavajuću realnost”, dodajući da javni tužioci nemaju potpuno razumevanje i nisu informisani o tome šta nove zakonodavne promene znače za njih.
“Nadam se da je podrška Velike Britanije udruženju bila korisna da bi bolje razumeli nove pravne odredbe i da bi ih koristili za postizanje boljih rezultata i uspešnije procesuiranje slučajeva. Verujem da neke od ovih odredbi zaista mogu da pomognu da se unapredi autonomija pojedinačnih tužilaca kako bi se izborili sa najtežim slučajevima korupcije”, kazao je ambasador.
Podaci su rezultat ankete i panel diskusija sa tužiocima koje je UTS, uz podršku Vlade Velike Britanije, organizovalo tokom prošle godine u osam gradova u Srbiji, a u anketi je učestvovalo više od 100 javnih tužilaca iz cele zemlje.
Anketa je pokazala da više od 60 odsto javnih tužilaca nije zadovoljno statusnim i materijalnim položajem, dok se tri odsto oseća izuzetno zadovoljno.
Kao jedna od najvećih prepreka za samostalnost u radu navodi se postojanje neprimerenog uticaja unutar tužilačke organizacije, pa 93 odsto javnih tužilaca veruje da će uvođenje definicije neprimerenih uticaja povećati nezavisnost javnih tužilaca, dok njih 92 odsto smatra da će zabrana zloupotrebe hijerarhijskog uticaja glavnih javnih tužilaca imati efekte na jačanje profesionog položaja javnih tužilaca.
Jedna od značajnih novina predviđenih u novom Zakonu o javnom tužilaštvu je ukidanje obaveze javnih tužilaca da obrazlažu svoje odluke glavnom javnom tužiocu, a nakon više od šest meseci sprovođenja novog Zakona, samo devet odsto javnih tužilaca je prepoznalo da postoji razlika u praksi i da oni ne obrazlažu svaki pojedinačni predmet i odluku glavnom javnom tužiocu.
UTS dodaje da je anketa pokazala da samo 58 odsto javnih tužilaca veruje da će biti ohrabreni da predstave svoje mišljenje u nekom posebnom slučaju, dok 88 odsto anketiranih veruje da će nova zakonska rešenja koja se odnose na njihov profesionalni status doprineti borbi protiv korupcije.
Oko 94 odsto javnih tužilaca veruje da će promene u uređenju odnosa između policije i javnog tužilaštva doprineti efikasnosti u borbi protiv korupcije, a uspostavljanje “tužilačke policije” je prepoznato među većinom javnih tužilaca kao dobar pristup za unapređenje saradnje između policije i javnih tužilaca, dok je druga opcija uvođenje istražitelja u tužilački sistem.
Izvor: Novi magazin
