Najviši pravni akt, star svega 12 godina, Vlada je namerila da menja. Sa, kako tvrdi, jednim ciljem.
“Da imamo nezavisno, efikasno i odgovorno sudstvo”, kaže predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.
Na tako definisan cilj niko nema amandman. Ali da li treća verzija ustavnih amandmana pogađa cilj?
“Da li ova nova verzija pruža veće garancije nezavisnosti ili ne? Ako ne pruža onda smo džabe krečili”, smatra Omer Hadžiomerović iz Društva sudija Srbije.
Da li su džaba krečili? Vlast i struka i dalje na potpuno suprotnim stajalištima.
“Verujem da je potpuno isključena politizacija”, ocenila je ministarka Kuburović.
Goran Ilić, zamenik predsednika Državnog veća tužilaca: Da se kladimo da posle ovakvih amandmana građani u Srbiji neće imati bolje pravosuđe.
Vida Petrović Škero, CEPRIS: Neće obezbediti nezaviosnost, neće biti garancija.
Nela Kuburović: Vlada apsolutno više nema nikakvu ulogu, sve je na nadležnosti nezavisnih tela, a to su Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca.
Sudije i tužioci veruju, međutim, da Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca neće biti nezavisni, pre svega zbog načina izbora članova.
“Vioski savet sudstva čini deset članova: pet sudija koje biraju sudije i pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština”, navodi se u predlogu.
“Takva rešenja omogućavaju, ne kažem da će doči, ali Ustav treba da spreči mogućnost, a omogućiće i dalje politički uticaj, ali na drugi način”, kaže Hadžiomerović.
Od jakog politilkog uticaja, još više strahuju tužioci.
“Visoki savet tužilaca čini deset članova: četiri zamenika javnih tužilaca koje biraju javni tužioci i zamenici javnih tužilaca, četirir istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe”, predloženo je.
“Kako da neko i dalje hoće da ceo sistem kontroliše pritiskom na jedno dugme, a to će biti vrhovni tužilac”, smatra Goran Ilić.
Bez obzira na kritike, resorna ministraka najavljuje da tekst ustavnih amandmana najkasnije početkom oktobra ide u Skupštinu.
Srbija sa ovim predogom amandmana ima više standarde od bilo koje druge zemlje u regionu.
“Znate u mnogim zemljama Evrope sudije bira kraljica, u Nemačkoj ministar. To nije rešenje za nas, ali ono je moguće u Evropi. I onda ćeo mi reći mi smo bolji. Pa nismo bolji, mi moramo da napravimo ustavno rešenje za naše potrebe”, smatra Vida Petrović Škero.
Da li je predloženo rešenje i konačno? Nije, tvrdi ministrka pravde.
“Postoji mogućnost da se izvrše korekcije i posle današnjeg okruglog stola, a svako Skupština je ta koja će imati poslednju reč”, rekla je Kuburović.
Neki od poslanika slušali su argumente vlasti i struke. Struka nema dilemu da će u parlamentarnoj raspravi njihove argumente nadjačati politički.
Video prilog televizije N1 možete pogledati OVDE.
Izvor: N1, autorka: Emina Kovačević