Ministarstvo pravde, uprkos sugestijama Venecijanske komisije, nije odustalo od namere da pravosuđe potčini izvršnoj i zakonodavnoj vlasti.
Ovako bi, najkraće, mogle da se sumiraju reakcije pravosudne struke na konačni nacrt ustavnih amandmana koji je nedavno objavilo ministarstvo.
Ova, treća verzija nacrta amandmana sadrži niz rešenja koja nisu postojala u prethodnim. Između ostalog, ukinuta je mogućnost da se sudska praksa ujednačava posebnim zakonom, istaknuti pravnici su izgubili predsednika Visokog saveta sudstva, kao i mogućnost preglasavanja sudija. Rok za raspuštanje saveta u slučaju da ne može da donese odluku je produžen sa 30 na 60 dana, a izbrisana je i mogućnost da „istaknute pravnike“ bira manje od tri petine narodnih poslanika. S druge strane, Pravosudna akademija je zadržala svoje mesto u Ustavu kao ulaz u pravosuđe, a i broj članova Visokog saveta sudstva je ostao paran.
Ipak, sve ove izmene nisu promenile i stav pravosudne struke koja je gotovo jednoglasno osudila izgled konačnog nacrta. Društvo sudija Srbije je izdalo saopštenje u kojem ističu da Ministarstvo pravde ne odustaje od namere da pravosuđe potčini izvršnoj i zakonodavnoj vlasti uz proširenje mogućnosti političkog uticaja na rad pravosuđa.
„Predloženim rešenjima se degradira sudska vlast, a nezavisnost sudstva umanjuje do te mere da se sudije svode na državne službenike koji bi trebalo da sude od slučaja do slučaja, katkad na osnovu Ustava i zakona a katkad na osnovu sudskog precedenta, ali uvek u strahu od razrešenja, kao i od premeštaja, upućivanja, disciplinskog kažnjavanja i to bez prava na pravnu zaštitu u redovnom sudskom postupku“, istakli su u Društvu sudija.
Sa stavom Društva sudija u značajnoj meri slaže se i Aleksandar Trešnjev, sudija Višeg suda u Beogradu i član Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja.
– Ne samo što Ministarstvo pravde nije ispoštovalo mišljenje Venecijanske komisije, već se i kod pojedinih odredbi, kao što je ona o Pravosudnoj akademiji kao uslovu za izbor na pravosudnu funkciju, direktno suprotstavilo sugestijama Venecijanske komisije – navodi Trešnjev.
Poslednji nacrt Ustavnih amandmana, prema njegovim rečima, sadrži niz rešenja koja umanjuju dostignuti nivo zaštite sudske nezavisnosti. Pa tako novi nacrt ne sadrži sve potrebne garancije sudske nezavisnosti, ostavlja otvorenim mogućnosti premeštanja sudija protiv njihove volje i ukida pravni lek, predviđa raspuštanje Visokog saveta sudstva ukoliko 60 dana ne donese odluku…
– Nigde se u celom nacrtu ne garantuju najznačajnija prava sudijama, proističe da su sudije ovim dokumentom potpuno obespravljene – zaključuje Trešnjev.
Lazić: Tužioci u manjini
Konačni nacrt Ustavnih izmena ništa bolje ne tretira ni tužioce. Radovan Lazić, predsednik UO Udruženja tužilaca Srbije i član Državnog veća tužilaca nakon prvog čitanja dokumenta ističe da se njime neće postići jačanje vladavine prava. „Pravosudna akademija je i dalje ostala u Ustavu, kao jedini način za ulazak u pravosuđe, a pritom nije data nikakva garancija nezavisnosti ove institucije“, ističe Lazić. On dodaje da je ministarstvo, time što je smanjilo broj „istaknutih pravnika“ samo formalno ispunilo sugestiju Venecijanske komisije koja se tiče sastava budućeg Visokog saveta tužilaca. „Formalno, broj tužilaca i predstavnika skupštine je izjednačen. Međutim, kada pogledamo da nasuprot četiri člana koja biraju tužioci, stoje četiri istaknuta pravnika koje bira skupština, vrhovni tužilac kojeg isto bira skupština, kao i ministar pravosuđa, vidimo da su tužioci u manjini“, naglašava Lazić.
Izvor: Danas, autor: Vuk Jeremić
