Zamenica tužioca iz Višeg javnog tužilaštva Ljiljana Mauković reagovala je na demanti višeg javnog tužioca Nenada Stefanovića, koji je usledio posle pisanja NIN-a o njegovoj karijeri i biografiji. Mauković se posebno osvrnula ne Stefanovićeve navode o Goranu Iliću, za kojeg je rekao da je preskoščio sa opštinskog nivoa do Republičkog javnog tužilaštva.
Viši javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović reagovao je na tekst nedeljnika NIN pod nazivom „Portret tužioca Nenada Stefanovića: Partijski komesar u tužilaštvu“, a koji je prenela i TV N1. Više javno tužilaštvo u Beogradu uputilo je demanti Stefanovića.
Na njegov demanti reagovala je zamenica tužioca Ljiljana Mauković, čiju izjavu prenosimo u celini:
„Povodom demanta tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu – Nenada Stefanovića, objavljenog u nedeljniku NIN, u delu koji se odnosi na članstvo nas zamenika tužilaca u strukovnim udruženjima, odgovorno tvrdim da je Udruženje tužilaca i zamenika javnih tužilaca (UTS) bilo pravo strukovno udruženje nezavisnih, samostalnih tužilaca i zamenika tužilaca, kojem je i on u jednom periodu pripadao. Ja lično postala sam član tog udruženja kad su mnogi od ovih mladih kolega još bili studenti.
Predsednici udruženja su se smenjivali, pa je u jednom periodu i Goran Ilić postao predsednik tog udruženja. Ove mlade kolege iz Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika, koje je predvodio Nenad Stefanović, Goran Ilić i mi svi „stari“ članovi smo prihvatili i „prigrlili“ tretirajući ih kao pametne, obrazovane, vredne i sposobne buduće zamenike tužilaca, a što su uskoro i postali. Bio je to divan period druženja, razmene iskustava nas starijih i njih mlađih, punih znanja, željeni dokazivanja i napredovanja.
Ali trebalo je doći do tog perioda !!!
Trebalo je, kako kaže tužilac Nenad Stefanović, proći „katastrofalnu reformu pravosuđa 2009.godine“. Ne znam tužioče gde ste Vi tada bili, ali ja sam od 2009. godine četiri i po godine čekala pravdu i prolazila „golgotu“, kao što je i sad prolazim kada ste mi Vi šef. Vreme je pokazalo da sam tako prolazila zbog istih stvari, zbog kojih se i danas borim, a to je: pravda, jednakost među ljudima, sloboda misli i govora, borba protiv nasilja.
Tada je uz nas neizabrane tužioce i zamenike tužioca, bio saaaaamoooo Goran Ilić!!!
Zivkali bi ga u bilo koje doba dana i noći. Nikad se nije bunio.Svaki dan smo očekivali poziv iz Udruženja, otvarali mejlove, dogovarali se kako dalje – opet je Goran bio uz nas. Dolazili smo u Beograd na svaki satanak Udruženja. Bilo nas je mnogo, neki ćutljivi, neki borbeni, a svi ojađeni i prevareni sa samo jednim pitanjem: “Kako dalje?“. Pravili smo planove kako da umolimo vlast da nas čuje, da im ukažemo da greše, nisu nas čuli. Goran Ilić je bio tu da svakog uteši i ohrabri, tvrdeći da ćemo uspeti i biti vraćeni na posao, da smo mi neizabrani, isto tužioci, kao i oni koji aktivno rade i vraćeni smo !
Smo recite kome nije pomogao !!!
Prema mlađim kolegama u Udruženju se isto ophodio, pa smo mu u šali govorili da je Nenad Stefanović njegovo „čedo“! I to nam je bilo simpatično i logično da mlad čovek, pun znanja i energije, želi da napreduje.
A onda je Nenad Stefanović osnovao novo udruženje i zaboravio šta je sve za njega lično i nas ostale učinio Goran Ilić. Počele su opaske, neumerene izjave, „cepanje“ Udruženja i kako Tužilac Stefanović, kaže, „argumentovane kritike“. Bilo mi je žao. Goran Ilić postao mu je stalna „meta“ i predmet obraćanja? Nije propustio to da učini ni 30. novembra 2022. godine, kada je svoj gnev i bes „izlivao“ na mene i iz čista mira me pitao:“Šta hoćete Vi i Goran Ilić“. Ja hoću samo jedno: da zahvalim čoveku, kolegi, drugu koji je „katastrofalne“ 2009. godine, bio uz svoje kolege tužioce i zamenike tužioca, pomagao im, borio se za njih i uspeo u tome.
Stoga mi je nejasno kakvom „preskakanju“ Gorana Ilića iz tužilaštva u tužilaštvo priča Nenad Stefanović? Šta to može „preskočiti“ tužilac njegovog integriteta, znanja, sposobnosti i naučnog potencijala. Goran Ilić bio je tužilac najvećeg osnovnog – tadaljnjeg opštinskog javnog tužilaštva u Republici Srbiji. Oko sebe je okupljao uvek najbolje, najsposobnije, najvrednije. Tužilac koji se bavi naukom, strukom, stalni je član komisija za reformu zakonodavstva, dobitnik Ordena – Vitez pozva! Da li je i koliko stepenica preskočio, malo je u odnosu na ono šta je sve uradio za tužilaštvo i ljude zaposlene u njemu. Stite se samo toga!!!!
No, ipak moram da se zapitam da nije tužilac Nenad Stefanović nešto preskočio? On i ja smo isti dan izabrni u Više javno tužilaštvo u Beogradu, pa on „preskoči“ mene i za samo tri godine postade „prvi čovek“ svih beogradskih tužilaštava i dade sebi za pravo da me zlostvlja na radnom mestu, govoreći mi da ne znam ni šta je krivično delo i da „imam pravo da ćutim“.
Žao mi je Nenade Stefanoviću što si zaboravio lepo druženje u našem zajedničkom udruženju, žao mi je što si zaboravio kolege, što ne poštuješ nas starije, nego si u sopstvenoj želji za „preskakanjem“ počeo da gaziš osnovna ljudska prava, a među njima i pravo na dostojanstvo.
Sve si preskočio !!!“
Izvor: N1
