Čak 81 odsto ispitanih tužilaca smatra da u sastavu DVT ne bi trebalo da bude predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe, s obzirom na to da je reč o predstavniku političke partije.
Osim podatka da čak polovina od ukupno 521 ispitanog tužioca, zamenika tužioca i starešina tužilaca smatra da je uticaj političkih partija ključni faktor za izbor na tužilačku funkciju, istraživanje koje je Cesid uradio za potrebe Udruženja tužilaca Srbije (UTS), pokazalo je i da bi u tužilačkoj organizaciji trebalo mnogo toga promeniti kako bi ono bolje funkcionisalo.
U vreme sprovođenja ankete, koja je sprovedene kako bi se uočili problemi u javnotužilačkoj organizaciji, broj od 521 tužioca činio je oko 80 odsto ukupnog broja nosilaca javnotužilačke funkcije u Srbiji.
Pomenuto istraživanje je, na primer, pokazalo da su ispitanici jedinstveni u stavu da tužilaštva nisu materijalno obezbeđena kada je u pitanju tužilačka istraga, ali smatraju da je ovaj institut dobar. U UTS-u kažu da ohrabruje zaključak Komisije za sprovođenje nacionalne strategije za reformu pravosuđa da treba preduzeti neophodne korake u pogledu obezbeđenja sredstava za primenu novog ZKP-a, kao i da je neophodno izvršiti izmene Zakonika. Naglašavaju i da u Ministarstvu pravde postoji spremnost da se ovi problemi otklone.
Ipak, anketa je čini se, najviše aktuelizovala pitanje izbora članova i sastav Državnog veća tužilaca (DVT).
Kako za „Politiku” kaže Goran Ilić, zamenik republičkog javnog tužioca i predsednik UTS-a, istraživanje je pokazalo da tužioci smatraju da je neophodno promeniti sastav DVT-a kojem je jedan od osnovnih zadataka da obezbeđuje i garantuje samostalnost javnih tužilaca. On kaže da se sa stavom da bi strukovno udruženje tužilaca trebalo direktno da predlaže jednog člana ovog tela, saglasno 71 odsto ispitanika. Međutim, Udruženje na tome tome ne insistira.
– U sprovedenom istraživanju, svega 11 odsto ispitanika je pozitivno ocenilo ustavne odredbe o sastavu Veća. Na konkretno pitanje koga bi trebalo izostaviti iz sastava DVT-a, čak 81 odsto smatra da bi to trebalo da bude predsednik skupštinskog odbora s obzirom na to da je reč o predstavniku političke partije. Na poslednjem mestu je shvatanje da u veću ne bi trebalo da bude predstavnika advokature, jer je ona u postupku suprotstavljena strana tužilaštvu. Za izostavljanje advokature glasalo je 54 odsto anketiranih. Najmanje ispitanika je bilo protiv predstavnika profesure u veću – 24 odsto – navodi Ilić.
Anketirani javni tužioci, objašnjava predsednik UTS-a, na prvom su mestu protiv prisustva predsednika nadležnog skupštinskog odbora, jer njegovo članstvo poistovećuju s prisustvom politike i DVT-a. Naglašenom negativnom stavu prema članstvu predsednika odgovarajućeg odbora Narodne skupštine, međutim, prema Ilićevom mišljenju doprinela je još jedna činjenica.
– U vreme sprovođenja opšteg izbora u sudstvu i javnom tužilaštvu 2009. godine, dužnost predsednika nadležnog odbora Narodne skupštine obavljao je advokat čija je kancelarija sve vreme bila aktivna. Usled toga, kod znatnog broja sudija i tužilaca formirao se utisak da članstvo predsednika nadležnog odbora, ne samo da nosi rizik od političkog upliva u rad veća, već i bojazan od mogućeg konflikta interesa, budući da je logično očekivati da odborom nadležnim za poslove pravosuđa predsedava advokat – kaže Ilić.
Radovan Lazić, zamenik apelacionog tužioca u Novom Sadu i predsednik Upravnog odbora UTS-a, kaže da je anketa Cesida ukazala i na činjenicu da je neophodno menjati ustavne odredbe kako bi se ispravili brojni nedostaci u javnotužilačkoj organizaciji.
– Mišljenje anketiranih tužilaca o ustavnim odredbama o sastavu DVT-a je negativno. Čak 76 ispitanika smatra da one nisu dobre, a četvrtina je stava da bez brzih promena stavnih odredaba nije moguće ispraviti nedostatke javnotužilačkoj organizaciji. Način izbora predstavnika javnih tužilaca zadovoljavajući je za samo 16 odsto ispitanika, dok je 30 odsto nije ocenilo izbore kao slobodne i ravnopravne. Ovi rezultati nedvosmisleno ukazuju na nezadovoljstvo javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca ustavnom pozicijom i praktičnim funkcionisanjem DVT-a. To je veoma negativno ticalo na poverenje nosilaca javnotužilačke organizacije u ovaj organ – navodi Lazić.
Izvor: Politika, autor: Miroslava Derikonjić
