Dužnost javnog tužioca je da se na poziv u pomoć odazove i to ne samo radi opšteg dobra, nego i zarad očuvanja svog integriteta i autoriteta. Ne možete biti nesvrstani u borbi između dobrog i lošeg. Ako tužilac o tome nema jasan stav, onda tužilaštvo nema dobru budućnost
U trenutku kada je grupa javnih ličnosti predstavila ProGlas, usledio je sinhronizovani napad vlasti i njenih tabloida na sudiju Miodraga Majića, uz obrazloženje da nosioci pravosudnih funkcija ne smeju da se mešaju u politiku. A onda je usledila reakcija kojoj se malo ko nadao – pripadnici pravosuđa su počeli da potpisuju ProGlas uz konstataciju da to nije politički angažman već pitanje zdravog razuma. Među njima je i NIN-ova sagovornica Milena Božović, javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, član Udruženja tužilaca Srbije i prvo premeštena iz Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, nakon što je na čelo VJT stao Nenad Stefanović i izabrao njemu podobnije ljude.
Koji su bili vaši razlozi da potpišete ProGlas?
Svaki intelektualac moralno je dužan da iznese svoje viđenje stanja u društvu, jer to doprinosi traženju izlaza iz sadašnjeg teškog stanja. To je i učinjeno sačinjavanjem teksta ProGlas, iza kojeg je stala grupa zabrinutih građana. Iza njega stoje svoji ljudi, ljudi od formata, grupa pojedinaca koji su ostvarili svoju duhovnu vertikalu, koji znaju tumačiti znakove vremena i približiti se porukama nama, običnim ljudima. Jedan od potpisnika je i sudija Majić, a imala sam privilegiju da kao pripravnik prve lekcije krivičnog prava upravo učim na njegovim suđenjima, te sam se i lično uverila u njegovu profesionalnu kompetenciju i pravednost. ProGlas apeluje da se poštuju sva ona prava koja jemči Ustav i to prava na dostojanstvo, slobodan razvoj ličnosti, ličnu slobodu, bezbednost, slobodu mišljenja i izražavanja, a koje vrednosti i sama delim, te sam potpisala u znak podrške težnjama da se izgradi jedno prosvećeno društvo.
Prvi put tužioci i sudije su odlučili da potpišu apel tog tipa i odmah se razvila diskusija da li kao nosioci pravosudnih funkcija imaju prava na to?
Pošto ProGlas apeluje na zaštitu onih prava koja jamči Ustav i pošto je plemenitog sadržaja, svako targetiranje ProGlasa kao političkog pamfleta smatram zlonamernim. Zbog pokušaja određenih medija da potpisnike teksta označe kao politički instruisane, svaka diskusija među nama kolegama o tome da li tužilac ili sudija ima prava da ga potpiše, samo je posledica straha da se sudijama i javnim tužiocima zlonamerno ne pripiše političko delovanje.
U prvoj rečenici ProGlasa piše da je „Srbija postala zemlja poniženih i privatizovanih institucija“. Da li imate utisak da se to odnosi i na tužilaštvo?
U sistemu u kome je za vreme mandata novoizabranog glavnog javnog tužioca VJT u Beogradu, sedam javnih tužilaca koji su radili na složenim slučajevima korupcije, odlukom glavnog tužioca premešteno iz Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, i u sistemu u kojem hijerarhijski nadređeni tužioci nisu izvršili nadzor i nisu zaštitili premeštene tužioce već su odlučili da se ne mešaju u rad glavnog tužioca, te u sistemu u kome tužioci podnose ustavne žalbe protiv odluka Vrhovnog saveta tužilaštva i u kome Udruženje tužilaca Srbije neprekidno apeluje radi zaštite tužilačkog integriteta, ja bih dodala da je Srbija postala zemlja raslojenog i podeljenog tužilaštva, čiju sudbinu i sama delim.
U kojim situacijama tužilac sme da iznosi politički stav?
Zakonom je zabranjeno da nosioci javnotužilačke funkcije politički deluju. Zakon definiše političko delovanje navodeći da je javni tužilac dužan da se uzdrži od javnog izražavanja političkih stavova i učestvovanja u javnim raspravama političkog karaktera, osim kada se radi o pitanjima koja se tiču javnog tužilaštva, ustavnosti i zakonitosti, ljudskih prava i osnovnih sloboda. Isto tako, shodno Etičkom kodeksu tužilaca, tužilac je dužan da štiti ljudska prava. Dakle tužilac može javno iznositi politički stav kod svakog pitanja koje se odnosi na osnovne slobode, koje podrazumevaju pravo na život, na samoodbranu, na suđenje, slobodu govora i drugo, pa i komentarisati napade na novinare, izneti stav o kršenju Ustava od strane predsednika i kršenju zakona od strane bilo kog političkog subjekta. Najispravnije je da tužilac, radi sprečavanja svake manipulacije od strane raznih interesnih grupa, nepristrasno, kroz predistražni i istražni postupak, na osnovu slobodne ocene dokaza i pravilne primene prava, utvrdi sve činjenice konkretnog slučaja i tek potom javnost upozna sa svojim mišljenjem. Isto tako, kao što se nosioci javnotužilačke funkcije shodno Etičkom kodeksu moraju uzdržavati od javnog izražavanja političkih stavova, tako su i članovi Vlade, prema Kodeksu ponašanja članova Vlade o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupaka, dužni da poštuju autoritet i nepristrasnost suda.
Naveli ste nam šta kaže zakon, ali imajući u vidu da se on trenutno ne kotira baš visoko od strane vlasti, postoji li mogućnost da kao potpisnici apela budete razrešeni?
Zakon o javnom tužilaštvu ne propisuje kao disciplinski prekršaj potpisivanje bilo kojeg apela ili peticije. Apel je ništa drugo nego poziv u pomoć, a u najširem kontekstu upravo je dužnost javnog tužioca da se na poziv za pomoć odazove i to ne samo radi opšteg dobra nego i zarad očuvanja svog integriteta i autoriteta. Takođe, sasvim je moguće zastrašivanje, disciplinovanje i širenje lažnih vesti o potpisnicima ProGlasa kroz tabloidne medije, ali verujem u snagu onih koji to čitaju da razlikuju istinu od laži.
Srbija je zemlja podeljenog tužilaštva. Hijerarhijski nadređeni tužioci nisu zaštitili sedam javnih tužilaca, koji su radili na složenim slučajevima korupcije, a nenad stefanović ih je premestio iz posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije
A šta je sa metodom koji je primenjen nad vama – prebacivanjem u druga odeljenja u trenutku dok radite na ozbiljnim predmetima korupcije?
Novim Zakonom o javnom tužilaštvu uvedena je mogućnost izjavljivanja prigovora Visokom savetu tužilaštva protiv odluke glavnog javnog tužioca o godišnjem rasporedu poslova ili protiv odluke o njenoj izmeni. Ovakvo zakonsko rešenje je prvenstveno uneto kako bi se zaštitili građani, jer optužbu će najkvalitetnije zastupati javni tužilac koji je rukovodio predistražnim postupkom i sprovodio istragu. Svaka promena tužioca zahteva vreme da se novi tužilac upozna sa sadržinom dokaza, a to nekada traje mesecima, posebno kod koruptivnih predmeta. Smatram da je ovo zakonsko rešenje dobro iz još jednog razloga zbog od-govornosti tužioca za eventualnu štetu koja bi nastala zbog njegovog postupanja, a koja je odredivija kada je samo jedan tužilac postupao u predmetu. Isto tako, na ovaj način se pruža zaštita tužiocima jer se sprečavaju glavni tužioci da zloupotrebljavaju svoja hijerarhijska ovlašćenja, premeštanjem neposlušnih tužilaca iz jednog u drugo odeljenje. Ovo ne znači da premeštanja neće biti, samo legitimitet premeštanja sada mora da potvrdi Visoki savet tužilaštva.
Odeljenje za borbu protiv korupcije u VJT je radilo veoma uspešno od 2018, a onda je stigao Nenad Stefanović i premestio vas. Zašto?
Ja sam postavljena za zamenika rukovodioca POSK (Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije) u februaru 2020. Zbog epidemije korone bio je otežan rad policije i tužilaštva. Tokom 2021. kao zamenik rukovodioca, zajedno sa tadašnjim javnim tužiocem VJTBGD, rukovodiocem odeljenja i postupajućim zamenikom, pratili smo i koordinirali rad sa policijom u složenim predmetima korupcije u EPS, Carini, Opštini Palilula, kod nedozvoljene gradnje i razne druge zloupotrebe u javnim nabavkama. Tokom 2021. to odeljenje realizuje predmet visoke korupcije, što dovodi do hapšenja predsednika Opštine Palilula i njegovih saradnika, od kojih sam za nekoliko lica i ja donela naredbu o sprovođenju istrage. Takođe u tom predmetu policija kroz finansijsku istragu otkriva i oduzima imovinu za koju se sumnja da je pribavljena krivičnim delom. Imamo jasan plan realizacije predmeta korupcije kod nedozvoljene gradnje u gradu Beogradu (te predmete pratimo ja, Branka Trifunović, Nataša Pavlica i još nekoliko zamenika), EPS (koji u to vreme prate Bojana Savović i Jasmina Paunović), kao i plan realizacije predmeta zloupotrebe carinskog agenta (zbog čije zloupotrebe je kasnije firma C&A napustila Srbiju) a kojim predmetom sam tada bila zadužena samo ja. Na prvom kolegijumu početkom 2022. glavni javni tužilac Nenad Stefanović je Anu Borović i mene premestio u Opšte odeljenje, koje se bavi procesuiranjem teških krivičnih dela trgovine ljudima, trgovine drogom, ubistava, silovanja. Na moj zahtev da mi obrazloži razlog mog premeštanja rekao je da nemam prava na to pitanje, odnosno da on nije dužan da mi obrazloži razloge. To nisam shvatila kao degradaciju, ali sam bila zbunjena upravo zbog činjenice da sam imala jasan plan realizacije prethodno navedenih predmeta. Po zakonu, Nenad Stefanović nije morao da mi izda pismeno rešenje, niti je morao da mi obrazloži svoju odluku, niti sam imala pravo da podnesem prigovor.
Po zakonu je javni tužilac dužan da se uzdrži od učestvovanja u raspravama političkog karaktera, ali može iznositi stav o svakom pitanju koje se odnosi na osnovne slobode ili o kršenju ustava i zakona od strane predsednika ili bilo kog političkog subjekta
I to nije bio kraj – premešteno je sedam za taj posao obučenih tužilaca…
Nakon mog premeštanja predmetom carinskog agenta zadužuju Bojanu Savović, koja u to vreme prati i predmet EPS. Ona ga uspešno realizuje i uz pomoć Jedinice za finansijske istrage oduzima imovinu za koju se sumnja da je pribavljena krivičnim delom i to stan u Beogradu na vodi i nekoliko nekretnina. Zbog tog predmeta nastaje skandal i firma C&A napušta Srbiju, a stotine radnika ostaju bez posla. Nakon toga Bojana Savović uspešno realizuje predmet EPS, ali tada sledi premeštaj nje i Jasmine Paunović iz POSK u Opšte odeljenje. U međuvremenu Stefanović premešta Branku Trifunović i Natašu Pavlicu, dok upućenog zamenika Ivana Duzlevskog, koji je za vreme rada u POSK imao nekoliko uspešnih realizacija, vraća u osnovno tužilaštvo. Ivan Duzlevski i Ana Borović nakon toga podnose zahtev za razrešenje, napuštaju tužilaštvo i odlaze u advokaturu.
Ne čini li vam se da je to svesna opstrukcija borbe protiv korupcije? Koje ste sve obuke morali da prođete da biste bili na tom radnom mestu?
Ne mogu da kažem da je to opstrukcija, jer su te predmete nastavili da rade neki drugi tužioci. I ne mogu da govorim o tome koliko su mlade kolege koje su došle posle nas kvalifikovane, jer nemam uvid u njihove predmete i nije mi poznato na koji način rukovode postupkom. Ali mogu da kažem koje su moje kvalifikacije. Pre donošenja Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, po kome su 2018. i formirana Posebna odeljenja za suzbijanje korupcije, radila sam u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Ljubivoje Đorđević, javni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, da bi zamenike javnog tužioca koji su zainteresovani za tu materiju pripremio za rad u Posebnim odeljenjima, još 2014. je formirao u osnovnom javnom tužilaštvu odeljenje koje će se specijalizovati za rad u toj materiji, a gde sam njegovom odlukom raspoređena. Za to vreme prošla sam obuke o javnim nabavkama i tenderima, poreskim utajama, pranju novca, a kasnije tokom 2018. i obuke o forenzičkoj analizi izjava, analizi računovodstvene dokumentacije i druge.
Izjavili ste da je prilikom vašeg premeštaja rekao da ima plan u odnosu na odeljenje za borbu protiv korupcije. Da li ste bar saznali koji je to plan?
Glavni javni tužilac na prvom kolegijumu je rekao da će se fokusirati na korupciju, šta god to značilo. Pošto sam izopštena iz rada POSK, o njihovim realizacijama sam obaveštena putem medija kao i svaki građanin. U tekstu ProGlasa koji je potpisalo više od 100.000 građana navedeno je da je kriminal u sprezi sa strukturama vlasti i da je korupcija postala stil života, pa bih rekla da plan realizacije borbe protiv korupcije nije realizovan i da borba mora biti jasnija i oštrija.
Koju ste cenu morali da platite za to što ste skupljali potpise podrške ѕa premeštene tužiteljke?
Tačno je da sam skupljala potpise podrške Bojani Savović i Jasmini Paunović i slutim da sam zbog toga uskraćena za obuke koje organizuje Pravosudna akademija o trošku Republike Srbije, gde je član UO Nenad Stefanović. Upravi VJT u Beogradu je povereno da odlučuje po pitanjima stručnog usavršavanja javnih tužilaca VJT, pa Nenad Stefanović po svom izboru odlučuje koji tužilac će ići na obuke. Za dve godine sam samo dva puta bila na obuci, a premeštena sam da radim u Opšte odeljenje gde je potrebno da se sada obučavam za rad na predmetima suzbijanja trgovine opojnom drogom, rad na uviđajima i drugo, zbog čega sam prinuđena da koristim svoje privatne kontakte koje imam sa veštacima sudske medicine, profesorima i drugim stručnim licima jer javni tužilac po članu 7 Etičkog kodeksa ima obavezu da se stručno usavršava.
Na tribini u Pančevu ste, opisujući reakciju nekih svojih kolega prilikom skupljanja potpisa, rekli da je najveći problem kada ljudi strah pravdaju principima. Na šta ste konkretno mislili?
Imamo narodnu poslovicu da od ćutanja niko nije postradao. Tu sam mislila na pojedine kolege koje su, pozivajući se na princip nesvrstanih, opravdavali svoj strah od mobinga i provlačenja kroz tabloidne medije. Ne možete biti nesvrstani u borbi između dobrog i lošeg jer ako tužilac o tome nema jasan stav onda tužilaštvo nema dobru budućnost.
Takođe ste rekli: „kaži – bojim se i traži pomoć“. Pomoć od koga?
Traži pomoć od istomišljenika koji su organizovani u Udruženju tužilaca Srbije, čiji sam i sama član i koje je u najtežim vremenima štitilo položaj i ugled nosilaca javnotužilačke funkcije, koje je istrajalo i neprekidno i dalje ulaže napore da ukaže na bolne tačke pravosuđa, a koje je zbog celokupne situacije koja se događala u VJTBGD uticalo na izmene Zakona o javnom tužilaštvu i u delu u kome se sprečava samovolja glavnih javnih tužilaca.
Kako smo stigli do toga da je i rukovoditeljka POSKa Željka Nikolaidis postala žrtva Stefanovićevog mobinga, iako mu je u slučaju vašeg progona bila desna ruka?
To je kolegijum POSK kome nisam prisustvovala. Međutim, nekada je istina koju vidimo daleka od prave istine. Svako nosi posledice svojih izbora. Ako je stvarno tako, onda očekujem da će objasniti povereniku za samostalnost da li je neko na nju vršio pritisak kod postupanja u pojedinim predmetima i vršio pritisak kod davanja izjašnjenja Državnom veću tužilaca o tome da se Bojana Savović žalila da je umorna i da je želela da pređe u Opšte odeljenje. Ja sam hrišćanin i verujem da ako si pogrešio nikada nije kasno da se vratiš na pravi put. Svakako je bolje nego da na greškama istraješ.
A kako izgledaju ti kolegijumi?
To su monolozi glavnog javnog tužioca. Na kolegijumima i dalje ne zauzimamo pravne stavove, ne analiziramo sudsku praksu, niti pričamo o problemima sa kojima se susrećemo u svakodnevnom radu. O toku kolegijuma se ne sačinjava zapisnik ili ako se i sačinjava mi o tome nismo upoznati, niti nam je data mogućnost da se sa zapisnikom upoznamo i utvrdimo da li je ono što je u njemu upisano i istinito. Zato ću se zalagati kroz neke buduće izmene zakona da se kolegijumi tonski i video snimaju i dokumentuju.
Da li se nakon svih zakonskih promena, ali i reakcije javnosti promenio stav republičke javne tužiteljke, poverenika ili Visokog saveta tužilaštva ili se i dalje osećate nezaštićeno od samovolje nadređenih?
Ono što je važno jeste da javne tužioce novi Zakon o javnom tužilaštvu više štiti i da sami tužioci moraju da se naviknu na nove zakonske mogućnosti. Na to da mogu da traže obavezno uputstvo, da ne moraju da referišu predmete, da mogu da zaključuju sporazume o priznanju krivičnog dela bez prethodnog referisanja i da u korišćenju tih zakonskih mogućnosti istraju.
Na suđenju sinu Željka Mitrovića doveli ste u pitanje svedočenje sudskog veštaka i univerzitetskog profesora, tražili ste i da se protiv svedoka pokrene krivični postupak jer ne govori istinu, a branioci Mitrovića vaše izuzeće. Šta se tačno događalo i da li su mediji tada bili u pravu kada su tvrdili da se proces opstruiše s vrha?
Taj predmet je prvo radilo VJT u Beogradu, a nakon istrage je ustupljen Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Ja sam tada kao zamenik tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva podigla optužnicu i postupala u predmetu sve dok nisam upućena u VJT POSK, nakon čega je predmetom zadužen drugi tužilac. Za to vreme niko nije pokušao da izvrši pritisak na mene. Tačno je da sam zbog opstrukcije svedoka pokrenula postupak protiv svedoka, zbog krivičnog dela davanja lažnog iskaza, ali o ishodu postupka u odnosu na tog svedoka nemam saznanja. Nadzor nad radom sudskog veštaka izvršilo je Ministarstvo pravde. Iz medija sam saznala da je okrivljeni osuđen, a u presudu nikada nisam izvršila uvid.
Da li možete da zamislite da se danas tužilac na taj način suprotstavi nekom od moćnika? I da pritom ostane na predmetu?
Predmet se po Pravilniku u upravi u javnim tužilaštvima može oduzeti izuzetno ako je tužilac na dužem bolovanju ili je preopterećen poslom, a svakako bi razlozi za oduzimanje morali biti pismeno obrazloženi. Tužilac je po zakonu dužan da štiti javni interes i mora da se, po prirodi stvari, nalazi izvan i iznad bilo kojih ili bilo čijih interesa i u toj funkciji tužilac ne sme da služi nikome i ničemu, osim pravdi i zakonima za koje se bori.
Izvor: NIN, autorka: Sandra Petrušić
Intervju je objavljen u broju 3804 od 23.11. 2023. godine
