Predsednica Udruženja javnih tužilaca Lidija Komlen Nikolić, govoreći o “Mrdićevim zakonima i sednici Visokog saveta tužilaštva o preporukama Venecijanske komisije, kaže misli da su tužioci TOK-a Irena Bjeloš i Aleksandar Barac “žrtve prljavog kompromisa Nenada Stefanovića i Zagorke Dolovac”.
Poslanik SNS Uglješa Mrdić inicijator je izmene seta pravosudnih zakona koji su sada poznati kao “Mrdićevi zakoni”. Stručna javnost upozoravala je da oni ugrožavaju nezavisnost pravosuđa.
U pitanju su izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o sudijama i Zakona o državnim službenicima.
Neke od posledica su i izmeštanje tužilaca iz Tužilaštva za organizovani kriminal koji su radili na osetljivim predmetima, Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal je postalo deo VJT, tužioce bira Visoki savet tužilaštva (gde prevagu sada imaju tužioci koji su bliski izvršnoj vlasti), što je do stupanja zakona na snagu radilo Vrhovno tužilaštvo.
Visoki savet tužilaštva vratio je tužioce Dragoljuba Miladinovića i Aleksandra Isailovića u Tužilaštvo za organizovani kriminal, odlučeno je na sednici ovog tela. Irena Bjeloš i Aleksandar Barac nisu vraćeni.
“Bjeloš i Barac žrtve kompromisa Stefanović-Dolovac”
“Bili su tema, bile su predložene kolege, ali nisu dobili dovoljan broj glasova. Očigledno je da ta preporuka Venecijanske komisije nije prihvaćena i o tome VST treba da razmišlja. Zašto su problem te dve kolege nije obrazloženo. Po meni su oni žrtve prljavog kompromisa da bi se odblokirao rat Saveta”, kazala je Komlen Nikolić.
Na pitanje N1 da li je kompromis koji pominje, kompromis “Nenad Stefanović-Zagorka Dolovac”, rekla je – “da”.
“Očigledno su razgovori nastupili i videli ste kako je brzo završena sednica, brzo se glasalo, očigledno je da su neka rešenja dogovorena”, kazala je ona.
Predsednica ovog udruženja kaže da Udruženje javnih tužilaca učestvovalo u Radnoj grupi koja je oformljena da bi se bavila preporukama Venecijanske komisije i da je na taj način videla šta se zapravo događa.
“Nismo verovali državi da će sprovesti sve preporuke do kraja. S obzirom na to da smo učestvovali u ustavnim reformama i donošenju novih tužilačkih zakona, smatrali smo da je naša odgovornost da ovaj proces pratimo do kraja. Ono što se dešavalo u okviru Radne grupe je pokazalo da smo bili u pravu. Da nismo uzeli učešće, ne bi smo mogli da vidimo šta to Ministarstvo pravde ostalim članovima pokušava da uradi – da se preporuke Venecijanske komsiije u jednom delu ne primene”, kazala je sagovornica N1.
“Prvo je trebalo da se van snage stave Mrdićevi zakoni, pa da se osnuje Radna grupa”
Zato, kaže, javna slušanja nemaju svrhu.
“Stavljanje van snage Mrdićevih zakona je trebalo da prethodi osnivanju Radne grupe. To je trebalo da se uradi odmah nakon objavljivanja preporuka Venecijanske komisije. Moglo je da se uradi i kad je počela reakcija javnosti, mogao je i Ustavni sud da uradi… Formiranje Radne grupe je gubljenje vremena, ali moramo da učestvujemo jer ne možemo da dozvolimo da ga ne propratimo”, istakla je ona.
Kaže i da ne može napamet da se priča o onome što se dešava na sednicima, ako nisu njihov deo.
“Razmatra se nešto što nema veze sa preporukama Venecijanske komisije”
Ističe i da se razmatra nešto što nema veze sa preporukama Venecijanske komisije.
“Razmatralo se o preporukama koje uopšte nemaju nikakve veze sa preporukama Venecijanske komisije – da se menja Zakon o javnom tužilaštvu, da se menjaju rešenja koja ne stoje u preporukama. Očigledna je namera da se određene preporuke ne primene. Najviše sporenja ima oko Komisije koja treba da odlučuje o pregovorima na obavezno uputstvo. Pokušavaju da se stvore potkomisije jer bi glavni tužioci bili članovi, jer bi onda postojala hijerarhija u odlučivanju”, ukazuje Komlen Nikolić.
Kaže i da nikada nije dobila odgovor zašto Ministarstvo pravde nije predložilo Mrdićeve zakone.
“Do određenih informacija ne možemo da dođemo… Transprarentnost nije u dovoljnoj meri vidiljiva”, istakla je.
Ako prođu ova rešenja, ukazuje ona, koja se raspravljaju kroz Radnu grupu, nastavilo bi se sa erozijom samostalnosti pravosuđa.
Dodala je i da Ministarstvo mora sutra da dostavi tekst Venecijanskoj “koji nije usaglašen”.
Video prilog televizije N1 možete pogledati OVDE.
Izvor: N1