“Policijska tortura je zabranjena, bilo da se radi o nekom ko se sumnjiči da je izvršio krivično delo, bilo protiv nekog za koga ne postoje osnovi sumnje da je neko krivično delo počinio”, kaže Radovan Lazić, član udruženja Tužilaca Srbije. On navodi i da se po postupanju policije prema građanima i studentima koji protestuju mesecima unazad može zaključiti da se radi o još jednoj zloupotrebi pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, ali da policija nije jedina institucija u Srbiji koja je zloupotrebljena u svrhu očuvanja izvršne vlasti.
Upotreba sredstava prinude i vezivanja regulisana je propisima i nije dozvoljena, osim u slučajevima u kojima su se za to stekli uslovi – kada je život policijskog službenika ugrožen ili kada mu preti neka opasnost, kaže Radovan Lazić.
Dodaje da je tortura zabranjena i da je potpuno bez značaja da li se ona primenjuje na nekog protiv koga će biti pokrenut postupak ili neće biti pokrenut.
Lazić je za N1 na taj način prokomentarisao slučaj studenta Luke Mihajlovića, koji je postao poznat široj javnosti po tome što je nakon Vidovdanskog protesta bio priveden, vezivan lisicama za krevet i kome je u bolnici produžavan pritvor, a nakon svega protiv njega nije podignuta nikakva optužnica.
“Ne sme biti primene sile, osim ako se za to nisu stekli uslovi, a to je onda kada je sam život policijskog službenika ugrožen ili kada njemu preti neka opasnost. U ostalim situacijama, bez obzira da li postoje osnovi sumnje, da li ne postoje osnovi sumnje, nikoga ne smete da bijete, nikoga ne smete da vežete, nikoga ne smete da premlatite. Iz ovog se može zaključiti da se radi o još jednoj zloupotrebi pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, pripadnika policije u svrhu očuvanja izvršne vlasti u našoj zemlji“, naveo je on.
Prema njegovom mišljenju, policija nije jedina institucija koja je zloupotrebljena, već su tu i pravosuđe i tužilaštvo.
„Nekad se to radilo na drugi način, pa su se ljudi hapsili, pa im se čak određivao pritvor, pa, na kraju, bitno je da njemu sad određen pritvor, da je uhapšen, nema veze da li će biti oslobođen ili neće biti. Sada se ide korak dalje. Znači, vi praktično zastrašujete građane tako što im poručujete nemojte da dolazite na proteste, nemojte da izlazite na ulicu, velike su šanse da ćete biti pretučeni, da ćete biti premlaćeni, da ćete biti poniženi, bez obzira da li će protiv vas biti pokrenut neki postupak ili neće, da li ste vi učinili nešto da bi protiv vas bio pokrenut postupak. Jednostavno, to je poruka građanima da bi se zastrašili, da bi se demotivisali, da učestvuju u građanskim i protestnim aktivnostima“, kaže tužilac.
Dodaje da je prethodnih meseci tužilaštvo zloupotrebljeno možda i u najvećoj meri.
„Jer bili su pokretani postupci protiv demonstranata koji su protestovali zbog pada nastrešnice i tražili odgovornost za odgovore za pad nastrišnice. I tada je tužilaštvo bilo to koje je vrlo često pokrenulo postupke sa nekim kvalifikacijama, koje su potpuno neodržive, kao što je napad na ustavno uređenje ili slične kvalifikacije. To je rađeno iz više razloga. Jedan je da bi se zasnovala nadležnost na prvom mestu Višeg tužilaštva u Beogradu, jer, očito, u njegovog šefa, glavnog tužioca tog tužilaštva, režim ima najviše poverenja. Druga stvar, opet, da bi se građani zastrašili i da bi odustali od protesta. Nažalost, to su zloupotrebljeni ne samo tužilaštvo, nego su zloupotrebljeni i sudovi. To je nešto sa čim se ne smemo pomiriti, zbog toga je veliki broj sudija i tužilaca formirao jednu neformalnu grupu, koja se zove odbrana struke i koja je, na neki način, preuzela jedan deo poslova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, koji, očigledno, svoju osnovnu ustavnu ulogu ne obavlja, a to je zaštita nezavisnosti sudstva i zaštita samostalnosti tužilaštva“, naveo je Lazić.
Disciplinski postupak protiv Savović groteskan
Komentarišući disciplinske prijave na osnovu kojih se pokreću postupci protiv tužiteljke Bojane Savović, sagovornik N1 ističe da je to očigledan pritisak na nju.
„Na nju se vrši pritisak već nekoliko godina. Od samog početka, od kada joj je oduzet predmet na kome je radila, ona je tada izašla u javnost i to se jednostavno njoj ne oprašta. Od tada se vrši konstantan pritisak na nju. Ovo pokretanje disciplinskog postupka bi se moglo nazvati bukvalno grotesknim. Jel’ vi sada disciplinski gonite jednog tužioca zbog toga što je narušila poverenje javnosti u Javno tužilaštvo, ako je iko iz tužilaštva doprineo poverenju i ako prema ikome iz tužilaštva javnost ima poverenja, to je Bujana Savović. Sa druge strane, postupak se pokreće po prijavi jednog tužioca, koji ne samo da je ugrozio poverenje javnosti u tužilaštvu mnogim svojim postupcima i sporazumima o priznanju krivice, u nekoliko predmeta, koji čak i nisu bili njegovi, je donosio vrlo problematične odluke. Svakako kolega Marković, koji predstavlja na neki način oličenje ćaćizma u Javnom tužilaštvu, podnosi disciplinsku prijavu za narušavanje ugleda protiv jednog od redkih tužilaca, koji u stvari podiže ugled Javnog tužilaštva i ono malo poverenja što je ostalo prema nekim tužiocima, nažalost ne prema instituciji tužilaštva“, navodi Lazić.
Ukoliko se promene Krivičnog zakonika uvedu to će biti silom nametnuta rešenja
Govoreći o izmenama Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku, o kojima se vodi javna rasprava, čiji rok ističe sutra, Lazić navodi da to nije javna rasprava, te da se teško može nazvati i simulacijom javne rasprave.
„Javna rasprava koja se može odvijati samo u formi pisanih podnesaka, u vrlo ograničenom, vrlo kratkom roku nije ozbiljna javna rasprava. Znači, vi za to vreme koje vam je ostavljeno da se pisano izjasnite na predložena rešenja, ne možete pažljivo ni da proučite to što se predlaže i praktično to samo znači ispunjenje forme da se može reći da je javna rasprava bila. Na taj način, to je moj stav, uopšte se ne treba ni upuštati u konkretna rešenja koja se nude, nego treba osporiti čitavu javnu raspravu i tražiti od Ministarstva i Vlade da se javna rasprava organizuje na onaj način koji priliči tako ozbiljnim zakonodavnim intervencijama“, naveo je on.
Dodaje i da bi se zbog ovako sprovedene javne rasprave, čak i da su najbolji predlozi, opravdano postavljalo pitanje njihovog legitimiteta. Prema njegovom mišljenju, do obakve rasprave je verovatno došlo zbog toga da bi kroz predložene izmene bila provučena neka rešenja koja će omogućiti krivično gonjenje onih koji smetaju režimu.
„Jedno od tih predloženih rešenja, je savetovanje za izvršenje krivičnog dela, koje se pojavilo i u prethodnoj javnoj raspravi pre nekoliko meseci i bilo je vrlo oštro kritikovao jer je mogućnost zloupotrebe te zakonske odredbe velika. Sada imate i ovaj novi oblik ugrožavanja javnog saobraćaja koji se predlaže blokadom saobraćajnica, koji isto veoma liči da je smisao te inkriminacije, u stvari suzbijanje protesta i suzbijanje blokada saobraćajnica od strane građana koji protestuju“, navodi Lazić.
Ukoliko se predložena rešenja nametnu, to će, kaže tužilac, biti na silu.
„Znači, ovde onaj ko kontroliše izvršnu vlast, kontroliše i zakonodavnu vlast. I onaj ko hoće da nešto prođe, onda će to proći. Javna rasprava je izgledala kao da neko kaže – hoću da to uđe u zakon, pa će to ući u zakon, ali to će biti silom nametnuta rešenja i izazvaće velike probleme. Međutim, na kraju kažem, i dobra i loša zakonska rešenja zavise od ljudi koji ih sprovode. I ova rešenja, ukoliko dođu, ja mislim da nikad ne bi trebala da dođu pre nego što se zaista sprovede ozbiljna javna rasprava u koju će se uključiti i struka, i tužilaštvo, i sudovi, i fakulteti, i advokati, ne bi se trebalo ni razmišljati o tome da se izglasaju“, naveo je tužilac Lazić.
Video prilog televizije N1 možete pogledati OVDE.
Izvor: N1