Tiho, bez medijske pompe, izmene Mrdićevih zakona su pretrpele još jednu reviziju. Ova najnovija verzija izmena pravosudnih zakona, za razliku od „prve ruke“, u znatno većoj meri ispunjava preporuke Venecijanske komisije koja je u svom mišljenju identifikovala sve one delove Mrdićevih zakona koji odstupaju od evropskih standarda. A kako najnovija verzija izmena u dobroj meri vraća pravosuđe tamo gde je bilo pre usvajanja Mrdićevih zakona, nameće se pitanje – čemu je njihovo usvajanje uopšte služilo?
Najnovija verzija izmena Mrdićevih zakona, napisana nakon sastanka od 15. maja sa predstavnicima Venecijanske komisije, olakšana je za većinu odredbi koje je domaća stručna javnost označila kao sporne. Tako više nije dozvoljeno predsednicima sudova i glavnim javnim tužiocima da obnavljaju mandate, a istovremeno je vraćena komisija od pet tužilca koji će odlučivati o prigovorima na obavezno uputstvo, supstituciju i devoluciju.
Takođe je u ovoj novoj verziji izbačena mogućnost da se tužioci upućuju u viša tužilaštva, ali i definisano da će rukovodioca Tužilaštva za visokotehnološki kriminal birati Visoki savet tužilaštva, bez predloga glavnog tužioca beogradskog VJT-a.
Najzad, u novom nacrtu precrtana je obaveza Vrhovnog tužilaštva da pribavlja mišljenje Ministarstva pravde vezano za međunarodnu saradnju, već je samo u obavezi da ih o saradnji obavesti.
Lidija Komlen Nikolić iz Udruženja tužilaca Srbije navodi za Insajder da ova verzija „izgleda pristojno“, dodajući da dobrim delom oslikava mišljenje Venecijanske komisije.
„Sad to izgleda pristojno. Bio je to dug i mukotrpan put da dođemo do ovoga. Ipak, ja bih bila oprezni optimista. Moramo da vidimo kako će da izgleda mišljenje koje će Venecijanska komisija da usvoji na plenarnoj sednici, a i da vidimo, ono što je najvažnije, koji će biti dalji potezi države“, ističe Komlen Nikolić.
Osim što ispravlja loša rešenja iz prethodne verzije, najnovija vezija izmena uvodi i jednu novu odredbu koja bi mogla da reši paralizu u kojoj je upao Visoki savet tužilaštva. Naime, po postojećem Zakonu o Visokom savetu tužilaštva, za većinu odluka je potrebna superkvalifikovana većina od osam glasova u telu koje broji jedanaest članova. Kako je u Savetu već mesecima primetna podela između dve grupe, sednice se najčešće završavaju bez donetih odluka.
Nova verzija zakona predviđa da se za izvesne odluke, poput one o privremenom upućivanju tužilaca prag spusti sa osam na šest potrebnih glasova, s tim da bi se izuzeli članovi po položaju, odnosno ministar pravde i vrhovna tužiteljka. Da je potrebna izmena zakona, sugeriše i današnja sednica VST-a gde članovi opet nisu uspeli da izaberu predsednika.
Ako bi ova poslednja verzija bila usvojena, pravosuđe bi u značajnoj meri izgledalo isto kao što je izgledalo pre 28. januara kada su stupili na snagu Mrdićevi zakoni. Iako deluje kao nepotrebno gubljenje vremena, ne računajući i reputacionu štetu koju su zakoni izazvali u evropskim institucijama, Komlen Nikolić napominje da je vlasti evidentno bilo potrebno usvajanje ovih zakona.
„Osim što je zakon doveo do određenih kadrovskih promena, pritom ne mislim samo na TOK, istovremeno je poslata poruka svim tužiocima od strane zakonodavne vlasti – ‚vidite šta možemo da uradimo za kratko vreme‘. Pritom, ti zakoni se i dalje primenjuju, a pitanje je kada će biti usvojene izmene. Mi sada moramo da čekamo parlamentarnu sednicu Venecijanske komisije, a posle i sedniku Skupštine Srbije. Zakoni se već primenjuju, a do izmena ćemo još čekati“, navodi Komlen Nikolić.
Međutim, ono što je kod Mrdićevih zakona izazvalo najsnažniju reakciju javnosti, a to je rešenje po kojem su svi privremeno upućeni tužioci povučeni da bi se o njima ponovo odlučivalo, nije spomenuto ni u ovoj najnovijoj verziji. Naime, u nacrtu nisu sadržane prelazne i završne odredbe, a upravo su te odredbe omogućile VST-u da ne uputi četvoro tužilaca u TOK. Naknadno, posle objavljivanja mišljenja Venecijanske komisije VST je vratio dvoje tužilaca, kao i još troje koji nisu ranije ni bili upućeni u TOK. Kako će na ovo kompromisno rešenje gledati Komisija, biće poznato tek po objavljivanju mišljenja koje bi trebalo da bude usvojeno na plenarnoj sednici.
Podsetimo, Mrdićevi zakoni su izazvali burnu reakciju u stručnoj javnosti pre nego što je izmene pravosudnih zakona i bile napisane. Reakcije su se pojačale kada su se nacrti izmena i dopuna pet pravosudnih zakona pojavili u skupštinskoj proceduri, ali je tada bilo kasno. Vladajuća većina je brzopotezno usvojila zakone, ne obazirući se na kritike domaće struke.
Međutim, nakon usvajanja počele su da stižu kritike i iz Brisela, i to iz Evropske komisije, institucije EU koja je tradicionalno bila najblaža u odnosu prema vlastima u Srbiji. Kao odgovor zakoni su poslati Venecijanskoj komisiji na mišljenje.
Komisija je u hitnom roku iznela svoje viđenje Mrdićevih zakona, a najveći deo odredbi bio je kritikovan.
Predstavnici vlasti su u skladu sa obećanjem da će ispoštovati mišljenje izašli sa inicijalnim nacrtom izmena Mrdićevih zakona, ali je dosta toga što se u tim dokumentima nalazilo, prema ocenama stručnjaka, odudaralo od preporuka Venecijanske komisije.