Deklaracija iz Palerma “Elementi evropskog statuta pravosuđa“ usvojena je 16. januara 1993.godine, i MEDEL je time priznao da samostalnost javnog tužioca predstavlja jedan fundamentalni instrument nezavisnosti nadležnosti. S obzirom da javni tužioci dosprinose fer, nepristrasnom i efikasnom pravosudnom sistemu, trebalo bi da uživaju garancije jednake onim koje imaju sudije, bez ikakvih spoljnih uplitanja ili neprimerenih pritisaka[1].
MEDEL je potvrdio “Napuljsku Deklaraciju principa koji se tiču javnog tužioca” usvojenu 2. marta 1996.godine, osnovnu ulogu javnog tužioca u zaštiti vladavine prava, kao i potrebu paralelnih statuta sudija i tužioca koji garantuju nezavisnost rada.[2]
Efikasna nezavisnost i samostalnost javnih tužioca su jedna dodata vrednost nezavisnosti pravosudnih sistema i ključna komponenta vladavine prava. Takva jedna vizija se reflektuje u zajedničkim principima koji su usvojeni na evropskom nivou u tekstovima, mišljenjima i preporukama.
Udružena CCJE – CCPE Bordo Deklaracija iz 2009 – “Sudije i tužioci u demokratskom društvu”[3] Poglavlje iz Rima (CCPE Mišljenje br. 9 -2014)[4] jasno izražavaju da nezavisnost i samostalnost tužilaštva predstavlja jednu neizostavnu posledicu za nezavisnost pravosuđa.
Konačno, “Udruženi izveštaj o izazovima za pravosudnu nezavosnost i nepristrasnost u zemljama članicama Saveta Evrope” (Biro CCJE i CCPE, 24. mart 2016.god.) potvrđuje: “Nezavisnost tužilaca je jedna dalja zaštitna mera u održavanju nezavisnosti sudija, to je krucijalno u demokratskom društvu i jedan od osnovnih uslova za nezavisnost celokupnog pravosudnog sistema.”
Takvi principi ne bi trebalo da ostanu samo puka proklamacija.
U okviru Evropskog konteksta uredba pravosuđa se razlikuje od zemlje do zemlje. Nezavisnost izvršne vlasti nije svuda ispunjena ili je u toku diskusija o tome. Demokratsko nazadovanje je u nekim evropskim zemljama dovelo do rasturanja nezavisnosti pravosudnog sistema pa čak i do prevazilaženje principa razdvajanja vlasti, kroz ujedinjenje uloge državnog tužioca i ministra pravde ili kroz striktnu hijerarhijsku strukturu, proširenu vlast i nedostatak odgovornosti Republičkog tužilaštva, kreirajući institucionalni propust koji utiče na nezavisnost pravosuđa u celini kao i na sudije pojedinačno.
Uzimajući u obzir sve gore navedeno, Upravni odbor MEDEL-a, se okupio u Firenci:
- Podsećajući se na principe koji su navedeni u Deklaracijama iz Palerma i Napulja;
- Afirmišući nezavisnost javnih tužilaca koji zahtevaju statut koji je u potpunosti u skladu sa principima Vladavinom prava i nastavlja monitoring iz EU institucija u vezi sa zajedničkim standardima koji obezbeđuju nezavisno i nepristrasno obavljanje tužilačkih funkcija.
Firenca, Italija, 19. septembar, 2020.godina
[1] 9.1 Samostalnost javnog tužioca predstavlja jedan fundamentalni instrument nezavisnosti pravosuđa. Javni tužilac obezbeđuju ravnopravnost građana pred Zakonom. Oni sprovode svoje funkcije u jednom nezavisnom maniru u vezi sa političkom moći. Oni su jedino predmet legaliteta i zakona.
9.2. Javni tužioci imaju benefite te slobode i uživaju garancije jednake onim koji su definisani postojećim statutom.
[2] 1.Funkcija. To je funkcija Javnog tužioca da promoviše primenu zakona dok u isto vreme obezbeđuje respekt legaliteta, fundamentalnih prava i jednakosti ispred zakona. 2.Institucionalna pozicija. Javni tužilac je jedan pravosudni organ, i u skladu sa tim nezavistan od izvršne vlasti, samostalnost Javnog tužioca koja predstavlja neizostavni alat za garantovanje nezavisnosti pravosuđa i jednakost ispred zakona. Na kraju, organi izvršne vlasti ne mogu dati ni opšte ili specifične instrukcije Javnom tužiocu. Najviše, od njega se može zahtevati da dostavi opšte informacije u vezi njegovog rada. 4.Lični Status. Članovi javnog tužilaštva su integrisani u jedno jedinstveno telo, ili formiraju odvojeno telo, koje bi imalo statut, prava i garancije jednake onim koji imaju sudije.
[3] Nezavosnost i samostalnost tužilaštva predstavlja jednu neizostavnu posledicu po nezavisnost pravosuđa. Tako, opšta tendencija da se poboljša nezavisnost i efikasnost samostalnosti tužilaštva treba da bude pozdravljena. (IV).
[4] Nezavisnost javnih tužilaca je neizostavna kako bi se omogućilo da nesmetano obavljaju svoju dužnost. To pojačava njihovu ulogu u državi prava i u društvu i to takođe garantuje da će pravosudni sistem funkcionisati fer i efikasno i da će puni benefiti pravosudne nezavosnosti biti ispunjene (Deklaracija, paragrafi 3 i 8) 27 obrazloženje;
Blizina i komplementarna priroda misija sudija i tužilaca kreira slične zahteve i garancije u smislu njihovih uredbi i uslova usluga, naročito u vezi sa regrutovanjem, treningom, razvojem karijere, discipline, transfera (koji bi imao uticaj samo u skladu sa zakonom ili uz njihov pristanak), nadoknadom, prekidom funkcije i slobode da se kreiraju profesionalna udruženja (Deklaracija, paragraf 8) 37 objašnjenje.
MEDEL (medelnet.eu)
