Prepelica (Coturnix coturnix) je mala poljska koka koja se dva puta godišnje seli. Među pticama malih dimenzija prepelica je najčešće lovljena divlja vrsta u Srbiji. Na ovu pticu decenijama negativno utiče gubitak staništa i intenzivna poljoprivreda, pa se i gnezdilišna populacija širom areala smanjuje.
Prepelica nije bila preterano zanimljiva domaćim lovcima sve do sedamdesetih godina 20. veka, od kada se naglo razvija lovni turizam, a posebno povećava broj lovaca gostiju iz Italije. Za lovački ručak potreban je veliki broj ulovljenih prepelica, jer ova koka ima malu masu.
Osim toga, lov na prepelice za lovce i njihove pse izuzetno je dinamičan. Međutim, kako se populacija smanjivala bilo je sve teže uloviti dovoljno prepelica, pa su se mnogi lovci okrenuli korišćenju nesportskih metoda poput dozivanja uz pomoć snimljenog zvuka (elektronske vabilice), pucanja iz poluautomatskog oružja, hvatanja živih ptica u mreže i slično.
Prepelica je strahovito pogođena krivolovom na celom preletnom putu. Tokom avgusta i septembra širom Srbije krivolovci postavljaju i koriste između 600 i 1.000 zakonom zabranjenih elektronskih vabilica, te se na ovaj način godišnje ubije više od 50.000 jedinki. Kada se tom broju pridoda i oko 40.000 legalno odstreljenih prepelica, jasno je da se populacija ove koke masovno i bezobzirno uništava. Situacija nije bolja ni u drugim balkanskim državama, na Bliskom Istoku i severu Afrike gde tokom seobe stradaju milioni ptica.
Tokom avgusta i septembra širom Srbije krivolovci postavljaju i koriste između 600 i 1.000 zakonom zabranjenih elektronskih vabilica, te se na ovaj način godišnje ubije više od 50.000 jedinki.
Još jedna opasnost vreba od korišćenja vabilica: one skreću i remete puteve seobe, te dozivaju prepelice da se odmore i okrepe na uglavnom nepodobnim staništima – na oranicama koje su bezvodne i obilno tretirane pesticidima.
Desetkovane u brojnosti, nedovoljno okrepljene, organizama oslabljenih zatrovanom hranom i vodom, mnoge prepelice neće stići do zimskih odredišta, a izuzetno mali postotak na proleće će se vratiti na gnezdilišta.
Krivični zakonik Republike Srbije u članu 276. stav 4. elektronske vabilice prepoznaje kao sredstvo za masovno uništenje divljači. Predviđene kazne za ovakav vid krivičnog dela su od šest meseci do tri godine zatvora, dok lovačka udruženja mogu da se terete za privredni prestup.
Ova pravna tekovina je u nacionalno zakonodavstvo ušla i kroz Konvenciju o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa (Bernska konvencija) na čije se sprovođenje Republika Srbija obavezala Zakonom o njenom potvrđivanju („Sl. Glasnik RS” – Međunarodni ugovori, br. 102/2007). Korišćenje elektronskih vabilica na području Republike Srbije zabranjeno je i Zakonom o zaštiti prirode (član 79, stav 10) i Zakonom o divljači i lovstvu (član 76, stav 3), te nizom međunarodnih ugovora. Za korišćenje vabilica u lovištu prema Krivičnom zakoniku zaprećena je kazna zatvora od šest meseci do tri godine.
Istu zabranu ova Konvencija propisuje u svom članu 8, a u Dodatku IV nabraja zabranjena sredstva i metode ubijanja, zarobljavanja i drugih oblika eksploatacije.
Uobičajen tip nezakonitog lova vatrenim oružjem na koji se odnose pomenuti članovi ovih zakona podrazumeva upotrebu „odašiljača zvuka (magnetofona, kasetofona, audio rekordera, plejera i dr.) koji emituju zvukove dozivanja, bola ili javljanja/oglašavanja”, „audio uređaja i živih mamaca”, odnosno „živih ptica koje se koriste kao mamac i koje su slepe ili osakaćene”.
###
U nastavku je jedna tačna „lovačka priča“, samo sa izmenjenim imenima i geografskim lokacijama. Mislili smo da bi vam, ovako napisana, pomogla da bolje razumete kako krivolov funkcioniše.
Opasni lovci i prepelice na Fejsbuku
Bojan ima 32 godine, mlad se oženio i otac je dvoje dece. Nije zadovoljan poslom koji je našao u Ćićevcu, mada je i to bolje od oranja onih očevih njiva dole uz Moravu. Njegova žena godinama želi da se odsele kod njenog brata u Nemačku. Ona zna da bi se Bojan tamo snašao i lepo zarađivao od zanata koje je usavršio, ali on nikad ne bi ostavio roditelje, brata Dejana i drugare. Pa čak i da ode tamo, kako će bez svog omiljenog hobija, bez lova?
Bojanov najbolji drug, Gone, ranijih godina imao je odličnog epanjel bretona. Taj pas je nepogrešivo pronalazio i markirao divljač, posebno prepelice i fazane. Bilo je uživanje gledati ga kako neumorno pretražuje svaki pedalj terena. Prošle godine Gone je radio i vikendima, a pas mesecima nije izvođen u lovište. Breton je zato bio sve nervozniji, lajao je prečesto i to mu je „došlo glave“. Negde početkom avgusta pronašli su ga u dvorištu mrtvog, sa belom penom oko usta. Neko od komšija presudio mu je otrovom.
Lakijev stric je policajac u Ćićevcu i strastveni je lovac. Njega uglavnom interesuje pucanje u krupniju divljač. Danas u tom kraju nema čoveka koji je ulovio više divljih svinja od Lakijevog strica. Po varoši se priča da je pucanje usavršio u sukobima na Kosovu. U ovom mandatu lovačkog udruženja on je i u upravnom odboru. I Bojan i Gone su znali da je za njih ta sezona letnjeg lova praktično propala. Ivan i Laki love sa njima, ali nemaju svoje pse. Kako je divljači sve manje, za ovu četvorku je letnji lov jedina prilika da se dobro ispucaju. Ubijene prepelice, gugutke i golubove grivnaše retko ponesu sa sobom, već ih radije daju psima i mačkama.
Petak je veče. Gone je pozvao ostalu trojicu da se nađu kod njega da popiju po koju. Povod im je bio dogovor za sutrašnji lov prepelica. Ovaj vikend će da love u najboljem delu lovišta. Teren iznad lovačkog doma nadaleko je poznat po prepelicama i tu ne može svako da dođe. Lakijev stric će sutra loviti sa njima jer on ima dva psa ptičara, a i dobar je sa lovočuvarom. Nije tajna da godinama svi oni love prepelice nakon što ih prvo namame elektronskim vabilicama. Kažu – divljači nema dovoljno za grupu ako se ne uključi „muzika“.
Gone je predveče odneo i postavio čak četiri vabilice; dve svoje i dve Ivanove. Sva četiri akumulatora prvo je napunio, pa proverio po dva puta. Dok je postavljao vabilice osetio je to posebno uzbuđenje. Zamislio je sebe i ortake kako u svitanje, dok se izmaglica diže nad strnjikom i livadama, pogledom traže pse, a onda pušku hitro dižu ka pticama koje kao metak poleću sa tla. Ako pogode, čuće se usklici pohvala, a ako promaše za kaznu će platiti svima po pivo.
Ta jedna rakija lako se pretvorila u dve, pa tri. Negde oko ponoći Ivan je prvi odustao. Družina se rastajala uz dogovor da se u 5 sati nađu kod lovačkog doma.
Laki i njegov stric prvi su stigli na odredište. Imali su taman toliko vremena da popiju po kafu sa lovočuvarom. Dozvola je ispisana za njih petoricu i za ulov od 10 prepelica. Na dozvoli nije smela da se upiše veća kvota jer je dozvoljen godišnji ulov u celom lovištu svega 200 prepelica. Lovočuvar je protrljao ruke kada je od petorice lovaca primio po 1.000 dinara za komercijalni lov prepelica. Ovaj novac će biti utrošen za kupovinu hrane za mlade fazane koji trčkaraju u volijeri tamo iza lovačkog doma. U mirno letnje jutro jasno se čuo glas sa vabilica. Polje od oko 500 hektara na kom će da love je zaravan na brdu, okružena mladim šumama hrasta i bagrema. Vabilice su postavljene tako da se zvuk odbija od tih zabrana i silno odzvanja, što je preduslov za veliki ulov.
Njih petorica došli su do kraja nasutog puta i tu parkirali vozila. Iz policajčevog gepeka izletela su dva velika nemačka oštrodlaka ptičara. U njima se videla ogromna želja za akcijom. Krenula je pretraga terena. Već oko prve vabilice palo je 7 prepelica. Dve su odletele niz polje. Lovci se nisu obazirali na to; mogu da ih pronađu i kasnije. Druga vabilica je bila postavljena na staru kvrgavu jabuku, tik uz polje neobranog kukuruza. Iz te strnjike, kao po komandi, poletelo je 6 prepelica. Nekoliko pucnjeva, malo gareži u vazduhu i ugašeno je svih 6 života. Nisu ih još pokupili, kad je jedan pas zastao i markirao novu divljač. Još jedna prepelica. Ovog puta pustili su Goneta da puca sam. Ipak je on organizovao muziku.
Lagano su šetali ka trećoj vabilici. Mnoštvo pucnjeva i markiranja i osmeh se video na njihovim licima. Laki se čak našalio da neće imati dovoljno džepova za toliki ulov. Stric ga je prekorno pogledao, pa iz ranca izvadio manju torbu, dovoljnu za barem dvadesetak prepelica.
Pet lovaca i dva psa sada su na lucerištu u blizini treće vabilice. Tu je nastala prava frka. Jedna za drugom prepelice su izletale i padale. Ivan je tvrdio da je on sam oborio 5, a Bojan je to osporavao. Lakijev stric je promašio jednu, sočno opsovao, ali se nasladio na naredne četiri. Sad im je bilo jasno da je ovo jedno od onih jutara kada plena ima u izobilju. Ubrzo su stigli do četvrte vabilice. Još pucanja, po koji promašaj i jedan drugom su dali znak da je dosta. Psi su puni snage, mogli su ovako još barem sat ili dva, ali lovci su imali druge planove.
Grupa se kretala nasutim putem nazad ka vozilima. Sunce se jasno videlo tamo ka jugoistoku, a magla je sasvim nestala. U daljini se čuo i traktor. Psi su vezani, ponuđena im je voda, a ponosni lovci iz džepova i torbi vadili su prepelice i slagali na haubu. Kakva je to lov, ako se slika sa bogatim ulovom ne pojavi na društvenim mrežama? U pet redova po deset, pa na kraju „rasparnih“ 6 prepelica bilo je vojnički precizno poređano. Pet silnih lovdžija, sa pet modernih pušaka stajalo je prezadovoljno. Vredelo je poraniti i gaziti po rosi, a potom se u lovački dom uputiti na obilan doručak.
Milan Ružić, izvršni direktor u organizaciji Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
