Ovim rešenjem stvorili bi se uslovi da se rad tužilaštva izoluje od političkog uticaja, navodi tužilac Predrag Milovanović.
Uvođenje tužilačke policije u domaći pravosudni sistem, odnosno mogućnost tužioca da iz redova pripadnika MUP-a bira tim sa kojim bi radio na konkretnom predmetu unapredilo bi borbu protiv korupcije i rad tužilaštva u Srbiji, smatraju u Udruženju tužilaca Srbije (UTS). Kao u slučaju bivšeg hrvatskog predsednika vlade Ive Sanadera, to rešenje bi doprinelo procesuiranju nosilaca najviših državnih funkcija i rešavanju korupcionaških afera, navode u tom udruženju.
Iako je bilo pokušaja da se tužilačka policija uvede i u srpski pravosudni sistem, ova ideja, bar zasad, ostala je bez konkretne realizacije.
Predrag Milovanović, član UO Udruženja tužilaca Srbije (UTS) i izborni član Visokog saveta tužilaštva (VST), kako kaže u razgovoru za „Politiku”, bez obzira na to što nadležna tužilaštva nisu imala značajnije predmete takozvane političke korupcije i dalje smatra da je u biti tužilačkog posla da predvodi fazu prethodnog postupka, odnosno istragu. Dodaje da jedino tužilac ima istinski interes da se bori za svoj predmet, a posebno u tom stadijumu procesa kada prikuplja odlučne dokaze potrebne da bi posle od suda ishodovao osuđujuću presudu.
– Udruženje tužilaca Srbije maltene od svog nastanka govori o problemima koji opterećuju odnos tužilaštva i policije. Mnogobrojne nerešene afere u našem društvu govore u prilog stavu udruženja da je taj odnos potrebno formalno i stvarno redefinisati. Ključan razlog za to je taj što je tužilac i pored činjenice da je formalno nadređen policiji u stvarnosti lišen efektivne kontrole nad radom organa unutrašnjih poslova. Sigurno se sada pitate kako je to moguće. U pitanju su, naime, dve „firme” od kojih svaka ima svoje rukovodstvo gde inspektori za svoj rad na nekom slučaju odgovaraju svojim starešinama, a ne tužiocu – kaže tužilac Milovanović.
Time je, kako dodaje, stvorena veštačka podela kojom je sužen prostor za timski rad i otvoreno pitanje odgovornosti za neuspeh u rešavanju nekog predmeta.
– Zato i ne treba da čudi što naši sugrađani često gledaju pingpong meč, u kojoj predstavnici tužilaštva pokušavaju da svoj neuspeh u radu prevale na policiju i obrnuto, a čija je konačnica zabrinjavajuće veliki broj oslobađajućih presuda. Da zaključim, uvođenjem tužilačke policije stvorili bi se osnovi da se rad tužilaštva izoluje od političkog i drugog uticaja – navodi Milovanović.
Prema njegovim rečima, najpoznatiji primer delotvornosti tužilačke policije je susedna Rumunija. Naše komšije su se, navodi Milovanović, obračunale sa visokom korupcijom onoga trenutka kada su Lauri Keveši, prvoj antikoruptivnoj tužiteljki EU, u ruke dali antikoruptivnu policiju.
– Mislim da našoj javnosti nije dovoljno poznata činjenica da je ona do tog trenutka bila malo poznata tužiteljka iz jednog manjeg mesta u Rumuniji, da bi se, nakon što je postala glavna antikoruptivna tužiteljka u Rumuniji, sa svojim timom upisala u istoriju kao heroina borbe protiv „belih okovratnika”. Takođe, slučaj „Sanader” se ne bi u Hrvatskoj dogodio da nije bilo tužilačkih istražitelja. Nekadašnji hrvatski premijer prošao je obrnuti put, od zvezda ka trnju, kada se državnom odvetništvu javio prvi svedok njegovih mahinacija, da bi se, malo-pomalo, zatim svašta otkrilo. Pod tim mislim na nezakonite stranačke isplate, paralelno računovodstvo koje se vodilo u posebnoj knjizi vladajuće HDZ i velike količine gotovog novca u stranci za koje se nije znalo poreklo – zaključuje član UO UTS i izborni član VST.
Tužilačka policija bi, objašnjava Milovanović, kako to iz njenog naziva proističe, bila odgovorna tužiocu. Na taj način, smatra naš sagovornik, uspostavila bi se direktna kontrola tužioca nad radom policije, pa bi samim tim on bio jedini odgovoran za rezultat ili izostanak rezultata svog tima. To je, zaključuje Milovanović, jedino ispravno i pošteno.
Na pitanje da li je bilo pokušaja uvođenja tužilačke policije u domaći pravosudni sistem, naš sagovornik odgovara potvrdno.
– Udruženje tužilaca Srbije je kao član Konventa imalo svoje članove radne grupe koji su se u nekoliko navrata sastajali sa predstavnicima MUP-a RS prilikom izmena Zakona o policiji. Tada smo ponovo kao jednu od tema kandidovali i ideju tužilačke policije. Na sve naše isticane argumente dobili smo jedan načelan kontraargument, a to je da to ne odgovara našoj tradiciji. Za mene to nije, a smatram i da nikako ne sme da bude, dovoljno ubedljiv argument, naročito u svetlu toga da izostaju opipljivi rezultati u borbi protiv korupcije – ocenjuje tužilac.
Šta je donela reforma
Predrag Milovanović smatra da je ustavna i zakonodavna reforma u oblasti javnotužilačke organizacije na normativnom planu osnažila samostalnost tužilaca, što bi trebalo da omogući da on može još jače da se bori protiv korupcije.
– Međutim, zašto se to još ne vidi pitanje je na koje je Udruženje tužilaca Srbije ranije dalo odgovor kritičarima reforme govoreći da smo svesni razlike između „papirnatog” i stvarnog prava, te da će implementacija propisa izostati ukoliko beneficijari reforme budu oni koji su bili njeni najveći protivnici – kaže Milovanović.
Izvor: Politika
