Nakon skoro dvogodišnjeg zastoja nastavljen je proces revizije Ustava o pravosuđu. U nastavku procesa, najpre je Vlada Republike Srbije uputila Predlog za promenu Ustava Narodnoj skupštini. Zatim je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo NS na svojoj 45. sednici doneo odluku o obrazovanju Radnje grupe za izradu akta o promeni Ustava Republike Srbije. Pošto je Radna grupa okončala rad, pristupilo se javnim slušanjima u okviru ustavne debate. Nakon javnih slušanja (u četiri najveća grada u Srbiji) na svojoj 60. sednici Odbor je utvrdio Nacrt akta o promeni Ustava koji je posredstvom predsednika Narodne Skupštine, dostavljen Venecijanskoj komisiji radi davanje mišljenja o njegovoj usaglašenosti sa standardima Saveta Evrope.
Venecijanska komisija je 7.10.2021. godine na plenarnoj sednici usvojila Mišljenje o Nacrtu ustavnih amandmana o pravosuđu i Ustavnom zakonu za sprovođenje ustavnih amandmana. Posle pristiglog Mišljenja Venecijanske komisije Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo NS usvojio je Nacrt akta o promeni ustava Republike Srbije ( u daljem tekstu Nacrt).
Trebalo bi reći, da za razliku od debate iz 2018. godine, sada rasprava nije bila u ”zatrovanoj” atmosferi. Javna rasprava o izmenama Ustava o pravosuđu tokom 2018. godine, više je ličila na javnu prepirku političara i predstavnika tadašnjeg sastava Ministarstva pravde sa sudijama i javnim tužiocima u kojoj su predstavnici politike dokazivali da sudije i tužioci ”loše” rade svojoj posao, odnosno da je sudstvo i tužilaštvo loše. Od predstavnika, Ministarstva pravde tada se nije mogao čuti ni jedan argument u prilog depolitizaciji pravosuđa, što je razlog zbog čega se ušlo u proces promene dela Ustava od 2006. godine, koji se odnosi na pravosuđe.
Pročitajte ceo tekst u Tužilačkoj reči br. 36
dr Goran Ilić
član Predsedništva UTS
i zamenik Republičkog javnog tužioca
