Preporuke Venecijanske komisije su jasne i kod većine nema prostora za alternativna rešenja, kaže tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Goran Ilić, dodajući da mu je zbog toga stav Ministarstva pravde, koje se zalaže da se Venecijanskoj komisiji u nastavku procesa konsultacija ponude alternativna rešenja, neobjašnjiv i veoma čudan. Ističe da će Srbija, koja je sama tražila preporuke, ostaviti utisak neozbiljnosti ukoliko ih ne prihvati.
Ilić je u gostovanju na N1 televiziji, govoreći o načinu na koji se implementiraju preporuke Venecijanske komisije, ukazao na propuste koje se odnose na javna slušanja, ali i na neophodnost formiranja Radne grupe.
“Bili smo (Udruženje tužilaca Srbije) na stanovištu da ne treba učestvovati u javnim slušanjima zbog toga što u trenutku kad je bilo obavljeno prethodno javno slušanje, nije bio poznat tekst izmena i dopuna zakona saglasno preporukama Venecijanske komisije. Javno slušanje je kao jedna vrsti debate o nekom tekstu, da biste imali debatu, morate da znate šta je tekst. U tom trenutku nije bilo poznato šta je stav Ministarstva pravde u pogledu toga na koji način treba ispuniti preporuke i koja su rešenja. I, po mom sudu, to na neki način obesmišljava javno slušanje”, naveo je on.
Sa druge strane, kako kaže, Udruženje tužilaca ima svoje predstavnike u Radnoj grupi za izmenu seta pravosudnih zakona.
„Preporuke Venecijanske komisije nisu mogle da se sprovedu bez formiranja Radne grupe, budući da je Venecijanska komisija u nekoliko početnih preporuka rekla da taj proces vraćanja starih zakona mora da bude inkluzivan. Inkluzivan znači da njemu prethodi debata. Drugi razlog zbog čega je morala da se formira komisija, po mom sudu, jeste što najmanje dve preporuke Venecijanske komisije zahtevaju nekakvo novo tehničko doterivanje teksta, znači izradu norme, budući da mi ta rešenja, kako Venecijanska komisija preporučuje, nismo imali u ranijem tekstu. I u tom smislu je, po mom sudu, radna grupa trebala da postoji i prisustvo u radnoj grupi može da bude korisno”, naveo je Ilić ističući da ne zna da će to dovesti do rezultata koji svi očekujemo, a to je da se prihvate preporuke Venecijanske komisije.
Ukazao je i na, prema njegovom mišljenju, čudne i neobjašnjive stavove vlasti, ali i na zahteve da svi predlozi koje budu izneli članovi Radne grupe moraju da budu objavljeni na sajtu Ministarstva pravde.
“Naravno da verujem da može da se dođe do cilja, ali istovremeno je uspostavljeno jedno vrlo jasno ograničenje, budući da će, kao što rekoh, na sajtu Ministarstva pravde biti objavljena rešenja i naznačeno ko se od članova radnih grupa za koje rešenje zalagao. Ono što sam primetio, Ministarstvo pravde se, to je po meni veoma čudan i na neki način neobjašnjiv stav, zalaže za to da se Venecijanskoj komisiji u nastavku procesa konsultacija ponude alternativna rešenja na preporuke Venecijanske komisije i kroz ta alternativna rešenja biće jasno ko se za šta zalagao”, navodi tužilac.
Mišljenja je i da kod većine preporuka Venecijanske komisije nema prostora za alternativna rešenja, te da su njeni stavovi jasni.
“Podsetiću vas da Venecijanska komisija nikada ne daje mišljenje ako to ne zahteva konkretna država. Znači, mi smo tražili mišljenje, naši funkcioneri su unapred rekli da će sva ta mišljenja prihvatiti. I čini mi se da će delovati neozbiljno ukoliko mi mišljenja koja su potpuno jasna, a ogromna većina jeste, ne prihvatimo, nego počnemo da o njima debatujemo, predlažemo neka rešenja koja nisu u skladu sa preporukama, bojim se da ćemo ostaviti utisak neozbiljnosti”, navodi tužilac Goran Ilić.
Video prilog televizije N1 možete pogledati OVDE.
Izvor: N1