Dugoročne posledice Mrdićevih zakona ostaće u vidu poruke izvršne i zakonodavne vlasti upućenoj pravosuđu da im nije problem da u kratkom periodu menjaju pravila igre.
Prema oceni Venecijanske komisije, novi set pravosudnih zakona koji je ove nedelje na dnevnom redu u Narodnoj skupštini u potpunosti ispunjava sedam od devet preporuka iz aprilskog mišljenja ove međunarodne organizacije. Mišljenje je izdato nakon usvajanja seta zakona koje je krajem prošle godine predložio poslanik Srpske napredne stranke Uglješa Mrdić.
Usvajanje Mrdićevih zakona u januaru ocenjeno je od strane stručne javnosti i međunarodnih institucija kao nazadovanje u oblasti pravosuđa i udar na njegovu nezavisnost. Set zakona je donet nakon što su delovi tužilaštva, pre svega Tužilaštvo za organizovani kriminal, tokom 2025. godine pokrenuli nekoliko postupaka protiv visokorangiranih članova Srpske napredne stranke.
Delovi pravosuđa javno su protestovali protiv Mrdićevih zakona, a iz Evropske unije obustavljene su isplate sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Kako su potvrdili zvaničnici i Srbije i EU, iako o tome nije doneta formalna odluka, izmena zakona preduslov je za nastavak isplata sredstava iz ovog instrumenta čija ukupna vrednost za Srbiju je preko milijardu i po evra. Vlast je vrlo brzo nakon oštrih poruka koje su stigle iz EU počela da šalje signale da će promeniti zakone u skladu sa preporukama Venecijanske komisije.
Kako ocenjuju sagovornice Savremene politike, dugoročne posledice Mrdićevih zakona ostaće u vidu onih delova koji još nisu razrešeni, poput organizacije tužilaštva za visokotehnološki kriminal, ali i u vidu poruke izvršne i zakonodavne vlasti upućenoj pravosuđu da im nije problem da u kratkom periodu menjaju pravila igre.
Sa druge strane, postoji utisak da će, kod Evropske unije, vlast „pokupiti poene“ bez obzira na to što ovo nije nikakvo unapređenje situacije već ispravljanje štete koju je sama vlast nanela. Nije prvi put, međutim, da se tako nešto dešava.
Šta se vraća u prethodno stanje
Mrdićevi zakoni su otvorili mogućnost da se predsednici sudova i glavni javni tužioci biraju više puta, da se ista osoba bude nekoliko puta postavljena za vršioca dužnosti glavnog javnog tužioca i da isti tužilac bude nekoliko puta upućen u isto tužilaštvo. Sva ova rešenja, prema tumačenjima, osnažila bi uticaj izvršne vlasti na pravosudnu.
Novi set zakona ukida sve ove mogućnosti i vraća situaciju na stanje od pre 28. januara 2026. Takođe se vraća nezavisna komisija kojoj tužioci mogu da ulože prigovor o obaveznom uputstvu. Nakon ukidanja ove komisije na osnovu Mrdićevih zakona, prigovor je mogao da se podnese samo direktno nadređenom tužiocu, što je, prema ocenama, umanjilo dosegnuti nivo nezavisnosti pravosuđa.
Takođe je vraćena mogućnost da se prigovori na godišnji plan i program rada podnose Visokom savetu tužilaštva umesto nadležnom tužiocu, a uklonjena je i obaveza iz Mrdićevih zakona da Vrhovni javni tužilac za ostvarivanje međunarodne saradnje mora da dobije saglasnost ministra pravde.
Lidija Komlen Nikolić, predsednica predsedništva Udruženja tužilaca Srbije, kaže za Savremenu politiku da je ovim zakonskim rešenjima država ispunila ono što je traženo, doduše tek nakon što je su i javnost i Venecijanska komisija upozoreni o lošim prvobitnim verzijama novih pravosudnih zakona.
„Ali videćemo kako će izgledati implementacija samih zakona, kao i da li će se tužioci boriti za svoju samostalnost“, kaže Komlen Nikolić, dodajući da, ako to nije slučaj, nijedan zakon ne može da pomogne.
Novi zakoni donose i neka nova rešenja, poput preciziranja sastava komisije za prigovore, oblika međunarodne saradnje koje ostvaruje Vrhovni javni tužilac, kao i smanjenog praga za većinu u Visokom savetu tužilaštva u slučaju da ne može da se donese odluka o izboru v. d. glavnih tužilaca i upućivanju. Umesto 8 od 11 glasova, sada će biti potrebno 6.
Lidija Komlen Nikolić objašnjava da su ova preciziranja došla na insistiranje Venecijanske komisije, posebno takozvani „anti-dedlok“ mehanizam, odnosno smanjivanje broja neophodnih glasova.
„On je morao da bude uveden jer smo mi i došli u ovu situaciju zbog blokiranja Visokog saveta tužilaštva i ta situacija je bila anticipirana još tokom mišljenja Venecijanske komisije na ustavne amandmane iz 2022“, kaže ona.
Šta je ostalo nerešeno
Od dve preporuke Venecijanske komisije koje nisu rešene, jedna se odnosila na dva tužioca iz Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) čije je upućivanje prestalo odredbama Mrdićevih zakona, a koje Visoki savet tužilaštva nije ponovo uputio. U pitanju su Irena Bjeloš, koja se bavila slučajem „Konjuh“ i Aleksandar Barac, jedan od tužilaca u slučaju „Nadstrešnica“.
Ovo dvoje tužilaca konačno su, iz trećeg puta, ponovo upućeni u TOK na sednici Visokog saveta tužilaštva 18. juna. Prethodno za njihovo upućivanje nije postojala većina u ovom telu.
Lidija Komlen Nikolić kaže da se ne bi trebalo se vezivati za personalna rešenja, ali da isto tako nije dobro nekome prekidati mandat prelaznim i završnim odredbama zakona.
„Ali opet, upućivanje nije dobar način da se reši pitanje popunjenosti radnih mesta. To je i Venecijanska komisija ukazala – vi morate da izaberete ljude“, kaže Komlen Nikolić.
Od 25 tužilaca u TOK-u, većina i dalje nije izabrana, već je privremeno upućena iz drugih tužilaštava.
Drugo nerešeno pitanje iz mišljenja Venecijanske komisije odnosi se na organizaciju delova tužilaštva zaduženih za visokotehnološki kriminal, koje je Mrdićevim zakonima reorganizovano u odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Novi zakon predlaže samo da rukovodioca odeljenja neće birati glavni javni tužilac VJT u Beogradu – na ovoj funkciji je trenutno Nenad Stefanović – već Visoki savet tužilaštva, ali Venecijanska komisija ocenjuje da ovo nije dovoljno da se obezbedi nezavisnost tužilaštva zaduženog za visokotehnološki kriminal.
Radna grupa za izradu zakona koja bi ovo omogućila je osnovana, ali ne zna se kada bi mogla da završi sa radom.
U kakvom stanju pravosuđe izlazi iz epizode „Mrdićevi zakoni“?
Komentarišući dugoročnu štetu koju su napravili Mrdićevi zakoni, Lidija Komlen Nikolić ocenjuje da se o njoj pre svega može govoriti sa aspketa posredne pretnje zakonodavne i izvršne vlasti pravosuđu.
Prema njoj, poruka koja se šalje je: „evo, vidimo šta možemo da uradimo za kratak period, možemo da izmenimo zakone pa makar i snosili posledice sa aspekta evropskih integracija“.
Jovana Spremo, koordinatorka Radne grupe za poglavlje 23 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji ocenjuje za Savremenu politiku da, što se tiče povećavanja kontrole nad pravosuđem, vlast je nešto uspela Mrdićevim zakonima, a nešto nije.
„Gubitak su im rešenja vezana za predsednike sudova, glavne javne tužioce, komisiju za prigovore, koje će morati da vrate u prvobitno stanje. Ali ono što jesu uspeli jeste slabljenje pozicije Vrhovnog javnog tužioca i držanje na kratkoj uzici tužilaštva za visokotehnološki kriminal“, kaže Spremo.
Promena iz Mrdićevih zakona koja će ostati na snazi jeste da će odluke o upućivanju donositi Visoki savet tužilaštva a ne Vrhovni javni tužilac. Ovo rešenje je bila preporuka Venecijanske komisije još tokom procesa ustavnih promena 2022, ali ih vlast tada nije sprovela, što se tumači boljim odnosima koji su tada vladali između izvršne vlasti i Vrhovne tužiteljke Zagorke Dolovac.
Kada je reč o TOK-u, vlast nije u potpunosti uspeliada sprovedu svoju nameru, ali ga jeste dosta usporila, ocenjuje Spremo.
„Poeni“ kod Evropske unije?
Jovana Spremo primećuje još jednu problematičnu posledicu Mrdićevih zakona, a to je da se sve više se čuje da su oni zakoni postali jedna od tri stvari koje će Evropska komisija gledati u kontekstu napretka Srbije.
„Vlast je veštački kreirala jednu stvar koja će im doneti pozitivne reakcije i pomak u evropskim integracijama. Stavljati Mrdićeve zakone uz izbor Regulatornog tela za elektronske medije i izborne zakone nema nikakvog smisla, a dešava se“, kaže Spremo.
U tom smislu, epizoda sa Mrdićevim zakonima je bila vrlo pozitivna za vlast, a vrlo negativna za Srbiju, ocenjuje ona.
„Jer vlast je napravila ni od čega nešto na čemu će da dobijaju poene zato što će delimično ili u potpunosti ukloniti problem. I to nije prvi put da to rade. Sa ustavnom reformom je bila ista stvar – vrlo loše inicijalno rešenje, koje svi iskritikuju kao nazadovanje, a onda neko prihvatljivo rešenje koje bude pozdravljeno kao veliki pomak“, zaključuje Jovana Spremo.
Da li će i u kojoj meri ispravljanje Mrdićevih zakona odblokirati evropske integracije Srbije, kao i sredstva iz Plana rasta, ostaje da se vidi.
Izvor: Savremena politika