Venecijanska komisija izdala je hitno mišljenje o izmenama seta pet zakona koji regulišu sudstvo i tužilaštvo (poznatiji kao Mrdićevi zakoni), a koji su usvojeni početkom ove godine.
Venecijanska komisija izdala je hitno mišljenje o izmenama seta pet zakona koji regulišu sudstvo i tužilaštvo (poznatiji kao Mrdićevi zakoni), a koji su usvojeni početkom ove godine.
Mišljenje Venecijanske komisije zatražila je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, što je komisija i istakla u svom mišljenju.
Ipak, mišljenje komisije nije pozitivno i u njemu se ukazuje na brojne manjkavosti, a Srbiji se najviše zamera to što, prema njihovom mišljenju, set donetih zakona negativno utiče na nezavisnost u pravosuđu.
„Izmene su značajno uticale na obim hijerarhijske kontrole unutar javnog tužilaštva, proširile okolnosti u kojima se mogu koristiti privremena imenovanja i ponovna imenovanja javnih tužilaca i predsednika sudova i izmenile režim privremenog raspoređivanja javnih tužilaca”, navodi se u saopštenju Venecijanske komisije.
Sagovornice Danasa smatraju da je mišljenje Venecijanske komisije veoma konkretno, ali i adekvatno, jer se u mnogome poklapa sa kritikama koje je stručna javnost u Srbiji isticala.
Mandić: Vlast će pokušati da prolongira implementaciju mišljenja
Pravnica i članica CEPRIS-a Sofija Mandić za Danas kaže da mišljenje Venecijanske komisije nikada nije bilo konkretnije i adekvatnije u odnosu na kontekst i dodaje da u poslednjih deset godina nikada nismo dobili tako instruktivno mišljenje, iako ih je ovo telo izdalo mnogo.
„Do sada se dešavalo da imamo mišljenja koja komentarišu tekst koji im je poslat, ali se komisija uglavnom na tome zadržavala da kaže: ‘Ovaj tekst jeste u skladu sa standardima ili nije.’ Sada je jasno rekla da nije u skladu sa standardima, ali je otišla i korak dalje i rekla šta zapravo Srbija treba da uradi, a to je da vrati na snagu rešenja pre Mrdićevih zakona“, kaže Mandić.
Navodi da je komisija imala jednu stvar za koju su rekli da nije kritična, odnosno da podržavaju ideju da Visoki savet tužilaštva ubuduće upućuje tužioce.
„Međutim, to je njihova neka stara preporuka koju naprednjaci tada nisu hteli da usvoje, jer im je odgovaralo da Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac upućuje tužioce. O tome se može diskutovati, zato što ja u načelu mislim da je to u redu, ali kad imate blokiran i podeljen organ kao što je VST i kvorum od osam glasova za donošenje odluka, vi ste zapravo ukinuli upućivanje kao takvo“, ukazuje Mandić.
Ona objašnjava da je Venecijanska komisija savetodavni organ i da ne može da sankcioniše Srbiju ako ne posluša to mišljenje.
„Međutim, imamo dva momenta. Jedno je da je i ranije situacija bila takva, pa su mišljenja Venecijanske komisije bila ipak uvažavana zato što su bila konektovana posebno sa procesom evropskih integracija. Ako se ne posluša mišljenje, mogu da postoje nekakve posledice u procesu evropskih integracija, u smislu da Srbija bude ocenjena kao nedovoljno kooperativna i nedovoljno na tom putu. U ovom konkretnom primeru, stvar je otišla dalje jer ne samo da Srbija može da dobije negativan komentar i ocenu, već može da ne dobije novac. Dakle, ako gledamo formalno, ne postoji obaveznost. Kada gledamo praktično, ovo mišljenje će biti i te kako obavezujuće za Srbiju jer će izgubiti onu čuvenu milijardu i po evra i zapravo će se zaustaviti proces evropskih integracija u celini“, smatra pravnica.
Zbog svega navedenog ona misli da će vlast morati nešto da uradi po tom pitanju.
„Oni od tog novca trenutno održavaju svoju vlast i ne mogu da rizikuju da izgube taj novac, ali očekujem da će pokušati to maksimalno da prolongiraju kako bi se negativni efekti tih zakona što više osetili. Takođe, može vrlo lako da se desi i da se raspišu izbori pa da se vlast pravda time da je Skupština raspuštena i da kao takva ne može da usvaja zakone. To je naravno samo izgovor, jer vlast zna da će, kada se ovaj saziv Skupštine raspusti, ljudi koji joj pripadaju biti subjekti istraga tužilaštava“, kaže Mandić.
Ona se posebno osvrnula i na deo mišljenja gde je Venecijanska komisija jasno rekla da svi tužioci moraju da se vrate u Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK), odnosno oni koji su pogođeni prestankom mandata zbog stupanja na snagu „Mrdićevih zakona“.
„Zaista nikad nismo videli da komisija komentariše personalni status tužilaca i sudija na taj način, što meni govori da je prepoznala važnost TOK-a, koje je veoma pogođeno setom ovih zakona“, zaključuje Mandić.
Komlen Nikolić: Najveću štetu će trpeti građani Srbije
Predsednica Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić kaže za Danas da objavljeno mišljenje Venecijanske komisije po svojoj sadržini predstavlja potvrdu svih kritičkih mišljenja koje je, ne samo Udruženje tužilaca, istaklo, već i preostali deo stručne i opšte javnosti.
„Mišljenje je izuzetno kritično. Sem jednog rešenja za koje je nesporno bilo da će Venecijanska komisija pohvaliti, a odnosi se na postupak upućivanja, koji je sad u nadležnosti VST, sve ostalo je negativno i to se vidi iz zaključaka na kraju dokumenta.
Međutim, u polarizovanom medijskom prostoru je od strane pojedinih medija to jedino pozitivno rešenje iskorišćeno da se pošalje iskrivljena slika kako je mišljenje pozitivno“, kaže Komlen Nikolić.
Ona, kao i Sofija Mandić, smatra da će država pokušati da odloži postupak usklađivanja sa preporukama Venecijanske komisije.
„Iako su najviši državni funkcioneri u svojim izjavama istakli da će postupiti po preporukama, čim ih dobiju, predviđena procedura za izmenu zakona će trajati izvestan vremenski period. Sigurna sam da će se tada setiti i da postoji javna rasprava i svi ostali proceduralni koraci. Najave potencijalnih izbora nikako ne idu u prilog brzog rešavanja izmene seta pravosudnih zakona“, navodi predsednica UTS-a.
Kada je u pitanju obaveza Srbije da prihvati preporuke i mišljenja Venecijanske komisije, Komlen Nikolić ukazuje da je ona konsultativno telo Saveta Evrope, pa samim tim mišljenje nema obavezujući karakter.
„Evropska komisija je jasno istakla stav u pogledu nastavka naših evropskih integracija kad je u pitanju neprimenjivanje preporuka. Izričita je bila poruka iz Brisela u pogledu posledica. Ipak, moram da ukažem, najveće posledice trpe građani Republike Srbije. Loša rešenja, posebno iz Zakona o javnom tužilaštvu, već se primenjuju i posledice primene su već vidljive“, kaže Komlen Nikolić.
