Venecijanska komisija ukazala je na niz ozbiljnih nedostataka tzv. “Mrdićevih zakona”, navodeći da izmene uklanjaju ranije postojeće mehanizme zaštite samostalnosti javnog tužilaštva i slabe nezavisnost pravosuđa. Tužilac Radovan Lazić i koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković saglasni su da Venecijanska komisija nikada nije bila toliko eksplicitna kao sada, te da je to pokazatelj koliko su bile loše.
Tužilac Radovan Lazić u gostovanju u programu N1 televizije izjavio je da je na sve ono što je u oceni navela Venecijanska komisija stručna javnost upozoravala i ranije.
„Sve ono što su rekli izvestioci Venecijanske komisije je bukvalno ono na šta je upozoravala i o čemu je govorila stručna javnost. Sve što je u postupku kada su usvajani Mrdićevi zakoni bilo rečeno o njima, sve je to sada na neki način ponovljeno. Bukvalno, ovo što smo juče mogli da pročitamo se ni malo, ni za zapetu, ne razlikuje od onoga što smo mogli da čujemo prilikom usvajanja Mrdićevih zakona i pre nego što su oni usvojeni, i od predstavnika stručne javnosti i od predstavnika građanskog društva“, navodi tužilac.
Ono što je, prema njegovoj oceni, malo iznenađujuće je sam jezik i stil ovog mišljenja i preporuka.
„Oni zadržavaju donekle diplomatski rečnik. Međutim, nikada Venecijanska komisija, ne samo kada je radila ekspertizu naših propisa, nego i kada je radila ekspertizu drugih propisa, koji se tiču pravosuđa, moj je utisak da nikada nije bila toliko eksplicitna kao što je sada. Njihova mišljenja su uglavnom bila otvorena i za druge mogućnosti. Ove preporuke su bukvalno kao neka vrsta direktiva, kao neka vrsta naredbi šta treba da se uradi. To obično nije bio jezik Venecijanske komisije i to je samo još jedna potvrda koliko je čitav ovaj postupak sa usvajanjem Mrdićevih zakona i još gore sa njihovom primenom, implementacijom bio štetan i poguban, ne samo za samostalnost tužilaštva, ne, nego i uopšte za pravosudni sistem, pa samim tim i za građane u Republici Srbiji“, navodi Lazić.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković saglasna je sa ocenom da Venecijanska komisija nikad nije bila eksplicitnija.
„Ovo je bukvalno nacrtano šta treba da se uradi i šta je sporno, i može, ukoliko bi postojala volja, da se to vrlo jednostavno reši. I to jeste pokazatelj koliko su ove izmene, urađene na takav način, bile loše i koliko je sve moglo da bude predvidivo. Dakle, znale su se kakve će biti reakcije i Evropske komisije, i šta je govorila stručna javnost, i šta je govorilo civilno društvo. Upozorenja koja su stizala iz Evropske komisije pred usvajanje, takođe, su bila vrlo eksplicitna po prvi put. I to je bilo ispitivanje granica, guranje prsta u oko, da se vidi dokle može da se ide. Da li se ovde neko preigrao ili nije očekivao da je moguće da će neko izgubiti strpljenje u nekom trenutku, to ćemo verovatno saznati jednog dana, ali u svakom slučaju, sve ovo što se sada dešava nije iznenađujuće“, navela je ona.
Dodaje da je vlast imala dovoljno indikatora na koji način može da izmeni sporne zakone i pre njihovog donošenja i mišljenja Venecijanske komisije.
„Zahtev da Venecijanska komisija da mišljenje došao je odavde. I meni se čini, sad kad pogledamo unazad, sa ove distance, da je to sve bilo isplanirano unapred, da bi se kupilo vreme. Vreme prolazi i pitanje implementacije tih preporuka, pogotovo u uslovima u kojima mi govorimo o vrlo skorim izborima, praktično će ostati neotvoreno“, objašnjava Selaković.
Tužilac Lazić objašnjava da bi u slučaju primene svih preporuka Venecijanske komisije ostala jedino odredba prema kojoj upućivanje tužilaštva ne vrši više Vrhovni javni tužilac nego Visoki savet tužilaštva, te da su se za to zalagala stručna javnost prilikom donošenja pravosudnih zakona 2023. godine.
„I tada je to rešenje, bila preporuka Venecijanske komisije. Međutim, upravo vlast to rešenje tada nije htela da inkorporira i vrh tužilaštva koji su tada bili u nekoj vrsti ljubavi koja je sada naprosto prestala. Zbog prestanka te ljubavi, sad vlast opet vraća, preko Mrdićevog zakona, to rešenje protiv kojeg je ranije bila“, navodi on.
Mišljenja je i da bi najjednostavniji način da se ispune date preporuke bio donošenje zakon o izmenama i dopunama zakona kojim će vratiti stara rešenja, kao i da Visoki savet tužilaštva pod hitno donese odluku o upućivanju četiri tužioca za organizovani kriminal i drugih tužilaca kojima je upućivanje nasilno prestalo primenom Mrdićevih zakona.
„To je ono što bi bilo logično da se uradi. Da li će to da se uradi i da li to možemo očekivati pošto su sada na potezu i zakonodavna vlast i Visoki savet tužilaštva. Bojim se da nije realno da očekujemo da se po ovim preporukama postupi“, navodi tužilac.
Međutim, i u slučaju da vlast postupi po preporukama, ističe da je šteta već napravljena i da su posledice već nastupile.
„Ispunjavanjem preporuka bi se u stvari otklonilo nastupanje novih posledica, takođe štetnih. Šteta koja je napravljena, nju je teško popraviti sada. U krivičnom postupku, kada nešto propustite u pravom trenutku, onda to, najčešće, ne možete ponoviti nikad“, objašnjava tužilac Radovan Lazić.
Video prilog televizije N1 možete pogledati OVDE.
Izvor: N1
