Pritisak na tužioce dolazi sa svih strana – od najviših državnih funkcionera, kroz klevetničke kampanje u medijima i pritisak unutar javnotužilačkih organizacija od strane starešina. Poverenik za samostalnost tužilaca, organ koji je trebalo da bude glavna zaštita samostalnosti tužilaca, ne pruža nikakvu zaštitu kolegama i tokom ove godine, koja je prepuna primera pritiska na pravosuđe, nije doneo niti jednu odluku u tom pravcu.
Ovo su glavne poruke godišnje konferencije Udruženja tužilaca Srbije (UTS), najstarije i najbrojnije profesionalne organizacija tužilaca u zemlji, održane u petak, 17. oktobra 2025. pod nazivom “Da li prtisci na tužioce vode ka pravdi ili je potkopavaju?”.
Predsednica Udruženja, Lidija Komlen Nikolić, podsetila je da je Srbija pre dve godine, kao deo procesa integracija u EU, usvojila nove tužilačke zakone i ustavne amandmane koji omogućavaju smanjenje uticaja zakonodavne i izvršne vlasti na pravosuđe ali da rezultata nema a da smo, godinu dana nakon novosadske tragedije, dodatno udaljeni od tog cilja.
“Tužilaštvo je kao fontana želja, svi nešto od nas očekuju, nezadovoljni su građani, nezadovoljna je vlast. Otvoreni napadi na tužioce su postali globalni trend, pritisak na pravosuđe postaje postprihvatljiva pojava širom sveta”, rekla je Nikolić Komlen.
Ona se osvrnula na izbor tužilaca u članstvo u Visokom savetu tužilaštva (VST) koji će biti održani 23. decembra. Rekla je da se sada po prvi put kampanja za izbore tužilaca preselila u medije, na vrlo neprimeren, tabloidan način.
“Tužioci moraju da se izbore za slobodu glasanja na izborima za Visoki savet tužilaca, jer ako to ne uspeju, neće moći da obezbede slobodu izbora građana na izborima”, istakla je Komlen Nikolić.
Potpredsednik Visokog saveta tužilaštva, dr Miroslav Đorđević, istakao je dva pozitivna rezltata rada VST: sednice su otvorene za javnost i ubrzan je proces izbora novih tužilaca jer je on, na početku svog mandata, zatekao 600 od potrebnih 900 tužilaca. I on, ipak, smatra da mehanizmi zaštite samostalnosti tužilaca nisu dovoljno iskorišteni, da treba raditi na “širenju svesti o slobodi tužilaca”: “I ja zamišljam tužioca kao nekog Eliota Nesa, nesalomivog, koji se bori za ono što smatra da je ispravno i da ima sistem koji ga štiti. Ali, treba da radimo na tome dalje”, rekao je on.
Goran Ilić, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva, govoreći na ovoj konferenciji istakao je tri oblika neprimerenog uticaja na tužioce trenutno u Srbiji: dirigovane klevetničke kampanje protiv tužilaca i sudija koje su osvetničkog karaktera, unutrašnji uticaj na rad tužilaca od strane njihovih starešina i treći, novi način, da pojedini tužioci imaju “svoje portale i naloge na društvenim mrežama preko kojih se obračunavaju sa neistomišljenicima u javnom prostoru”.
Učesnicima se na početku konferencije obratio i ambasador Holandije u Srbiji, Njegova Ekselencija Martajn Elhersma, koji je rekao da Srbija nije jedina zemlja kojoj Evropska komisija u svojim izveštajima pronalazi zamerke u oblasti vladavine prava te da je i sama Holandija nedavno dobila kritike. On se složio sa prethodnim govornicima da Srbija ima dobre tužilačke zakone ali da je važno da počne primena.
Plamena Halačova, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, rekla je da, prema istraživanju EU barometra, samo 30 odsto građana i 36 odsto poslovne zajednice smatra da je suđenje u Srbiji fer.
Ivana Ramadanović, pravna savetnica OEBS-a u Srbiji, koji već dve decenije podržava reformu pravosuđa u Srbiji, podsetila je da tužioci svakodnevno donose odluke o tome da li će krivično goniti nekoga ili ne i da treba da se, u tom svakodnevnom radu, osećaju slobodno i samostalno.
Mariarosaria Guljelmi, predsednica Evropskog udruženja sudija i tužilaca za slobodu i demokratiju (MEDEL), čiji je UTS član, govorila je da je, sa porastom populizma u svetu, sve više onih koji žele da ograniče moć tužilaca i da ni Italija, iz koje ona dolazi, nije lišena tih problema.
Ovogodišnja konferencija je međunarodnog karaktera i o problemima sa pritiscima na tužioce govorili su i tužioci, pravnici i bivše sudije iz Slovenije, Mađarske, Italije i Portugala.
U panel diskusiji su učestvovali i Predrag Milovanović, izborni član VST, javni tužilac i Brankica Janković, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
