U redovima koji slede pokušali smo da razmotrimo na koji način javno tužilaštvo treba da postupa u kriznim situacijama, kao što je to vanredno stanje koje je od polovine marta do početka maja meseca 2020. godine bilo proglašeno na teritoriji Republike Srbije. Kada govorimo o postupanju javnog tužilaštva, nismo se usmerili na postupanje u pojedinim krivičnim predmetima, nego smo razmatrali pravni okvir u kome javno tužilaštvo treba da se kreće tokom vanrednog stanja.
Da bi se svestrano razmotrio način na koji javno tužilaštvo treba da postupa u vreme vanrednog stanja, prvo je potrebno razjasniti način na koji je normirano postupanje javnog tužilaštva u Republici Srbiji, kao i norme koje se odnose na vanredno stanje, kako bi se izvukao zaključak o načinu postupanja javnog tužilaštva u toku vanrednog stanja.
Činjenica je da je javno tužilaštvo Republike Srbije tokom svoga postojanja u modernom vremenu prošlo mnoge krizne situacije, počev od raspada SFRJ, hiperinflacije i sankcija koje je trpela SRJ, NATO bombardovanja, državnog razdvajanja i sa Republikom Crnom Gorom, poplava tokom 2014. godine, kao i štrajkova advokata. U nabrojanim periodima je bilo potrebno adaptirati se na novonastalu društvenu situaciju i u vanrednim okolnostima javno tužilaštvo je uvek nastojalo da postupa što redovnije i omogući građanima da njihova prava redovno ostvaruju uprkos navedenim vanrednim društvenim okolnostima.
Ipak, vanredno stanje prouzrokovano pandemijom virusa COVID 19 bilo je potpuno novi izazov na koji je javno tužilaštvo Republike Srbije moralo da odgovori, pa je potrebno osvrnuti se i na rad javnog tužilaštva u tom periodu. Iz analize normi koje uređuju funkcionisanje javnog tužilaštva i ustavni okvir za vanredno stanje, izvukli smo određene zaključke o radu javnog tužilaštva tokom vanrednog stanja.
Pročitajte ceo tekst u Tužilačkoj reči br. 35
Predrag Ćetković
zamenik javnog tužioca,
Više javno tužilaštvo u Beogradu,
posebno odeljenje za suzbijanje korupcije
