Poštovane kolege, Od prethodnog broja “Tužilačke reči” protekla je jedna godina. Ukoliko bih pokušala da ocenim prethodni period mogla bih da kažem, da je u najmanju ruku bio buran i zahtevan a bogami i vanredan.
Dana 15.03.2020. godine u Republici Srbiji je proglašeno vanredno stanje (Sl.glasnik RS 29/20 od 15.03.2020) što je logično uticalo i na određivanje teme za naš časopis.
Činjenica da je bilo proglašeno vanredno stanje ne znači da Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnh tužilaca nije bilo aktivno pre, za vreme i posle vanrednog stanja. Aktivnosti Udruženja su detaljno opisane u nastavku.
Smatrala sam da stil pisanja uvodne reči, za ovaj broj “Tužilačke reči”, treba da bude nešto drugačiji. Sve ono što sam, pod određenom vrstom stresa, napisala u blogu sa naslovom “Šta uvođenje vanrednog stanja znači za tužilaštvo”, napisan u okviru projekta “Otvorena vrata pravosuđa”, smatram i sad, jer suštinski malo toga izmenilo.
Za potrebe uvodne reči citiraću određeni deo napisanog bloga. “Za nešto više od dve decenije, brojimo četvrto po redu “posebno” stanje.
Preciznosti radi, jedno ratno, dva vanredna i jedna vanredna situacija. Pojedini nosioci javnotužilačke funkcije su imali čast ili nesreću, zavisi iz kog ugla gledate, da svoju funkciju obavljaju u sva četiri pobrojana događaja.
Svako od proglašenih stanja je bilo posebno. Razlozi su bili različiti (padale su bombe, izvršen je atentat na premijera, padale su kiše i bili smo poplavljeni, sada se suočavamo sa pandemijom korona virusa)
Iako su povodi bili različiti, za sva četiri proglašena stanja postoji nešto što je nepromenljivo. Tužilaštvo. Zašto?
Od tužilaštva se očekivalo, a i dalje se očekuje, da bude udarna pesnica države i sprovede, bez prigovora, politiku krivičnog progona, koja će biti upamćena i primećena od strane građana. Tužilaštvo će kroz primenu krivičnopravnih propisa i represivnih mera isporučiti proklamovane poruke, definisane od strane izvršne vlasti, putem sredstava javnog informisanja.
U procesu pridruživanju Evropskoj uniji, Srbija je priznala da postoji politički uticaj na pravosuđe. Uspostavljenje su obaveze definisane Akcionim planom za Poglavlja 23 i 24.
U sada već zaboravljenom procesu izmene Ustavnih amandmana, ostala je zaboravljena i definicija tužilaštva.
Samo ćemo podsetiti na čl. 156 st. 1 Ustava: Javno tužilaštvo je samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.
Ako čl. 1 a kasnije i čl. 2 Zakona o javnom tužilaštvu, posmatramo kao vremensku kapsulu, videćete da je “samostalnost” uspešno zapečaćena, bez naznaka, na koji rok i u kojoj budućnosti ćemo prisustvovati otvaranju iste.
Život čoveka nije slika koja je oslikana samo crnom i belom bojom. Nađe se tu još po neka neka boja. Samim tim, rad javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u vreme vanrednog stanja ne treba isključivo da se svodi na Opšte-obavezna uputstva Republičkog javnog tužioca. Nesporno je da ona moraju da se poštuju.
Integritet i ugled javnog tužilaštva nije suspendovanu vreme vanrednog stanja. To se odnosi i na svakog nosioca javnotužilačke funkcije.
Etički kodeks javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca nije suspendovan.
Javni tužioci dužni su da svoju dužnost vrše pravedno, nepristrasno, predano i u što kraćem vremenu.
Najbitnije, niko im ne brani da vrše funkciju nezavisno od bilo kakvog spoljašnjeg uticaja, u skladu sa sopstvenom ocenom dokaza i tumačenjem pravnih normi.”
Iako je Republički javni tužilac stavio van snage pomenuta tri Opšte obavezna uputstva izdata za vreme vanrednog stanja izgleda da to ne važi i za Državno veće tužilaca.
Kad je u pitanju rad Državnog veća tužilaca, po stavu predsednice Državnog veća iz vanrednog stanja se očigledno nije izašlo. Od februara meseca 2020 godine, Državno veće tužilaca nije održalo nijednu sednicu veća s obzirom da Predsednica Državnog veća tužilaca uporno odbija zahteve članova Veća za zakazivanje sednice.
Čak i da prihvatimo da je postojalo opravdanje za vreme vanrednog stanja u ovom momentu, smatramo da ne postoji ni jedan razlog da Republički javni tužilac i predsednik Državnog veća tužilaca blokira rad organa zaduženog za obezbeđivanje i očuvanje samostalnosti javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Nažalost, prinudna hibernacija funkcionisanja Državnog veća tužilaca nas zatiče pred tzv. “pravosudne izbore”. Za nas jako bitan izbor članova Državnog veća tužilaca iz reda tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
Iz tog razloga objavljivanje ovog broja “Tužilačke reči”, dolazi u pravom momentu sa ciljem da nas podseti šta javni tužioci predstavljaju i znače u jednom društvu, te koliki uticaj imaju na život pojedinca, prilikom vršenja svoje javno tužilačke funkcije, bez obzira na činjenicu da li je na snazi vanredno ili tzv. “redovno” stanje.
Lidija Komlen Nikolić
Predsednica predsedništva UTS,
zamenik Apelacionog javnog tužioca u Beogradu
