O Tužilaštvu za organizovani kriminal u Srbiji koje se suočava sa sve izraženijim pritiscima i optužbama koje dovode u pitanje njegovu samostalnost dok, istovremeno, policija neretko odbija da postupi po nalozima tog tužilaštva – redovno izveštavamo u programu. Nedostatak tužilačke policije i najave da će TOK biti stavljen pod nadležnost Višeg tužilaštva, dodatno ugrožavaju borbu protiv korupcije i efikasnost istraga. Predsednica Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju i slobode (MEDEL) Marija Rosario Đuljijemi ističe u razgovoru za Svet i mi, da tužioci i sudije imaju pravo i obavezu da javno govore kada je vladavina prava ugrožena, uz podsećanje da je njihova nezavisnost ključna za očuvanje poverenja građana u pravosuđe.
U Evropi, kao i u Srbiji, raste mivo pritisaka i napada osoba na visokim političkim i institucionalnim pozicijama ne samo na tužioce, već i na sudije – u vezi sa njihovim odlukama i istragama, kaže Marija Rosario Đuljijemi.
Sve to prati agresivna komunikaciona strategija i strategija na društvenim mrežama, kojom se tužioci i sudije predstavljaju kao neprijatelji naroda i politički protivnici onih na vlasti.
“Ta netrpeljivost vlasti prema sistemu kontrole i ravnoteže koji zahteva vladavina prava, jasan je i zabrinjavajući znak erozije vladavine prava. Napadi na sudije i tužioce predstavljaju jasno kršenje podele vlasti, što ne samo da podriva poverenje građana u pravosudni sistem, već ugrožava i njihovu bezbednost, kako u sudnici tako i van nje,” kaže Đuljijemi.
Evropska mreža saveta sudstva poručila je da saveti sudija i tužilaca moraju da pokažu liderstvo i hrabrost i da deluju bez odlaganja, koristeći sva sredstva koja su im na raspolaganju. To može da uključi javno istupanje u ime pravosuđa, kao i da pojedinačne sudije i tužioci javno traže podršku i stupaju u dijalog sa drugim granama vlasti i evropskim institucijama.
“Građani moraju da razumeju šta nezavisnost sudstva i tužilaštva znači za njih – za njihova prava, slobode, demokratiju i vladavinu prava. To zahteva da sudije i tužioci imaju aktivnu ulogu u uspostavljanju i održavanju otvorenog i transparentnog dijaloga sa javnošću i civilnim društvom,” naglasila je predsednica MEDELa.
U Srbiji je aktuelna situacija u pravosuđu komplikovana, a deo tužilaca tvrdi da je policija odbila da postupi po njihovim nalozima, u nekoliko velikih slučajeva. Problem je i to što kod nas ne postoji tužilačka policija.
“To je ključno pitanje u borbi protiv korupcije. Tužioci moraju da imaju saradnju pravosudne policije, kao i ljudske i finansijske resurse za delovanje. Tužioci se suočavaju sa brojnim složenim izazovima, naročito u predmetima visoke korupcije – ne samo tehničkim problemima, već i pokušajima političara da izvrše nezakonit uticaj na istrage,” izričita je Đuljijemi.
U njenoj zemlji – Italiji, sposobnost tužilaca da sprovode istrage direktno i putem pravosudne policije odigrala je ključnu ulogu u efikasnosti istraga u vezi sa najtežim krivičnim delima, korupcijom i organizovanim kriminalom. A, to je moguće zato što Ustav Italije predviđa da pravosudna vlast, što naravno uključuje i tužioce, direktno upravlja pravosudnom policijom.
Osim nedostatka tužilačke policijske jedinice, u Srbiji je još jedan problem eskalirao, u vidu želje da se Tužilaštvo za organizovani kriminal, stavi pod nadležnost Višeg suda.
“Ponovo želim da naglasim italijansko iskustvo u tom pogledu, jer se većina italijanskih pravnih stručnjaka pitala zašto su sudski napori da se razotkrije sistemska korupcija postali efikasni tek ranih devedesetih, kada je pokrenuta istraga poznata kao „Mani Pulite“. Oni su isticali, i mislim da je to tačno, da je to bio i rezultat visokog stepena nezavisnosti sudstva i tužilaštva, koji je bio garantovan institucionalnim okvirom – ne samo drugih grana vlasti, već i sopstvenih nadređenih, dakle nezavisnosti unutar samog pravosuđa. Ali, kao što svi međunarodni izvori naglašavaju, bez obzira na to kakvo se rešenje usvoji u pogledu strukture tužilaštva za borbu protiv korupcije ili specijalizovanih jedinica, neophodno je sprečiti svaki rizik od neprimerenog uticaja, bilo unutrašnjeg ili spoljašnjeg. To, između ostalog, zahteva da se isključi politički uticaj izvršne vlasti iz imenovanja ili razrešenja onih koji rukovode ili imaju direktnu ili indirektnu kontrolu nad kancelarijama javnih tužilaca koji se bave borbom protiv korupcije ali, generalno, i nad javnim tužiocima uopšte,” objašnjava Đuljijemi.
Postoje brojne povelje, dokumenti i preporuke na evropskom i međunarodnom nivou koji naglašavaju da je nezavisnost tužilaštva i pojedinačnih tužilaca ključna komponenta vladavine prava, i da je nezavisnost tužilaca nužan pratilac nezavisnosti celokupnog pravosuđa. Kada se u tim dokumentima govori o nezavisnosti, misli se na to da tužioci treba da budu autonomni u donošenju odluka kada obavljaju svoje dužnosti, slobodni od političkih pritisaka i pritisaka spolja.
“Kada postoji jaz između tih principa i konkretne prakse u svakodnevnom radu – kada su tužioci, kao što se dešava u Evropi, pod pritiskom ili meta kampanja blaćenja – to je jasan i zabrinjavajući znak erozije vladavine prava,” rekla je Marija Rosario Đuljijemi, predsednica Evropskog udruženja sudija i tužilaca za demokratiju i slobode.