Sredinom decembra 2019. godine navršava se 10 godina od kako je pravosuđe Srbije bilo primorano da učestvuje u retrogradnom i po pravnu državu razornom procesu – reizboru svih sudija i tužilaca.
Bez optužbe, suđenja i krivice, bez prava i da vide dokaze, kojih ni nije bilo, bez presude i prava na žalbu i bez posla zateklo se u dva dana preko 1000 sudija i tužilaca.
I sa jedne i sa druge strane našli su se ljudi sa istim vrlinama i manama. Izabrani nisu znali zašto su izabrani, a razrešeni zašto nisu. Ni tadašnja vlast nije marila za razloge, jer je dokaze skupljala mesecima nakon što je sudije i tužioce razrešila, a mnogima nikad i nije dostavila objašnjenja za takvu svoju odluku. Već nekoliko meseci posle toga iz redova razrešenih sudija i tužilaca više desetina njih ponovo je izabrano na pravosudnu funkciju, ili ih je vlast postavila za direktora Komisije za zaštitu konkurencije, zamenika republičkog pravobranioca, ombudsmana Grada Niša, pomoćnika ministra pravde.
Sve je počelo i završilo se sa tadašnjim Ustavnim sudom, koji je pokazao „razumevanje“ za svako zakonodavno rešenje, čak i ona proizvoljna i suprotna osnovnim načelima pravne države, kao i za postupanja Visokog savet sudstva i Državnog veća tužilaca, sve dok su oni bili poslušni izvršioci takvih rešenja.
Niko nije računao sa tim da će postojati neko ko će znati i hteti da se bori protiv toga – Društvo sudija i Udruženje tužilaca, koji su pokazali da su dosledni kontrolori i korektori protivpravnih ponašanja državnih institucija.
Pravosudna reforma pretvorila se u svoju suprotnost i koštala ovu državu, samo u naknadama plata razrešenih sudija i tužilaca 44 miliona evra. Gubitak godina života građana Srbije, njihovo maltretiranje u pristupu sudu, povećanim izdacima, čekanjem na okončanje spora pred sudijama desetinama puta opterećenijim predmetima nego pre tzv. reforme, međunarodna diskreditacija cele države, koštaju mnogo više.
Da li su zaista politički izbori 2012. godine doveli do razmotavanja ovog klupka protivpravnosti, kao što se to danas često iznosi i od pravosudnih zvaničnika, ili je još nešto dovelo do raskrinkavanja neuspele reforme pravosuđa?
Gde su sada izabrani, a gde razrešeni 2009. godine i oni koji su o njima odlučivali?
Da li je moguće ohrabriti sudije i tužioce demoralisane 2012. zbog izostanka sankcija prema odgovornima, naročito sudijama i tužiocima?
O svim ovim pitanjima govoriće učesnici tih događaja sa različitih strana na tribini:
10 godina od reizbora – Sećanje na pogubne poteze da se ne bi pravili novi
16. decembra 2019. godine u 11 časova
u Velikoj sali Medija centra, Terazije 3
Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca Srbije pozivaju Vas da uzmete učešće u ovoj tribini i da zajednički porazgovaramo o prošlosti da bismo izbegli promašaje u budućnosti.
Dnevni red konferencije
moderator Ljubica Gojgić
11:00 – 11:45
- Dragana Boljević, počasni predsednik Društva sudija Srbije, sudija Apelacionog suda u Beogradu
- Goran Ilić, član Predsedništva Udruženja tužilaca Srbije, zamenik RJT, član DVT, Poverenik za samostalnost tužilaca
- Omer Hadžiomerović, predsednik Sekcije za međunarodnu saradnju i odnose sa javnošću Društva sudija Srbije, sudija Apelacionog suda u Beogradu
- Radovan Lazić, predsednik Upravnog odbora Udruženja tužilaca Srbije, član DVT, zamenik AJT u Novom Sadu
- Konstantin Mitić Vranjkić, član Upravnog odbora Društva sudija Srbije, sudija Višeg suda u Beogradu
- Lidija Komlen Nikolić, predsednik Predsedništva Udruženja tužilaca Srbije, zamenik AJT u Beogradu
- Snežana Bjelogrlić, predsednik Društva sudija Srbije, v.f. predsednika Osnovnog suda u Ivanjici
11:45 – 13:00
- pitanja i diskusija
—————————————–
Pogledajte prezentaciju 10 godina od reizbora – Sećanje na pogubne poteze da se ne bi pravili novi (.pdf13.46 MB)
