Predlog novog seta pravosudnih zakona, koji je u skupštinsku proceduru uputio predsednik Odbora za pravosuđe Uglješa Mrdić, vlast predstavlja kao pokušaj bolje organizacije rada sudstva i tužilaštava. Tužilac Goran Ilić kaže da je dobra stvar što u predlogu nema ukidanja ili stavljanja JTOK-a pod nadležnost nekog drugog tužilaštva, ali upozorava da se iza njega kriju i neka rešenja koja su loša. Dodaje i da se izbori za Visoki savet tužilaštva odvijaju u atmosferi pritiska, ali da on postoji i od strane političke vlasti, i od strane unutrašnje hijerarhije.
“Dobra je vest što u tom paketu predloga izmena pravosudnih zakona nema predloga vezanih za ukidanje ili stavljanje pod nadležnost nekog drugog tužilaštva Javnog tužilaštva za organizovani kriminal. Drugim rečima, status tog tužilaštva ostaje nepromenjen i to je dobra vest. Što se tiče nekih drugih rešenja, moram da kažem da su, po mom sudu, ta rešenja uglavnom loša”, kaže Ilić.
Kako ističe, to se, pre svega, ogleda u predlogu da se ukine komisija iz člana 22 zakona o javnom tužilaštvu.
“Postoji mogućnost da se rešenjem tužilaštva izda nalog, odnosno obavezno uputstvo javnom tužiocu. U tom slučaju, ako taj tužilac smatra da je to i takvo uputstvo neosnovano ili nezakonito, on izjavljuje prigovor. Ali do sada se prigovor izjavljivao posebnoj komisiji koje su činile kolege koje nisu bile deo sistema hijerarhije. Sada, po novom rešenju bi o prigovoru odlučivao nadređeni tužilac, znači onaj ko je iznad onoga koji je izdao obavezno uputstvo, a on najčešće učestvuje u izdavanju tog i takvog uputstva, odnosno naloga, pa će to sve da liči na onu narodnu kadija te tuži kadija ti sudi”, navodi Ilić.
Dodaje kako se tako, na neki način, obesmišljava takav mehanizam, te da je, po njemu, posebno besmisleno to što se, ukoliko nadređeni tužilac u zakonskom roku ne odluči o prigovoru, smatra da je on odbijen.
“Vi praktično kažnjavate nekoga zato što organ koji je trebalo da odlučuje o prigovoru nije odlučio u zakonskom roku, tako da to će potpuno da demotiviše i obesmisli prigovor. Venecijanska komisija je nedvosmisleno rekla da to i takvo rešenje ne bi smelo da ugleda svetlo dana. Drugim rečima, oni se zalagali za postojanje komisije poput ove komisije iz člana 22. Tako da ostaje nam da vidimo kako će Venecijanska komisija reagovati na te zakonske promene u ovom delu”, ističe tužilac.
Ipak je izostao predlog u vezi sa javnim tužilaštvom za organizovani kriminal, što je posebno interesantno jer se u javnosti od samog početka to stavljalo kao najveća promena.
“Po mom mišljenju, mnogo toga što se dešava kada je u pitanju odnos izvršne vlasti i pojedinih delova javnog tužilaštva nije deo realnih odnosa, već stvar propagande. Mislim da je to bilo u funkciji potencijalnog disciplinovanja Tužilaštva za organizovani kriminal, a da nije postojala ozbiljna ideja da se nešto na tom planu zapravo napravi. Ta rešenja su se dugo debatovana i sva rešenja koja postoje u našim pravosudnim zakonima, sem četiri, su dobila zeleno svetlo Venecijanske komisije. Zbog toga je Srbija napredovala na evropskom putu i u poslednjih nekoliko godina to je jedina stvar koja je nedvosmisleno pohvaljena od strane Evropske unije kada je u pitanju napredak Srbije”, dodaje Ilić.
Predlogom se preciđa i da Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal bude pod Višim javnim tužilaštvom u Beogradu. Na pitanje zašto bi se na takav način kontrolisalo tužilaštvo koje je nadležno za kriminal na društvenim mrežama, odgovara da bi rešenje bilo da to tužilaštvo bude samostalno, odnosno posebno, kao što je Tužilaštvo za organizovani kriminal.
“Kada je već Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal deo Višeg javnog tužilaštva, onda je jedino logično i normativno ispravno da o postavljenju starešina unutar te jedinice odlučuje starešina Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Da li možemo pretpostaviti da je motiv zakonodavca bio neki drugi? Ali ako posmatramo sa čistog normativnog stanovišta, ja tu ne vidim problem. U našoj državi u ovim okolnostima možemo ostati samo na normativnom i isključiti ostalo. Ovde se zakoni često menjaju zbog pojedinaca, ali ako tumačimo to rešenje, ono samo po sebi nije problematično ako nije motivisano da se na taj način VTK stavi pod posebnu kontrolu”, dodaje Ilić.
Ono što je takođe interesantno, kada je u pitanju predlog seta pravosudnih zakona, je trenutak u kojem se on dešava dan uoči izbora za Visoki savet tužilaštva. Na pitanje da li to što se desilo danas tumači kao slučajnost ili još jednu vrstu pritiska, odgovara da pritisaka ima.
“Ako me pitate da li ima pritiska na birače i da li se izbori za članove Visokog saveta tužilaštva odvijaju u atmosferi pritiska – ja ću reći da. Međutim, taj pritisak ne dolazi samo od političke vlasti, već i od hijerarhije. Postoji pritisak starešina unutar javnog tužilaštva, glavnih javnih tužilaca, bliskih vrhovnoj tužiteljki, da se glasa za kandidate koji su bliski tom krugu. To je van svake sumnje”, ističe Ilić.
Dodaje, međutim, kako bi bilo nepošteno reći da pritisak dolazi samo sa jedne strane.
“Čak možemo reći da je kapacitet pritiska od strane hijerarhije veći. Imate jednu osobu na čelu – vrhovnu tužiteljku 15 godina. Njeni resursi za pritisak na birače, jer je 15 godina bez ikakvog ograničenja vodila kadrovsku politiku, svakako su mnogo veći nego bilo kog drugog aktera u ovom procesu. Ali, kao što rekoh, jednako negativan odnos imam prema svakom obliku pritiska, bilo da dolazi od političke vlasti ili hijerarhije”, navodi tužilac.
On još jednom apostrofira pritiske koji, po njemu, dolaze sa dve strane.
“Pritisci postoje sa dve strane i svaki vid pritiska koji postoji na birače treba osuditi. Ali, kao što rekoh, moram da napomenem da u tužilaštvu koje je hijerarhijski ustrojeno jednako veliki problem jeste pritisak političke vlasti kao i pritisak iznutra, samovolja starešina, pritisak od strane nadređenih”, ističe Ilić i dodaje da pritisci izgledaju tako što ljudi koji glasaju onako kako se od njih očekuje mogu da za uzvrat očekuju napredovanje ili bolju poziciju u nekom javnom tužilaštvu.
“Kao što sam rekao, jedna osoba je već 15 godina bez ikakvog ograničenja vodila kadrovsku politiku i ljudi veruju da će, ukoliko ispune njena očekivanja, to biti zeleno svetlo za njihovo napredovanje u karijeri. Naravno, veliki broj tužilaca ima integritet i neće se povoditi za mišljenjima političke vlasti ili hijerarhije o tome kako treba glasati”, navodi Ilić.
Naglašava da je on lično za to da pobedi integritet.
“Postoje kandidati koji ne pripadaju ni jednoj struji i verujem da će takvi kandidati dobiti podršku. Verujem da je teško oceniti trenutno u procentima. Moj utisak je da pojedini ljudi koji u tom procesu ne pripadaju ni jednoj struji iza sebe imaju vrednosti i rad, da su poznati javnosti i da njihov dosadašnji rad jasno govori za koje vrednosti i ideje se zalažu”, smatra on.
Kako kaže, proces izbora nije pod senkom sumnje samo zbog pritiska, već se radi o jednom krajnje nepravednom izbornom sistemu.
“Recimo da sam javni tužilac u Vrhovnom javnom tužilaštvu, nas je desetak i mi biramo jednog člana Visokog saveta tužilaštva, a više od 200 kolega iz viših javnih tužilaštava takođe biraju jednog člana. To znači da glas u Vrhovnom javnom tužilaštvu vredi 20 puta više nego glas nekog u višem ili osnovnom javnom tužilaštvu. To je krajnje nepravedan sistem koji favorizuje Vrhovno javno tužilaštvo i vrhovnu javnu tužiteljku, i time baca senku na čitav izborni proces. Ono što je važno reći jeste da je Venecijanska komisija bila izričito protiv takvog izbornog sistema. Oni su smatrali da treba da postoji sistem u kome će svi glasači imati jednaku težinu glasova, odnosno da svaki tužilac glasa za svaku listu. Ali taj predlog naše vlasti nisu podržale”, dodaje Ilić.
Navodi kako je položaj javnog tužilaštva uređen Ustavom i zakonima i da može da se menja samo izmenama Ustava ili zakona.
“Ono što je važno za poverenje javnosti u rad javnog tužilaštva jeste da tužioci prestanu da veruju da je javno tužilaštvo servis vlasti ili hijerarhije, već da veruju u ideju da je javno tužilaštvo servis građana i javnog interesa. Mnoge stvari su do skora izgledale kao utopija, a sada se mnogo toga promenilo”, zaključuje u razgovoru za Insajder tužilac Goran Ilić.