Ne možete da budete ni na jednoj bitnoj poziciji u javnom tužilaštvu ako nemate podršku političke vlasti, a Vrhovno javno tužilaštvo zalagalo se, prilikom refome pravosuđa, za veći politički uticaj u izboru tužilaca i posledice toga vidimo sada, kaže za N1 Goran Ilić, tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva i bivši predsednik Udruženja tužilaca.
Ilić navodi da je neuobičajeno da se u tako kratkom roku saziva sednica Odbora za pravosuđe, na kojoj se juče raspravljalo o izveštaju o radu tužilaštva.
“Neuobičajeno je i saopštenje Vrhovnog javnog tužilaštva. Da li se sećate da je ikada Vrhovno javno tužilaštvo, dok nisu krenuli napadi, izdalo saopštenje i stalo u zaštitu javnih tužilaca? Ne. Napadi na tužioce traju godinama unazad, Vrhovno tužilaštvo i vrhovna javna tužiteljka se nijednom tim povodom nisu oglasili, osim dok nisu krenuli napadi na nju”, kaže Ilić.
Istina je da se na višegodišnje pritiske na tužioce u ovoj zemlji ćutalo i to pre svega od strane vrhovne javne tužiteljke, navodi Ilić. On kaže i da ne zna kako je “prestala ljubav” između vrhovne javne tužiteljke i vlasti.
“Nešto se dogodilo i tužiteljka više nije u milosti vladajuće partije. Međutim, to ne bi trebalo da bude poseban problem i predmet interesovanja javnosti – nas treba da interesuju principijelne stvari, a to je da se zatštiti integritet i samostalnost javnih tužilaca koji je u velikoj meri ugrožen od strane vladajuće stranke i glasnogovornika vladajuće stranke”, navodi Ilić.
Tužilac ističe da kad je bila reforma pravosuđa, Vrhovno javno tužilaštvo se zalagalo za veći politički uticaj u izboru tužilaca, te da posledice toga vidimo sada.
“Oni su se tada zalagali da politika bira na neki način starešinu u javnom tužilaštvu. Vidite kako se sve, na neki način, odvija kao bumerang. Jedino vas u javnom prostoru i profesionalnom nastupu brani ukoliko imate ispravan i dosledan stav. Ukoliko menjate stavove pa se u jednom momentu zalažete za veći politički uticaj, a Vrhovno tužilaštvo se zalagalo da starešinu bira Skupština, a onda vam sada politički uticaj smeta, to govori da se ne borite za neke vrednosti, već da je u pitanju lična ugroženost”, navodi Ilić.
On kaže i da ne zna o kakvom se sukobu radi između dve struje u tužilaštvu, odnosno vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac i glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića, ali da za njega izbor imeđu dva zla nikada nije bio izbor.
“U suštini je realnost da ne možete da budete na javnoj poziciji u javnom tužilaštvu ukoliko nemate podršku vlasti. Šta to preporučuje Zagorku Dolovac da u dva potpuno različita politička sistema, pod vođstvom jedne i druge političke stranke, bude vrhovni javni tužilac? Ne možete da budete ni na jednoj bitnoj poziciji u javnom tužilaštvu ako nemate podršku političke vlast”, ističe Ilić.
On navodi i da je prvi čovek Tužilaštva za organizovani kriminal Mladena Nenadića na tu funkciju došao uz pomoć političke podrške.
“I Mladen Nenadić došao je na funkciju TOK uz pomoć političke podrške. Verovatno se u međuvremenu desio neki kurcšlus, možemo da pretpostavimo da je to zbog nekog predmeta ili postupka Tužilaštva za organizovani kriminal”, kaže tužilac.
Na pitanje zašto je TOK pokrenuo postupke poput Generalštaba i pada nadstrešnice, Ilić navodi da je to zato što je izvršena ustavna reforma koja u priličnoj meri garantuje samostalnost javnih tužilaca.
“Činjenica da su se tužioci osmelili da otvore postupke za koje je do juče bilo nezamislivo da se to desi. Videćemo kakav će biti ishod, u tom pogledu imam veliku skepsu. U svakom slučaju to ukazuje da ustavni okvir polako počinje da daje rezultate, ljudi se osećaju slobodnije i samostalnije. To je korak u dobrom smeru. Da li smo obezbedili da naše javno tužilaštvo bude samostalno? Nismo, proći će još vode srpskim rekama dok se to dogodi, ali razvoj događaja pokazuje da stvar urađena 2022. godine počinje da funkcioniše”, kaže Ilić.
Protiv ukidanja TOK-a
Tužilac Ilić ističe i da je protiv toga da se ukine Tužilaštvo za organizovani kriminal, te da je smrtni skok TOK – da li će uspeti da pokrene i uspešno okonča visokoprofilisane političke slučajeve. Na pitanje da li je taj uspeh moguć, Ilić navodi da su male šanse da TOK u ovom trenutku izvede od početka do kraja visokoprofilisani slučaj.
“Nisam siguran da je oduvek bila selekcija tužilaca u tom tužilaštvu izvršena na najbolji način. Imate institut po kome postoji mogućnost upućivanja tužilaca u to tužilaštvo, to znači da ste vi na privremenom radu u tom tužilaštvu i ako se onome ko odlučuje o vašem upućivanju ne dopadnete – vraćate se. Nije samo u tužilaštvu pritisak političke vlasti, on može biti i unutar hijerarhije i sistema”, objašnjava Ilić.
Tužilac navodi i da je drugi problem za procesuiranje visoke korupcije je nepostojanje tzv. tužilačke policije.
“Imate jedan paradoksalan sistem, policiju koja radi za tužioca, ali za svoj rad odgovara starešinama unutar policijskog sistema. I u nekim kriznim situacijama logično je da će policija da “otkaže poslušnost”, odnosno neće postupiti po nalogu javnog tužioca”, naveo je Ilić.
Video prilog televizije N1 možete pogledati OVDE.
Izvor: N1