Udruženje tužilaca Srbije je, u stalnim nastojanjima da sazna sa kakvim se zaista preprekama susreću kolege u svakodenvnom radu, tokom prošle godine sprovelo anketu sa određenim brojem tužilaca širom Srbije. Ankete su bile deo otvorenih diskusija sa tužiocima koje su organizovane u osam gradova, a u okviru projekta „Jačanje kapaciteta tužilaca u borbi protiv korupcije”, za koji nam je podršku dala Vlada Ujedinjenog Kraljevstva.
Rezultati tih razgovora i ankete pokazali su nam da su kolege vrlo svesne da unutar javno-tužilačke organizacije postoje i dalje brojni unutrašnji pritisci, čiji je cilj ograničavanje samostalnosti tužilaca. Rezultati naših zapažanja sa tih diskusija sa kolegama pretočeni su u publikaciju „Kako jačati nezavisnost javnih tužilaca i unaprediti borbu protiv korupcije?“ i predstavljeni su na konferenciji održanoj 8. marta u Beogradu.
Konferencija je okupila prvenstveno kolege tužioce i bila je prilika da se o našim zaključcima otvoreno još jednom diskutuje u profesionalnom okruženju koje to razume. Početnom delu konferencije prisustvovali su i mediji koji su bili vrlo zainteresovani za zaključke i o tome, kasnije, vrlo opširno izveštavali. (Pogledajte linkove ka nekim od medijskih objava – Politika, Pravi ugao RTV Vojvodina, Dnevnik Nova S).
Šta su glavni zaključci naše ankete?
- Čak 90 odsto javnih tužilaca veruje da odgovor javnog tužilaštva na korupciju nije adekvatan niti dovoljan, a gotovo svi (97 odsto) smatraju da korupcija u društvu postoji.
- Neprimereni uticaji i pritisak unutar javnotužilačke organizacije najveće su prepreke za uspešnu borbu protiv korupcije.
- Tužioci, u vrlo velikom broju, nisu upoznati sa (novim) zakonskim rešenjima koja, s jedne strane, povećaju njihova samostalnost a, sa druge, smanjuju ovlašćenja njihovih nadređenih (glavnih tužilaca i Vrhovnog tužioca).
- Više od 60 odsto javnih tužilaca nije zadovoljno statusnim i materijalnim položajem ili o njemu ne želi da se izjasni a samo 3 odsto se oseća izuzetno zadovoljno
- Tužioci nisu prepoznali da, prema novom Zakonu o javnom tužilaštvu, više nisu obavezni da obrazlažu svoje odluke glavnom tužiocu.
- Oko 60 odsto anketiranih kolega veruje da će biti ohrabreni da predstave svoje mišljenje o nekom slučaju
Iz navedenih zaključaka, o kojima se možete podrobnije informisati u publikaciji, da se zaključiti da tužioci ne koriste postojeće instrumente koje daju novi tužilački zakoni ali i da je pitanje samostalnosti tužilaca i pitanje lične hrabrosti, integriteta i mentaliteta. I, kao što smo to više puta rekli, nešto što se uči.
Ko je govorio na konferenciji i šta su glavne poruke?
Lidija Komlen Nikolić, predsednica Predsedništva UTS, tužilac Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, ponovila je da razume da i dalje imamo brojne izazove u procesu primene tužilačkih zakona, te da su oni i subjektivne i objektivne prirode: „Subjektivni se odnose na našu pravnu kulturu i na to da tužioci najpre sami moraju da prihvate da su samostalni. A objektivni se ogledaju u otporu i opstrukciji koja dolazi iz samog vrha javnotužilačke organizacije“
Nj.E. Edvard Ferguson, ambasador Velike Britanije u Srbiji, poručio je da su izneti zaključci otkrili zabrinjavajuću realnost: „Javni tužioci nemaju potpuno razumevanje i nisu informisani o tome šta nove zakonodavne promene znače za njih. Verujem da neke od ovih odredbi zaista mogu da pomognu da se unapredi autonomija pojedinačnih tužilaca kako bi se izborili sa najtežim slučajevima korupcije“.
Branislava Vučković, rukovodilac odeljenja za suzbijanje korupcije pri Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, predsednica Skupštine UTS, naglasila je da je od velike važnosti za borbu protiv korupcije da tužioci aktivnije komuniciraju sa javnošću. „Sva tužilaštva, na primer, imaju sajtove, neki redovno objavljuju informacije, neki kasne a neki drugi ih zatrpavaju prevelikim brojem vesti. Ali, to nije dovoljno“.
Predrag Milovanović, izborni član Visokog saveta tužilaštva, član Upravnog odbora UTS, istakao je da je reforma tužilaštva, ujedno, i reforma tužilaca: „Tužilaštvo je anahroni birokratski aparat i potrebna nam je mentalna redefinicija. Korupcija nije samo pravni već opšti društveni problem“.
U nastavku konferencije održan je panel u kom su o zaključcima govorile kolege: dr Goran Ilić, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva, počasni predsednik UTS, Radovan Lazić, član Predsedništva UTS, javni tužilac Javnog tužilaštva za ratne zločine, Aleksandar Radosavljević, zamenik predsednika Predsedništva UTS, javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Nišu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, koji je moderirala koleginica dr Marina Matić Bošković, predsednica našeg Programskog saveta.
Kolege su još jednom podvukle važnost da se tužioci dobro informišu o novinama tužilačkih zakona ali i da ih, smelo i s puno vere u sopstveni kapacitet, primenujuju u praksi. Samo tako, primenom zakona koji im daje veću samostalnost, mi ćemo kao javno-tužilačka organizacija i biti samostalniji a celokupno pravosuđe efikasnije i pravednije.
